fbpx

PURPLE PREMIUM 3-7.6.

Bulimija – Šta je i kako je pobediti?

Danas, u modernom društvu, često dominira neprestani pritisak da se postigne i održi idealizovana slika tela, zbog čega se sve veći broj ljudi suočava sa različitim poremećajima ishrane. Jedan od najkompleksnijih je upravo bulimija nervoza (bulimia nervosa). Kroz ovaj blog želim da vam pružim jasan uvid u ovaj poremećaj, radi lakše identifikacije simptoma, prepoznavanje uzroka, te primenjivanje odgovarajućih metoda lečenja u cilju prevencije i podrške za one koji se bore sa ovim stanjem.

Šta je bulimija?

Bulimija nervoza predstavlja poremećaj ishrane karakterisan epizodama prejedanja praćenim pokušajima stroge kontrole telesne težine neadekvatnim metodama, poput izazivanja povraćanja, preterano korišćenje laksativa, ili ekstremnog vežbanja. Kod osoba koje pate od bulimije često dolazi do gubitka kontrole nad svojim ponašanjem pri jelu, što rezultira ciklusom koji se karakteriše kao osećaj krivice, sramote i dr.

Koji su glavni simptomi bulimije?

Bulimija nervoza (bulimia nervosa) se kod ljudi manifestuje kroz složenu simptomatologiju koja obuhvata širok spektar fizičkih i psiholoških simptoma, stvarajući obrazac ponašanja koji može imati ozbiljne posledice na zdravlje čoveka. Prepoznavanje simptoma ove bolesti ključno je za blagovremeno reagovanje i pružanje neophodne podrške onima kojima je potrebna. U nastavku ću detaljnije opisati fizičke simptome koji su često prisutni kod osoba koje pate od bulimije nervoze.

Fizički simptomi bulimije

Gubitak telesne težine

Mnogi poremećaji ishrane često imaju kao simptom gubitak telesne težine. Ipak, kod bulimije nervoze, ovo može biti nedovoljno pouzdan znak. Ljudi sa bulimijom mogu održavati normalnu težinu ili čak imati indeks telesne mase u opsegu prekomerne težine. Ovaj paradoks objašnjava se ponavljajućim epizodama prejedanja, a potom namernim pokušajima kontrole/gubitka težine. Takvi obrasci ponašanja mogu zamaskirati stvarni gubitak težine, čineći dijagnozu i prepoznavanje bulimije nekada gotovo nemoguće.

Problemi sa zubima i desnima

Povraćanje, kao čest mehanizam pokušaja kontrole težine kod osoba sa bulimijom, izaziva čestu izloženost zuba želudačnoj kiselini koja može uticati na zubnu gleđ, dovodeći do povećane osetljivosti zuba, promena u boji i strukturi zuba, te bola u desnima. Redovno izlaganje kiselini može imati dugoročne posledice na oralno zdravlje, što zahteva posetu zubaru, adekvatnu dentalnu negu ili intervenciju.

Ostali fizički simptomi

Simptomatologija bulimije obuhvata razne fizičke tegobe koje mogu varirati od blagih do izrazito ozbiljnih stanja. Hronično upaljeno grlo, gastrointestinalne smetnje poput kiseline, nadutosti i iritabilnog kolona (zapaljenja creva), te neravnoteža elektrolita usled povraćanja i prekomerna upotreba diuretika i laksativa, mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje čoveka. Neravnoteža elektrolita posebno je zabrinjavajuća jer može dovesti do kardiovaskularnih problema, uključujući aritmiju, što može biti potencijalno životno ugrožavajuće. 

Psihološki simptomi bulimije

Narušeno samopouzdanje

Narušeno samopouzdanje i pojačani strah se često javljaju kao glavni psihološki simptomi bulimije, gde se pojedinac suočava sa konstnantnom borbom oko percepcije svoga tela, koja uglavnom dovodi do velikog nezadovoljstva i negativnih osećanja prema sopstvenom telu, kao i ličnosti. Osobe sa bulimijom mogu razviti izrazito kritički stav prema sebi, konstantno se fokusirajući na percepirane nedostatke i greške, što može značajno uticati na kvalitet života, smanjujući samopouzdanje, samovrednovanje, te sposobnost uživanja u običnim svakodnevnim aktivnostima koje čine život.

Depresija i anksioznost

Depresija i anksioznost su često prisutni kod bulimije, što dodatno pogoršava emocionalno stanje pojedinca, te može proizvesti osećaj izolacije i bespomoćnosti. Osobe koje pate od bulimije često govore o visokoj i intenzivnoj anksioznosti, kao i o depresivnom raspoloženju koje može varirati od blage do teške depresije. Ovi simptomi ometaju normalno funkcionisanje i socijalnu interakciju.

