Šta je ovulacija i još 11 činjenica koje bi trebalo da znate o njoj

Razumevanje ovulacije može vam pomoći da ostanete u drugom stanju ili sprečite trudnoću. Takođe vam može ukazati i na postojanje određenih zdravstvenih tegoba. Osim toga šta je ovulacija, evo šta još treba da znate o ovoj temi.

1. Šta je ovulacija?

Ovulacija je deo menstrualnog ciklusa, a događa se nakon oslobađanja zrele jajne ćelije iz jajnika. Jajne ćelije odlaze u trbušnu duplju, pa u jajovode. Tokom putovanja jajovodima do materice, kao i u materici, moguće je oplođenje spermatozoidima. Ukoliko do oplođenja ne dođe, odumrla jajna ćelija se zajedno sa endometrijumom (sluzokožom materice) izluči — ovo krvarenje naziva se menstruacija.

2. Kada se dešava?

Kod žena koje imaju normalan menstrualni ciklus od 28 dana, ovulacija se događa 14. dana, računajući od prvog dana prethodne menstruacije. Međutim, nemaju sve žene menstrualni ciklus iste dužine, pa tačno vreme može varirati.

Naime, ovulacija se događa četiri dana pre ili četiri dana nakon prve faze menstrualnog ciklusa, odnosno na sredini menstrualnog ciklusa.

3. Koliko dugo traje?

Proces ovulacije započinje otpuštanjem folikostimulišućeg hormona (FSH), obično između 6. i 14. dana menstrualnog ciklusa. Ovaj hormon pomaže jajnoj ćeliji unutar jajnika da sazri kako bi se kasnije oslobodila.

Jednom kada jajna ćelija sazri, telo oslobađa luteinizirajući hormon (LH), što pokreće oslobađanje jajne ćelije iz jajnika. Ovulacija se može dogoditi za 28 do 36 sati nakon skoka ovog hormona.

4. Da li uzrokuje određene simptome?

Predstojeća ovulacija može prouzrokovati promene u vaginalnom pražnjenju. Naime, na početku ovulacije sekret je obično beličast i sluzav, a nakon ovulacije njegov volumen se smanjuje.

Ovulacija takođe može uzrokovati:

Lagano krvarenje
Napetost u dojkama
Pojačan libido
Bol u jajnicima koji se karakteriše nelagodnošću ili bolom na jednoj strani abdomena
Blago povišenu telesnu temperaturu

Ne javljaju se svi simptomi ovulacije pa se ovi znakovi smatraju sekundarnim u praćenju plodnosti.

5. Možete li imati više od jedne ovulacije u jednom menstrualnom ciklusu?

Da. Neki žene mogu ovulirati više puta u toku jednog ciklusa.

Jedna studija iz 2003. godine sugerisala je da neke žene mogu imati ovulaciju čak dva ili tri puta u jednom menstrualnom ciklusu.

Neke žene mogu otpustiti više jajnih ćelija tokom jedne ovulacije bilo prirodno, bilo kao deo reproduktivne pomoći. Oplodnja obe jajne ćelije može rezultirati blizancima.

6. Da li je ovulacija jedini trenutak kada možete zatrudneti?

Ne. Iako jajna ćelija može biti oplođena tek 12 do 24 sata nakon oslobađanja iz jajnika, spermatozoid može da živi u reproduktivnom traktu u idealnim uslovima do 5 dana. Dakle, ako imate seksualni odnos u danima koji prethode ovulaciji ili na sam dan ovulacije postoji mogućnost da zatrudnite.

7. Šta je ”plodni prozor”?

Period od šest dana pre ovulacije i sama ovulacija nazivaju se „plodnim prozorom.“ To je period u kojem seksualni odnos može dovesti do trudnoće.

Sperma može da opstane u jajovodima nekoliko dana posle seksualnog odnosa, spremna da oplodi jajnu ćeliju nakon što se konačno oslobodi. Jajna ćelija kada se nađe u jajovodima može da preživi do 24 sata, nakon čega se završava plodni prozor.

8. Možemo li pratiti ovulaciju?

Iako su ultrazvuk u ordinaciji lekara i hormonski testovi krvi najpouzdanije metode za potvrđivanje ovulacije, postoji i mnogo načina na koje možete pratiti ovulaciju kod kuće.

Merenje bazne telesne temperature – Ovo uključuje merenje temperature bazalnim toplomerom svako jutro tokom čitavog ciklusa. Bazira se na skoku bazalne telesne temperature 24-72 sata nakon ovulacije za 3 ili više desetinki stepena celzijusa. Ovulacija se potvrđuje nakon što vam je temperatura tri dana povišena u odnosu na uobičajenu temperaturu.

Tračice za urin – Otkrivaju prisustvo luteinizirajućeg hormona (LH) u mokraći. LH je prisutan u organizmu tokom celog menstrualnog ciklusa, ali do njegovog značajnog porasta dolazi 24-36 h pred ovulaciju.

Aparati za utvrđivanje plodnih dana – Oni prate dva hormona – estrogen i LH – na osnovu kojih utvrđuju takozvani ”plodni prozor”.

9. Šta se događa ako je jajna ćelija oplođena?

Ako je jajna ćelija oplođena, započinje proces njene podele u dve ćelije, zatim četiri i tako dalje, sve dok ne se ne formira blastocista. Blastocista se mora uspešno implantirati u matericu da bi došlo do trudnoće.

Luče se hormoni estrogen i progesteron koji regulišu zgušnjavanje sluznice materice, tako što šalju signale materici da ne izbacuje sluznicu, da bi embrion mogao nastaviti razvoj u plod.

10. Šta se događa ako jajna ćelija nije oplođena?

Ako jajna ćelija nije oplođena u datom menstrualnom ciklusu, ona se razgrađuje. Hormoni signaliziraju telu da izbaci sluznicu maternice u menstrualnom periodu koji traje između dva i sedam dana.

11. Šta ako ne ovulirate redovno?

Ako pratite ovulaciju od jednog do drugog meseca, primetićete da ili ne ovulirate redovno ili, u nekim slučajevima, ne ovulirate uopšte. To je razlog da razgovarate sa lekarom.

Iako stres ili ishrana mogu da utiču na tačan dan ovulacije iz meseca u mesec, postoje i brojna zdravstvena stanja, poput sindroma policističnih jajnika (PCOS) ili amenoreje, koja mogu učiniti da ovulacija bude neredovna ili potpuno prestane.

Ova stanja mogu izazvati i druge simptome povezane sa hormonalnom neravnotežom, uključujući višak dlaka na licu ili telu, akne, pa čak i neplodnost.

12. Razgovarajte sa ginekologom

Ako želite da zatrudnite u bliskoj budućnosti, razmislite o tome da zakažete pregled kod ginekologa.

Lekar će vam odgovoriti na sva pitanja o ovulaciji, ali i savetovati vas kako da povećate šanse za trudnoću.

Lekar takođe može identifikovati uzroke neredovne ovulacije ili druge neobične simptome.