Šta narušava mikrobiom creva?

U čovekovom crevu živi oko 500 miliona mikroorganizama, koji čine mikrobiom creva. Da biste održavali creva zdravim, trebalo bi da znate šta narušava mikrobiom creva. Više o ovoj temi saznajte u nastavku.

Zašto je mikrobiom creva važan?

U crevima čoveka živi mnoštvo bakterija, koje mogu biti korisne za čovekovo zdravlje, ali ima i onih koje mogu biti štetne za čoveka.

Većina bakterija, koja se nalazi u crevima, ima svoju ulogu u zdravlju čoveka i zahteva različite hranljive sastojke za rast.

Dobre bakterije u crevima važne su za probavu. One uništavaju štetne bakterije i druge mikroorganizme i stvaraju vitamin K, folate i masne kiseline kratkog lanca.

Kada mikrobiom creva sadrži previše štetnih i nedovoljno dobrih bakterija, može doći do neravnoteže. To je poznato kao disbioza. I disbioza i smanjenje raznolikosti crevne flore povezani su sa otpornošću na insulin, gojaznošću, upalama u organizmu, upalnim bolestima creva i karcinomom debelog creva.

Dakle, šta narušava mikrobiom creva? U nastavku pročitajte o kojim faktorima je reč.

1. Neizbalansirana ishrana

Neizbalansirana ishrana, odnosno ishrana bez celovitih namirnica, može narušiti ravnotežu mikrobioma creva. A narušena ravnoteža mikrobioma creva može imati negativan uticaj na zdravlje.

Naime, bogata i raznovrsna crevna flora smatra se zdravom. Nedostatak raznolikosti unutar nje ograničava oporavak creva od štetnih uticaja, poput infekcije ili antibiotika.

Budući da se bakterije hrane sastojcima iz namirnica koje unosimo u organizam, važno je da jedemo hranu koja sadrži brojne hranljive materije. Ishrana koja se sastoji od namirnica u prirodnom obliku, poput voća, povrća i integralnih žitarica, pomaže u promociji rasta različitih vrsta bakterija, što rezultira raznovrsnijom crevnom florom. Zapravo, nepravilna ishrana može da promeni profil crevne flore za samo nekoliko dana.

2. Nedostatak prebiotika u ishrani

Prebiotici su vrsta vlakana koja podstiču rast i aktivnost dobrih crevnih bakterija. Mnoge namirnice, uključujući voće, povrće i integralne žitarice, prirodno sadrže prebiotička vlakna.

Njihov nedostatak u ishrani može biti štetan za celokupno zdravlje probave.

Hrana sa visokim sadržajem prebiotika uključuje:
Sočivo, leblebiju i pasulj
Ovas
Banane
Špargle
Beli luk
Praziluk
Luk
Orase

Jedno istraživanje, sprovedeno kod 30 gojaznih žena, utvrdilo je da uzimanje dnevnih suplemenata prebiotika tokom tri meseca podstiče rast zdravih bakterija bifidobacterium i faecalibacterium.

Prebiotski suplementi takođe utiču na proizvodnju masnih kiselina kratkog lanca, koje su glavni izvor hranljivih materija za ćelije u debelom crevu. Smanjuju upalu i mogu umanjiti rizik za razvoj karcinoma debelog creva.

3. Upotreba antibiotika

Jedan od nedostataka antibiotika je taj što utiču i na dobre i na loše bakterije u crevima. Zapravo, čak i samo jedna terapija antibioticima može dovesti do štetnih promena u sastavu i raznolikosti crevne flore.

Antibiotici obično uzrokuju kratkotrajni manjak dobrih bakterija i mogu privremeno povećati štetne bakterije.

Međutim, antibiotici takođe mogu dovesti do dugoročnih promena u mikrobiomu creva. Nakon što popijete dozu antibiotika, većina dobrih bakterija se vraća za 1-4 nedelje, ali može se dogoditi da se njihov broj ne vrati na prethodni nivo.

4. Cigarete i previše alkoholnih pića

Cigarete i velika količina alkoholnih pića dokazano imaju negativan uticaj na celokupno zdravlje organizma.

Pušenje je jedan od faktora rizika za razvoj upalnih bolesti creva. U jednom istraživanju utvrđeno je da je prestanak pušenja povećao raznolikost crevne flore, što je pokazatelj zdravih creva.

Što se alkoholnih pića tiče, pojedina istraživanja su pokazala da hronična upotreba alkohola može da uzrokuje ozbiljne probleme sa crevima, uključujući disbiozu.

5. Nedostatak fizičke aktivnosti

Nedavne studije sugerišu da fizička aktivnost može izmeniti bakterije u crevima, poboljšavajući zdravlje creva.

Viši nivo kondicije povezan je sa većom količinom butirata, masne kiseline kratkog lanca, koja je važna za opšte zdravlje, ali i za mikrobiom creva.

6. Manjak sna

Osim što nedostatak sna može da poremeti cirkadijalni ritam tela, čini se da ima i štetne efekte na creva.

Studija iz 2016. godine bila je prva koja je istraživala efekte kratkotrajnog sna na sastav crevne flore. U okviru istraživanja upoređeni su efekti kratkotrajnog sna u trajanju od 4 sata u odnosu na efekte sna u trajanju od 8,5 sati, kod devet muškaraca.

Dakle, kratkotrajan san je uzrokovao suptilne promene mikrobioma creva, te povećao količinu bakterija povezanih sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i metabolizmom masti.

Ipak, efekti manjka sna na bakterije u crevima novo su područje istraživanja. Potrebne su dodatne studije da bi se potvrdio uticaj nedostatka sna i lošeg kvaliteta sna na zdravlje creva.

7. Previše stresa

Stres može da poveća osetljivost creva, da smanji protok krvi u crevima, te da utiče na promenu mikrobioma creva.

Studije na miševima pokazale su da različite vrste stresa mogu smanjiti raznolikost mikrobioma creva i izmeniti njegov sastav. Izloženost stresu kod miševa takođe utiče na populaciju bakterija, izazivajući porast potencijalno štetnih, a smanjujući broj korisnih bakterija.

Drugo istraživanje, sprovedeno na ljudima, proučavalo je uticaj stresa na sastav crevnih bakterija kod 23 studenta. Sastav bakterija iz creva analiziran je na početku semestra i na kraju semestra tokom završnih ispita. Stres zbog završnih ispita uzrokovao je smanjenje broja dobrih bakterija.

Iako obećavaju, istraživanja o vezi između stresa i mikrobioma creva prilično su nova, a studije koje se sprovode na ljudima trenutno su ograničene.