Perfekcionizam i kontrola

Perfekcionizam i intenzivna potreba za kontrolom su takođe karakteristični psihološki simptomi bulimije. Težnja ka savršenstvu može se odnositi na različite aspekte života, uključujući profesionalne uspehe, fizički izgled i ishranu. Perfekcionizam može podstaći razvoj bulimije kao mehanizam kontrole, gde pojedinac može osećati da je kontrola nad hranom i telesnom težinom jedan od retkih aspekata života nad kojim može imati potpunu kontrolu. Međutim, ispostavlja se da je upravo suprotno. U pitanju je začarani krug, koji ovu težnju ka kontroli često dovodi do osećaja gubitka kontrole, posebno tokom epizoda prejedanja, što dodatno pojačava psihološku patnju.

Svi naveeni simptomi utiču na emocionalno stanje pojedinca i komplikuju proces lečenja, zahtevajući sveobuhvatan pristup koji uključuje psihoterapiju, lekarsku pomoć, a po potrebi i psihijatrijsko lečenje ili medikamente. 

Zbog čega nastaju problemi sa bulimijom?

Razumevanje bulimije nervoze predstavlja složen proces koji obuhvata eksterne i interne faktore. Ovi faktori zajednički stvaraju okruženje u kojem se ovaj pormećaj, bulimija, može razviti i napredovati. Uzimajući u obzir da je bulimija kompleksno stanje, važno je razmotriti različite uzroke koji doprinose njenom nastanku i na taj način odrediti i primeniti efikasne strategija prevencije i lečenja.

Nametnuti pritisak zbog izgleda

Medijski prikazi “savršenih“ tela i neprekidna kampanja reklama koje odobravaju određeni estetski izgled igraju ključnu ulogu u stvaranju nerealnih očekivanja i normi vezanih za fizički izgled. Ovaj nametnuti pritisak da se dostigne i održi idealizovana slika tela može dovesti do razvoja nezdravih načina razmišljanja, kao i ponašanja vezanih za ishranu i samopercepciju. Bulimija se često javlja kao odgovor na ovaj pritisak, gde osobe pokušavaju da usklade svoj izgled sa današnjim, često nerealnim, standardima lepote.

Idealizacija mršavosti

Ova idealizacija je u današnje vreme predstavljena kao vrhunac lepote i uspeha, te kao takva ostavlja dubok uticaj na ljude, posebno mlade. Ipak, ne samo da podstiče nerealna očekivanja, već takođe može produbiti i već postojeće nezadovoljstvo sopstvenim telom, čineći osobe podložnije razvoju bulimije.

Genetski faktori

Iako okolina igra značajnu ulogu u razvoju bulimije, genetska predispozicija takođe ne može biti zanemarena. Istraživanja su pokazala da postoji genetska komponenta koja može povećati ranjivost pojedinca na razvoj poremećaja ishrane, uključujući bulimiju. Ove studije ukazuju na postojeću interakciju između genetskih faktora i uticaja okoline, gde određene genetske predispozicije mogu biti „aktivirane“ pod pritiskom spoljašnjih faktora.

Emocionalni i psihološki faktori

Emocionalna nestabilnost, nizak nivo samopouzdanja i problemi sa kontrolom su često prisutni kod osoba koje razviju bulimiju. Ovi psihološki faktori mogu dovesti do toga da osobe traže utehu u hrani kao načinu suočavanja sa neprijatnim emocijama, nakon čega sledi ciklus krivice i pokušaja „ispravljanja“ preko određenih metoda (povraćanje, laksativi i dr). 

Psihoterapija, podrška u promeni životnog stila, i, kada je potrebno, lekovi, mogu sveobuhvatno pružiti neophodnu podršku pojedincima na putu ka oporavku.

Kako se leči bulimija?

Lečenje bulimije nervoze zahteva multidisciplinarni pristup koji obuhvata kombinaciju psihoterapeutskih, medicinskih, i drugih strategija usmerenih na rešavanje fizičkih i emocionalnih aspekata koje izaziva ovaj poremećaj. Efikasnost lečenja zavisi od pristupa, uzimajući u obzir jedinstvene potrebe i stanje svakog pojedinca, a u nastavku pišem detaljnije o najčešće korišćenim metodama.

Psihoterapija (KBT i interpersonalna)

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) predstavlja zlatni standard u lečenju bulimije nervoze. Ova vrsta terapije se fokusira na identifikaciju i promenu negativnih misli i obrazaca ponašanja koji doprinose poremećaju ishrane, te pomaže pojedincima da razviju zdravije načine suočavanja sa emocionalnim izazovima.

