Sve što treba da znate o korona virusu

Početkom 2020. godine novi virus postao je glavna tema u svetu zbog neviđene brzine prenošenja. Evo što treba da znate o korona virusu.

Od svog nastanka na pijaci u gradu Vuhanu, u Kini, u decembru 2019. godine virus (zvanično nazvan SARS-CoV-2) pogodio je desetine hiljada ljudi širom sveta, a do sada je uzrokovao preko 17.000 smrtnih slučajeva. Bolest izazvana infekcijom sa SARS-CoV-2 naziva se COVID-19, što označava korona virusnu bolest 19. Uprkos globalnoj panici u vestima o korona virusu, važno je da budete informisani kako se širi ovaj virus i kako sprečiti njegovu transmisiju na druge ako sumnjate da ste zaraženi.

U nastavku pročitajte sve što treba da znate o korona virusu.

Koji su simptomi?

Lekari svakodnevno uče o ovom virusu. Do sada znamo da COVID-19 možda u početku ne izaziva nikakve simptome.

Inkubacioni period virusa je 2 dana ili najviše dve nedelje pre nego što primetite simptome.

Neki uobičajeni simptomi koji su posebno povezani sa COVID-19 uključuju:

– visoka tempertura
– kratak dah
– kašalj koji vremenom postaje sve jači
– umor

Potpuna lista simptoma se još uvek istražuje.

Razlika između COVID-19 i gripa

Evo nekoliko uobičajenih simptoma gripa:

– kašalj
– curenje ili zapušen nos
– kijavica
– upala grla
– groznica
– glavobolja
– umor
– jeza
– bolovi u telu

Period inkubacije virusa

Još jedna stvar Period inkubacije je period između momenta kada ste zarazili i kada se simptomi počnu pojavljivati.

Trenutno, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), period inkubacije za novi korona virus je negde između 2 do 14 dana nakon izlaganja.

Prema nedavnom izveštaju, više od 97% ljudi koji SARS-CoV-2 pokazuju simptome u roku od 11,5 dana od izlaganja. Čini se da prosečni period inkubacije iznosi oko 5 dana. Međutim, ova procena može da se promeni kada bude više istraživanja o virusu.

Kod mnogih ljudi simptomi COVID-19 počinju kao blagi i postepeno se pogoršavaju tokom nekoliko dana.

Šta izaziva korona viruse?

Korona virusi su zoonotski. To znači da se prvo razvijaju kod životinja pre nego što se razviju kod ljudi. Da bi virus prešao sa životinje na čoveka, osoba mora da dođe u bliski kontakt sa životinjom koja nosi infekciju.

Jednom kada se razviju kod ljudi, korona virusi se mogu preneti sa osobe na osobu kapljičnim putem (kijanjem ili kašljanjem).

Virusni materijal se zadržava u kapljicama i može se udahnuti u disajne puteve (dušnik i pluća), gde virus tada može uzrokovati infekciju.

Još uvek ne postoje konkretni dokazi o povezanosti novog korona virusa sa određenom životinjom.

Međutim, istraživači veruju da je virus možda prenet sa slepih miševa na drugu životinju – bilo da je u pitanju zmija ili pangolini – i potom se preneo na ljude. Ovaj prenos se verovatno dogodio na otvorenoj pijaci hrane u Vuhanu, u Kini.

Ko je izložen najvećem riziku od zaraze?

U rizičnu grupu za dobijanje SARS-CoV-2 virusa spadaju ljudi koji dođu u kontakt s nekim ko ga nosi, posebno oni koji se nađu u blizini kada je zaražena osoba kašljala ili kijala, kao i dodirivala predmete (kvake, nameštaj i dr.), te ostavila virus na njima.

Čini se da su stariji muškarci posebno podložni virusu. Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz januara, pokazao je da je prosečna starost ljudi koji su pozitivni na korona virus oko 45 godina i da više od dve trećine zaraženih pripada toj starosnoj grupi.

Kako se dijagnostikuje korona virus?

COVID-19 se može dijagnostikovati slično drugim uslovima uzrokovanim virusnim infekcijama: korišćenjem uzorka krvi ili tkiva, ili brisa usne duplje i nosa.

Najčešća analiza je upravo bris koji se potom šalje u laboratoriju za testiranje kako bi se potvrdilo prisustvo virusnog materijala ili antitela koja reaguju na virus.

