Zašto dijete dugoročno nemaju smisla

Koliko puta ste do sada držali dijetu? Koliko različitih dijeta ste isprobali? Koliko puta ste vratili kilograme nakon što ste prestali da praktikujete striktne režime ishrane? Ovo pitanje sam postavila u anketi na svom Instagram profilu, a odgovori su većinom bili ovakvi: pokušala sam bezbroj puta, pokušala sam 100x, svaki mesec sam na dijeti…

Da biste održali željenu telesnu težinu na duže staze, potrebno je da promene u ishrani uvodite postepeno, kako bi se vaše telo, ali i mozak, što bolje prilagodili. Pored rada na svom fizičkom telu, smatram da je neophodno da počnete sa ličnim razvojem, jer u mnogo slučajeva, problem ne leži u tome što osoba ne zna da odabere zdrave namirnice, već ima blokirajuća uverenja o sebi, svom telu, svom progresu i tome kako bi život izgledao kada bi jednom zauvek ostao/la fit.

Vratimo se temi. 🙂

Šta je dijeta i koje vrste dijeta postoje?

Prema najjednostavnijoj definiciji dijeta je režim ishrane u kojem je ograničen unos jedne ili više vrsta hrane.

Najčešće dijete su one koje podrazumevaju specifičan unos hrane sa ciljem ublažavanja ili rešavanja određenih zdravstvenih tegoba – medicinske dijete, i one koje za cilj imaju korigovanje telesne težine.

Takođe u dijete spadaju i različiti režimi ishrane u kojima je zabranjen unos određenih namirnica poput vegetarijanske, veganske, bezglutenske, keto, pesketarijanske ishrane i brojnih drugih.

U ovom blog postu baviću se dijetama koje služe za korigovanje telesne težine. Njih je veoma mnogo, a u najpopularnije spadaju: dijeta sa niskim unosom ugljenih hidrata, Dukan dijeta – u kojoj se uglavnom konzumiraju proteini i vrlo malo masti, Atkinsonova dijeta – u kojoj je dozvoljeno jesti proteine i masti u velikim količinama i brojne druge.

Zašto dijete dugoročno nemaju smisla?

1. Dijeta je trenutni režim ishrane

Praktikovanjem striktnih režima ishrane radi korekcije telesne mase, u kojima je zabranjen unos određenih namirnica, te je unos dozvoljenih količinski organičen, u praksi pokazuje da neće imati efekat na duže staze. Obično se dešava da ljudi nakon određenog vremena uspeju da smršaju, ali čim prestanu da jedu na taj način, kilogrami se vraćaju. To vrlo lako može uzrokovati prejedanje, što dovodi do jojo efekta.

2. Striktne dijete mogu da vam naruše zdravlje

Striktne dijete mogu biti štetne po zdravlje, jer se njima ograničava unos esencijalnih hranljivih materija, potrebnih organizmu za optimalno funkcionisanje. Ukoliko duži vremenski period ne unosite sva tri makronutrijenta – proteine, ugljene hidrate i masti, možete razviti brojne zdravstvene tegobe. Takođe, isključivanjem raznih namirnica iz ishrane smanjićete unos mnogih mikronutrijenata. Nedostatak određenih vitamina i minerala takođe može da uzrokuje zdravstvene probleme.

Mnogi ljudi, koji godinama bezuspešno praktikuju dijete, često posežu za nedovoljno ispitanim preparatima za mršavljenje kao što su razne pilule i prahovi, koji mogu imati veoma ozbiljne posledice po zdravlje.

3. Dijete mogu da uzrokuju poremećaje u ishrani

Dijete, zajedno sa čestim i kompulsivnim vaganjem, mogu dovesti do poremećaja u ishrani. Prema jednom istraživanju, ljudi koji praktikuju dijete imaju 8 puta veću šansu da razviju poremećaj u ishrani od ljudi koji to ne čine. Svaki poremećaj u ishrani, i onaj čiji simptomi nisu vidljivi na prvi pogled, dugoročno može ostaviti ozbiljne posledice na fizičko i mentalno zdravlje čoveka, čak imati i smrtonosni ishod. U najšeće poremećaje ishrane spadaju anoreksija i bulimija.

4. Hrana postaje obaveza, a ne uživanje

Preterano restriktivne dijete mogu oduzeti sav užitak u jelu. Određene namirnice stimulišu proizvodnju različitih hormona poput serotonina, koji doprinose osećaju sreće i zadovoljstva. Uravnotežena, raznovrsna, hranljiva ishrana omogućava i zadovoljstvo i zdravlje.

5. Uzrok viška kilograma može biti psihički

Prekomerna uhranjenost i gojaznost mogu biti posledica raznih mentalnih stanja. Negativne emocije, stres i različite traume često uzrokuju emotivno prejedanje, koje dovodi do viška kilograma.

Hroničan stres uzrokovan brzim tempom života izaziva preterano lučenje hormona stresa kortizola. Kortizol budi želju za slanim, slatkim i masnim namirnicama koje organizmu pružaju dodatnu energiju i trenutni osećaj zadovoljstva. Što je stres prisutniji u vašem životu, veća je verovatnoća da ćete u hrani pronaći emotivno olakšanje ili utehu.

Takođe, ishrana može biti način da se privremeno ućutkamo ili “stavimo pod tepih” neprijatne emocije, uključujući bes, strah, tugu, usamljenost, ogorčenost i sramotu. U tim slučajevima striktne dijete naročito nemaju uspeha, jer je potrebno prvo otkriti uzrok prejedanja, odnosno identifikovati osećanja i situacije u kojima dolazi do prejedanja, a zatim ih i ukloniti. Ukoliko sami ne uspevate da prevaziđete ovaj problem, slobodno se konsultujte sa psihoterapeutom.

Šta praktikovati umesto dijeta?

Dakle, prvi korak ka trajnom zdravom gubitku težine je, pomalo ironično, prestanak praktikovanja svih oblika striktne ishrane. Umesto toga, razmislite o planu zdrave ishrane sa kojim biste mogli da živite do kraja života. Najbolje rezultate postići ćete praktikovanjem balansirane ishrane u kombinaciji sa redovnom fizičkom aktivnošću. Preporučujem vam da se konsultujete sa nutricionistom kako biste zajednički odredili i personalizovali plan ishrane kojim ćete uspeti da korigujete telesnu težinu, a nećete ugroziti zdravlje.

Moje edukacije i knjige koje vas dodatno mogu podržati su: ,,21 dan program zdrave ishrane”, online snimak seminara ,,Snaga u vama”, ,,Vodič za kupovinu hrane” i drugi tekstovi na mom blogu koji se tiču ove teme.