Interpersonalna terapija (IPT) se bavi interpersonalnim odnosima i socijalnim funkcionisanjem, podstičući rad na komunikacijskim veštinama i rešavanje problema u sklopu određenih odnosa.

Medicinska podrška

Medicinska podrška je ključna za tretman raznih stanja koja često prate bulimiju, poput depresije, anksioznosti, te elektrolitskih neravnoteža. U nekim slučajevima, antidepresivi ili drugi lekovi mogu se koristiti za stabilizaciju raspoloženja i smanjenje simptoma težih psihičkih stanja. Osim toga, redovni medicinski pregledi su važni za praćenje fizičkog zdravlja i eventualnih komplikacija koje mogu nastati kao posledica bulimije.

Podrška porodice i okruženja

Porodica i blisko okruženje imaju ključnu ulogu u procesu oporavka od bulimije. Važno je da se porodica takođe obrazuje o ovom poremećaju. U nekim slučajevima se preporučuje grupna, odnosno porodična terapija, koja može biti korisna u rešavanju problema unutar porodice i doprineti poboljšanju komunikacije.

Edukacija o ishrani

Edukacija o ishrani igra ključnu ulogu u lečenju bulimije, uz fokus na razvijanje zdravih navika u ishrani. Konsultacija sa nutricionistom se preporučuju u ovom slučaju.

Primenjivanjem ovih pristupa, proces lečenja bulimije može biti jednostavniji i lakši, omogućavajući ljudima da ponovo uspostave zdrav odnos sa hranom i sopstvenim telom, kao i da poboljšaju svoje zdravlje i emocionalno blagostanje.

Kako izgleda prevencija bulimije?

Prevencija bulimije nervoze zahteva različite pristupe koji ciljaju na osnovne uzroke i faktore rizika koji doprinose razvoju ovog poremećaja. Implementacija preventivnih strategija je ključna za smanjenje faktora rizika bulimije. Dva ključna elementa prevencije su edukacija i razvijanje svesti, kao i promocija drugačijih, zdravijih vrednosti.

Edukacija i razvijanje svesti

Edukacija i razvijanje svesti igraju ključnu ulogu u prevenciji bulimije i drugih poremećaja ishrane. Ovo obuhvata edukaciju o simptomima, uzrocima, posledicama koje sa sobom donosi poremećaj ishrane, kao i o zdravim načinima održavanja telesne težine i samopouzdanja. 

Promocija drugačijih vrednosti

Podsticanje kulture koja ceni unutrašnje kvalitete i postignuća umesto spoljašnjeg izgleda, može pomoći u smanjenju pritiska na pojedince da se uklope u određene stereotipe.

Takođe, promovisanje zdravih stilova života koji uključuju izbalansiranu ishranu i redovnu fizičku aktivnost, bez forsiranja strogih dijeta ili ektremnog vežbanja, može doprineti boljem fizičkom i mentalnom zdravlju. 

Koja je razlika između bulimije i anoreksije?

Iako dele neke zajedničke karakteristike, bulimija (bulimia nervosa) i anoreksija (anorexia nervosa) su dva različita poremećaja i njihovo razlikovanje je ključno za razumevanje i lečenje ovih bolesti. I jedan i drugi poremećaj obuhvataju duboku opsednutost sopstvenom telesnom težinom i fizičkim izgledom, simptomi i pristupi lečenju se razlikuju.

Anoreksija nervoza se primarno odlikuje ekstremnim ograničenjem unosa hrane i strahom od debljanja, što vodi do značajnog gubitka težine i iscrpljenosti. Anoreksija često kod ljudi stvara izraženu distorziju telesne slike, gde sebe vide debljima nego što jesu, što podstiče dalje rigorozne navike u ishrani.

Sa druge strane, bulimija nervoza uključuje periode prejedanja, tokom kojih osoba konzumira velike količine hrane u kratkom vremenskom periodu, osećajući gubitak kontrole. Ove epizode su obično praćene ponašanjima koja imaju za cilj sprečavanje dobijanja na težini, kao što su povraćanje, prekomerna upotreba laksativa, ekstreman post ili prekomerna fizička aktivnost.

Važno je napomenuti da, dok osobe sa anoreksijom obično imaju značajno smanjenu telesnu težinu, oni sa bulimijom mogu održavati težinu unutar normalnih granica ili čak imati prekomernu težinu. Upravo ova razlika često utiče na to kako lekari prepoznaju i tretiraju ova dva poremećaja. 

Kako pobediti bulimiju?

