Popularna mešavina začina koju sam otkrila u Egiptu

Ovog leta sam ponovo bila u Egiptu i još jednom sam imala priliku da isprobam različite specijalitete egipćanske kuhinje. Ono što je karakteristično za njihova tradicionalna jela jesu brojni začini. Popularna mešavina začina koju sam isprobala ovog puta, oborila me je s nogu.

Egipćani koriste mnogo začina, od đumbira, kardamona, korijandera, mente, pa do bosiljka i peršuna.

Istorija začina u Egiptu

Naime, Egipat se nalazio tačno na raskrsnici puteva kojima su transportovani drevni začini. Na taj način stanovnici ove zemlje imali su pristup začinima sa Istoka kao što su kumin, korijander i cimet. Paprika je pristigla na ovo područje malo kasnije, i to najverovatnije od Grka. So je bila dostupna u Egiptu odavnina i koristila se kao konzervans – čak i na njihovom suvom vazduhu meso je bilo znatno manje izloženo brzom propadanju nego što je to bio slučaj u Evropi.

Vrste začina u Egiptu

Korijander je bio cenjen kao afrodizijak. Postoje dokazi da je seme korijandera posađeno u grobovima još u 21. dinastiji (oko 1000 god. pne) kao simbol večne ljubavi i trajne strasti.

Ovo je jedna od najstarijih začinskih biljaka, koja listovima podseća na peršun. Interesantna je, jer njeni listovi i plodovi imaju različitu aromu, a savršeno se dopunjuju. Veoma je gorak začin i podseća na limun, pa se najčešće ne koristi u velikim količinama. Korijander je bogat eteričnim uljima, ugljenim hidratima, proteinima, ali i kalijumom i kalcijumom. Koristi se kao antioksidans, antiseptik, diuretik, ali i kao afrodizijak. Pomaže u lečenju mokraćnih puteva i bešike, organa za varenje i lenjih creva.

Kumin se takođe smatrao znakom vernosti, a seme kumina su vojnici i trgovci nosili u džepovima kao uspomenu na one koji su ih čekali kod kuće. Takođe su ga koristili za ublažavanje stomčnih tegoba i problema sa varenjem.

Ovaj začin jelima pruža posebanu aromu. Nutritivno je veoma bogat. Sadrži veliku količinu dijetalnih vlakana. Zahvaljujući nezasićenim masnim kiselinama, a naročito omega 3, povoljno utiče na zdravlje moždanih ćelija. Pospešuje cirkulaciju, a veoma je koristan i trudnicama jer sadrži arginin, koji pozitivno utiče na razvoj ploda.

Cimet je bio znatno skuplji od kumina i korijandera, pa je zbog toga bio manje dostupan radniku drevnog Egipta. Često je upotrebljavan u procesu balzamovanja, budući da ima antimikrobno dejstvo, što znači da može da spreči kvarenje mesa. Uglavnom su ga stanovnici drevnog Egipta mešali sa drugim začinima kako bi mu poboljšali ukus.

Zahvaljujući svojoj specifičnoj aromi i mirisu, ovaj začin najčešće se koristi kao dodatak slatkim jelima. Sadrži mangan, bakar, cink, gvožđe, vitamine C i K i veoma je lekovit. Poboljšava probavu, smiruje grčeve i nadimanje, ublažava menstrualne bolove, te pospešuje sagorevanje masnih naslaga. Zapravo, esencijalno ulje iz cimeta aktivira metabolički proces termoregulacije kojim se, između ostalog, sagorevaju kalorije. Osim toga, cimet snižava nivo šećera u krvi, što dovodi do povećanja nivoa insulina, odgovornog za taloženje masnih ćelija.

RECEPT ZA DUKKAH

Na poslednjem putovanju u Egiptu otkrila sam mešavinu ova tri začina, koja se dobija kombinacijom sa izmrvljenim orasima, bademima i susamom, a zove se dukkah. Dukkah se koristio odavnina u ovoj zemlji, a u njoj uživaju i moderni Egipćani baš kao što su to činili njihovi preci.

U nastavku pročitajte recept i u svoju kuhinju unesite ukus drevnog Egipta. Začinima koji čine bazu možete dodati sastojke po želji. Ovo je ta popularna mešavina začina.

Sastojci:

1 šolja oljuštenih lešnika
1 šolja oljuštenih badema
1 kašika semenki korijandera
1 kašika semenki kumina
1 kašika cimeta
¼ šolje semenki susama
¼ kašike himalajske soli

Priprema:

Zagrejate rernu na 200°C. Lešnike i bademe rasporedite u jednom sloju na zasebne tepsije za pečenje i pržite ih oko 10 minuta. Bademe izvadite minut ili dva pre lešnika, jer su skloniji gorenju. Ostavite ih da se potpuno ohlade.

Zatim, pomešajte semenke korijandera, kumina i susama u tiganju, te tiganj stavite na jaku vatru i pecite ih oko 3 minuta, neprestano mešajući. Skinite sa vatre, prebacite na tanjir i ostavite da se potpuno ohlade.

Nakon toga, prebacite ih u blender. Dodajte so i cimet. Sve sastojke blendirajte dok ne budu približno veličini hlebnih mrvica. Nemojte da previše usitnite smesu – zaustavite se dok su komadići još uvek krupni.

Dukkah možete koristiti kao dodatak za pečeno meso, kao sastojak humusu ili uz parče integralnog hleba.