Kontakte za pregled i testiranje na COVID-19 u Srbiji potražite OVDE.

Koji su tretmani i lekovi dostupni za COVID-19?

Trenutno ne postoji tretman koji je posebno odobren za COVID-19 i nema leka za infekciju, mada se neprekidno vrše istraživanja za pronalazak lekova i vakcine. Umesto toga, lečenje se fokusira na upravljanje simptomima.

Za lečenje virusa poput SARS-a i MERS-a postoje vakcine i lekovi. Neki tretmani za ove slične viruse uključuju:

– antivirusni ili retrovirusni lekovi
– podrška za disanje, poput mehaničke ventilacije
– steroidi za smanjenje naticanja pluća
– transfuzija krvne plazme

Koje su moguće komplikacije COVID-19?

Najozbiljnija komplikacija infekcije SARS-CoV-2 je upala pluća. U okviru studije iz 2020. u kojoj je ispitano 138 ljudi primljenih u bolnice u Vuhanu u Kini, utvrđeno je da je 26% primljenih imalo teške slučajeve i da ih treba lečiti na odeljenju intenzivne nege. Otprilike 4,3% njih umrlo je od ove vrste upale pluća.

Istraživači su uvideli i sledeće komplikacije kod ljudi koji su razvili COVID-19:

– akutni respiratorni distres sindrom (ARDS)
– nepravilan rad srca (aritmija)
– kardiovaskularni šok
– jak bol u mišićima (mialgija)
– umor
– oštećenje srca ili srčani udar

PREPORUKE ZA PREVENCIJU Institua za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”

Grаđаnimа Rеpublikе Srbiје sе sаvеtuје dа оdlоžе plаnirаnа putоvаnjа u svа pоdručја u kојimа sе rеgistruје intеnzivnа trаnsmisiја virusа SARS-CoV-2 zbоg mоgućеg rizikа оd zаrаžаvаnjа nоvim kоrоnа virusоm.

Ukоlikо putuјu u pоdručја intеnzivnе trаnsmisiје, prеpоručuје sе pridržаvаnjе slеdеćih mеrа:

– izbеgаvаnjе kоntаktа sа оsоbаmа kоје imајu znаkе infеkciје оrgаnа zа disаnjе (kаšаlj, kiјаnjе, curеnjе nоsа, pоvišеnа tеmpеrаturа);
– izbеgаvаnjе mаsоvnih оkupljаnjа i bоrаvkа u prоstоru gdе sе nаlаzi vеliki brој оsоbа;
– pојаčаnа i čеstа higiјеnа ruкu (prаnjе vоdоm i sаpunоm nајmаnjе 20 sеkundi, ili аkо tо niје mоgućе, kоrišćеnjе аlkоhоlnih gеlоvа zа dеzinfеkciјu ruku, nаrоčitо nаkоn kоntаktа sа оbоlеlim оsоbаmа ili bоrаvkа u pоtеnciјаlnо ugrоžеnоm pоdručјu;
– mоžе sе prеpоručiti nоšеnjе mаski prеkо ustа i nоsа ukоlikо sе bоrаvi u prоstоru gdе su mаsоvnа оkupljаnjа (аеrоdrоmi, žеlеzničkе i аutоbuskе stаnicе, grаdski i mеđugrаdski prеvоz i sl.);
– pridržаvаnjе mеrа zаštitе оd prеnоšеnjа infеkciје kоd svih оsоbа kоје оsеtе simptоmе infеkciје оrgаnа zа disаnjе (rеspirаtоrnа higiјеnа – оdržаvаnjе оdstојаnjа оd drugih оsоbа, pоkrivаnjе ustа i nоsа prilikоm kаšljаnjа ili kiјаnjа pаpirnim mаrаmicаmа ili rukаvоm u prеgibu lаktа, čеstо prаnjе ruku);
– izbеgаvаnjе kоntаktа sа živim ili mrtvim divljim ili dоmаćim živоtinjаmа.

Grаđаnimа Rеpublikе Srbiје i drugim putnicimа kојi dоlаzе iz pоdručја intеnzivnе trаnsmisiје virusа i drugih pоdručја u kојimа su mоgli biti izlоžеni infеkciјi nоvim kоrоnа virusоm sаvеtuјеmо dа sе držе uputstаvа kоја su sаdržаnа u Zdrаvstvеnоm upоzоrеnju.