U pitanju je dugotrajan proces koji zahteva posvećenost, strpljenje i stručnu pomoć. Oporavak nije jednostavan i može uključivati različite strategije koje pacijentu pomažu da ponovo uspostavi zdrav odnos sa hranom i sopstvenim telom.

Prihvatanje problema

Priznavanje da postoji problem koji zahteva profesionalnu pomoć je temeljni korak u procesu oporavka. Iako prvi, ovaj korak može biti težak zbog straha od osude od okoline. Međutim, prihvatanje problema vodi ka traženju i prihvatanju pomoći, koja je izuzetno važna na putu ka ozdravljenju. Važno je prepoznati da traženje pomoći nije znak slabosti, već snage i želje za boljim i kvalitetnijim životom.

Potraga za podrškom

Traženje pomoći od stručnjaka, poput psihologa, psihijatara ili nutricioniste, predstavlja neophodan deo procesa oporavka. Nekada razmena iskustava sa drugima koji se suočavaju sa sličnim izazovima može smanjiti osećaj izolacije i pružiti dodatnu motivaciju, pa se preporučuje i uključivanje u razne grupe podrške. Stručna pomoć je ključna jer nudi individualne terapijske pristupe koji su ključni za uspešno rešavanje ovog poremećaja.

Izgradnja zdravih i drugačijih navika

Promena navika, uz istovremeno razvijanje zdravijih mehanizama suočavanja sa stresom, predstavlja osnovu za dugoročno poboljšanje stanja. Ovo uključuje uspostavljanje redovnih obroka, izbegavanje restriktivnih dijeta koje mogu izazvati epizode prejedanja i rad na emocionalnoj snazi, bez oslanjanja na hranu kao odbrambeni mehanizam. Implementacija zdravih navika zahteva vreme i strpljenje, ali postepeno vodi ka stabilnosti i boljem kvalitetu života.

Dnevnik ishrane i emocija

Vođenje dnevnika, odnosno evidencije o unetoj hrani i emocijama povezanih sa hranom, može pomoći u identifikovanju okidača za prejedanje i negativnih obrazaca razmišljanja. Pored toga, dnevnik može poslužiti kao sredstvo za praćenje napretka i obeležavanje svakog uspeha, ma koliko mali oni bili.

Vežbanje tehnika opuštanja

Tehnike opuštanja poput meditacije, dubokog disanja i joge mogu imati značajan uticaj na smanjenje stresa i poboljšanje emocionalnog stanja. Ove aktivnosti pomažu u smanjenju anksioznosti i napetosti koja može doprineti poremećajima ishrane, a redovna praksa poboljšava opšte blagostanje i jača mentalnu snagu, što je ključno za dugoročni oporavak od bulimije.

Ko sam ja?

Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, kreator i organizator dva popularna programa ishrane – “5 dana detoks program” i “Purple Premium“ program. 

Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju značajnih informacija i znanja u oblasti nutricionizma, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, a potom sam u januaru 2014. godine osnovala Totally Wellness. Moja misija je da pomognem ljudima da uz zdravu ishranu unapređuju stil života.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Koji su simptomi bulimije?
Simptomi uključuju epizode prejedanja, neadekvatne pokušaje kontrole težine, probleme sa zubima, depresiju, anksionost i dr.
Kako mogu prepoznati da neko pati od bulimije?
Promene u ponašanju pri jelu, preokupacija telesnom težinom, izraženi strah i briga o fizičkom izgledu, te fizički simptomi poput bolesti zuba, mogu biti prvi znaci da osoba ima ovaj poremećaj ishrane.
Koje su dugoročne posledice bulimije?
Dugoročne posledice mogu uključivati ozbiljne zdravstvene probleme i dovesti do određenih bolesti, kao što su problemi sa srcem, digestivnim sistemom, i narušeno mentalno zdravlje.
Da li bulimija može biti izlečena?
Podšrka kao što je psihoterapija, adekvatan lekarski tretman mogu pomoći da se ovaj poremećaj izleči i da osobe sa bulimijom postignu potpuni oporavak.
Kako mogu pomoći nekome ko pati od bulimije?
Pružanje podrške, razumevanja, i ohrabrivanje traženja stručne lekarske pomoći su ključni prvi koraci. Psihoterapija je jedan od kljućnih faktora u lečenju od ove bolesti.
Kliknite da ocenite!
[Ukupno ocena: 1 Prosečna ocena: 5]

SVAKE SREDE U 9h u vaŠem inboxu

prijavite se na newsletter

Zajednica od

100 000+ pratilaca

Pratite sadržaj koji svakodnevno kreiram za vas, uz holistički pristup zdravlju, ishrani i životnim navikama.