Neuroplastičnost i reprogramiranje mozga

Stručnjaci još uvek nisu uspeli da utvrde koje sve sposobnosti čovekov mozak ima i gde su njegove granice. Neki veruju da ih možda nikada nećemo u potpunosti istražiti. Međutim, određeni dokazi podržavaju postojanje jednog od najvažnijih procesa mozga, a to je proces neuroplastičnosti.

Godinama su neuronaučnici pretpostavljali da je struktura mozga odraslog čoveka nepromenljiva. Međutim, danas ima sve više dokaza o tome da bi mozak mogao da bude, uslovno rečeno, plastičan, odnosno da može da se prilagođava, raste, pa čak i regeneriše.

Dakle, sa stanovišta nauke neuroplastičnost je sposobnost neuronskih mreža u mozgu da se menjaju rastom i reorganizacijom.

Na primer, ako trauma mozga nakon saobraćajne nesreće utiče na sposobnost govora, ne znači nužno da ste trajno izgubili tu sposobnost. Terapija i rehabilitacija mogu pomoći mozgu da ponovo savlada sposobnost govora popravljanjem starih puteva ili stvaranjem novih.

Stručnjaci veruju da negativni misaoni obrasci, koji se javljaju, na primer u slučaju depresije, mogu biti rezultat prekinutih ili poremećenih procesa neuroplastičnosti. Vežbe koje podstiču neuroplastičnost, mogu pomoći u promeni (ponovnom pisanju) ovih obrazaca radi poboljšanja blagostanja.

Podsticanje neuroplastičnosti mozga možda zvuči komplikovano, ali to je proces na kojem možete da radite kod kuće, u svakodnevnom životu. Ovo su samo neke od navika koje će vam pomoći u tome.

1. Učenje jezika

Postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da učenje novog jezika poboljšava neuroplastičnost i kognitivne funkcije mozga. Pre svega, učenje jezika u bilo kojoj fazi života može da poboljša memoriju, te ublaži simptome demencije. Takođe poboljšava komunikacione veštine, kao i veštinu rešavanja problema i kreativnog razmišljanja, a povećaće i sposobnost obavljanja više zadataka u isto vreme.

2. Rešavanje ukrštenih reči

Da li ste znali da rešavanje ukrštenih reči može značajno poboljšati moždane funkcije? Osim toga, ovaj vid aktivnosti smanjuje rizik za razvoj demencije i povećava koncentraciju.

3. Vežbanje

Znamo da vežbanje nudi brojne fizičke prednosti, kao što su jačanje mišiča, poboljšanje kondicije i sna. Ali, fizička aktivnost takođe jača funkcije mozga. Naime, vežbanje, naročito aerobno, može dovesti do poboljšanja kognitivnih sposobnosti poput učenja i pamćenja.

Prema studiji iz 2018. godine vežbanje poboljšava motoričke koordinacije i može umanjiti rizik za nastanak različitih kognitivnih oštećenja. Fizička aktivnost povećava protok krvi i rast ćelija u mozgu, što se povezuje sa ublažavanjem simptoma depresije.

Preporuke za vežbanje mogu se razlikovati, u zavisnosti od starosti, sposobnosti i zdravlja, ali važno je da svakodnevno budete fizički aktivni.

4. Slikanje

Istraživanje iz 2015. godine sugeriše da umetničke forme poput crtanja i slikanja doprinose zdravlju mozga jačanjem kreativnosti i poboljšanjem kognitivnih sposobnosti.

Takođe mogu pomoći u jačanju postojećih veza, te u stvaranju novih puteva u mozgu, što dovodi do ukupne bolje kognitivne funkcije mozga.

5. Putovanja

Ako uživate u putovanjima, evo još jednog razloga da izađete i istražite nešto novo: putovanja mogu pomoći u poboljšanju kognitivne fleksibilnosti, nadahnuti vas i povećati kreativnost. Osim toga, postoje brojna istraživanja koja tvrde da putovanja ublažavaju simptome depresije.