Healthy You: Karolina Herbut – Kako “pametno kupovati” hranu?

Koliko puta vam se desilo da ne znate na šta ste potrošili novac? Kako pametno kupovati hranu? Otišli ste u nabavku namirnica i kući ste doneli i ono što vam treba i ono što niste ni imali u planu da kupite.

O tome kako da pametno rasporedite troškove, a istovremeno zadovoljite svoje potrebe i želje, razgovarala sam sa finansijskom i poslovnom savetnicom Karolinom Herbut, predsednicom Centra za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN) i osnivačicom ruralnog coworking prostora Source Hub.

1. Možete li da nam pojasnite koncept “pametne kupovine”?

Pametnom kupovinom smatram svaku kupovinu koja je u skladu sa našim istinskim željama, ciljevima i mogućnostima. Najbolje je da pretvorimo formulaciju pametna kupovinu u pametna potrošnja. Pametno trošimo novac ako trošimo na stvari koje nam stvarno nešto znače i koje nam obogaćuju život, bilo da su to putovanje, obuke, knjige, trening, ukusni obroci, renoviranja stana i drugo.

Ono što je konkretno za mene pametna kupovina ne mora da bude za vas pametna, tako da svako treba da nađe svoju definiciju koja proizlazi iz toga šta vas čini srećnim na nekom dubljem nivou.

2. Koliko često treba ići u nabavku namirnica?

Pre 10 godina sam išla mesečno u kupovinu i u to vreme sam mnogo trošila na nepotrebne namirnice i dešavalo mi se da bacim hranu. Kod mene se pokazalo kao idealno da jednom nedeljno odem u nabavku, jer za nedelju dana mogu da predvidim i isplaniram raspored i obroke, a onda kupovinu namirnica uskladim sa time.

Kod kuće ne pravim lager namirnica, te najčešće se u mom frižideru nalazi samo to što sam isplanirala da jedem/spremim te nedelje. Bolje da imam manje nečeg u frižideru/šteku pa da dokupim u obližnjoj radnji ako zatreba. Tako izbegavam 2 situacije: da bacam namirnicu koja bi se pokvarila jer je nisam na vreme upotrebila, i da pojedem nešto samo da se ne baci.
Ako možete da predvidite šte ćete jesti čitav mesec, onda možete i mesečno ići u nabavku, a ako teško predvidite i nedelju dana, onda bi vaša nabavka trebalo da bude učestalija – uvek u skladu sa vašim planovima.

3. Kupovina prema unapred definisanom spisku, da ili ne?

Da, zapravo prvo napravim plan obroka, pa spisak. 🙂 Tog dana kada planiram odlazak u kupovinu, napravim plan obroka za narednu nedelju i napravim spisak namirnica koje su mi potrebne za te obroke (najčešće kao belešku u telefonu). Ako je manji broj stavki onda ni ne zapišem, već „držim u glavi“.

4. U današnje vreme svaki ozbiljan lanac prodavnica poseduje aplikacije, koliko je pametno instalirati iste i tako se informisati o akcijama?

Trudim se da ne gledam odštampane kataloge sa promocijama namirnica na akciji.  Mobilne aplikacije/sajtove nikad nisam koristila da „lovim“ akcije, jer od silnih akcija mnogo vremena izgubimo gledajući i ono što nismo želeli da kupimo. Praktično nas usmeravaju šta da kupimo (jer je na akciji), umesto da slušamo sebe i svoje potrebe.

Naravno, možemo i obrnuto da razmišljamo – prvo pogledamo šta je na akciji i plan obroka sastavimo prema tome, ako nam znači da uštedimo na akcijama. Većina supermarketa u današnje vreme u svakom momentu ima na sniženju po neku osnovnu namirnicu, pa je za mene gledanje kataloga i aplikacija gubljenje vremena. Ako imam na spisku pirinač i jogurt, kada odem u radnju, pogledam da li su te dve namirnice na akciji. Za mene je to vrlo jednostavno.

Aplikacija/sajt za online naručivanje smatram da je pogodna opcija za ljude koji nemaju auto, a nedeljno ili čak mesečno kupuju, ne žele ili ne mogu nositi mnogo stvari odjednom, pa im dobro dođe da im neko isporuči namirnice na kućni prag.

5. A da li se zaista štedi kupovinom namirnica koje su na akciji?

Svakako, ako kupimo one namirnice koje smo stvarno želeli da kupimo i u toj količini koju ćemo zaista upotrebiti, tada možemo reći da smo uštedeli i napravile dobar „deal“.

Zato je i važno da uvek imate listu – plan kupovine kako biste lakše rekli „NE“ proizvodima na popustu koji nisu na vašoj listi kupovine. To znači pametno kupovati hranu. Ta lista će vas uvek prizemljiti, jer ukoliko niste imali neku namrinicu na listi, a poželite da je kupite, biće sasvim jasno da je to uticaj popusta i akcija.

Sigurno se i vama već desilo da ste kupili nešto na super akciji, 3 pakovanja za cenu od 2, a na kraju ste neko pakovanje bacili. Ili ste osećali potrebu da iskoristite, tj. pojedete da se ne bi bacilo. Ne kažem da se morate uvek strogo držati plana, već bi trebalo da se trudite da planski trošite.

6. Kako plaćati prilikom nabavke hrane – kartica ili keš?

To je individualno. Ispratite sebe da li lakše trošite kada plaćate karticom ili u kešu. Koristite onaj vid plaćanja gde imate „osećaj“ koliko ste potrošili. Nekome teško pada kada provuče karticu, a nekome kada da keš. Plaćanje karticom ima jednu veoma praktičnu stranu. Možete unazad da pogledate koliko ste, na šta i gde potrošili. Ako plaćate kešom, najbolje je da sačuvate račune i da vodite evidenciju. Mada, beleženje troškova i prihoda korisno je i u slučaju kartice i keša.

7. Da li u današnje vreme na sopstvenu odgovornost trošimo više nego što bi trebalo na hranu ili je zaista reč o porastu cena koje novcem treba ispratiti?

Cene rast. To je svakako tačno. Međutim, mnogima plata ne raste u skladu sa time. Tu nastaje određeni disbalans, i to teže možemo kontrolisati. Sa druge strane potrošačko društvo nas tera da i naš apetit raste. Tu nastaje mnogo veći disbalans u onom što želimo i onom što možemo platiti. Ne samo za hranom, već za svim što se može kupiti. Susrećemo se sa svakodnevnim pritiskom da trošimo i da vodimo određeni način života, ili nešto propuštamo. A zapravo ne propuštamo ništa.

Nedavno mi je majka za porodičnim ručkom rekla, kako ta količina mesa, koju je svako od nas pojedinačno imao u tanjiru, ranije, kada je ona bila mala, bila porcija za celu porodicu, za njih 6 i kako bi se oni tada radovali da imaju to u tanjiru što mi imamo sada.

Bez obzira na povećanje cena koje pominjemo, u današnje vreme redovno kupujemo hranu o kojoj starije generacije nisu ni mogla da maštaju. Sve je postalo prisutpačnije. Da se hranimo kako su se dve generacije pre nas hranile, verujem da bi se naš budžet za hranu prepolovio.

Pitanje za svakog od nas je da li smo zbog optimizacije budžeta i nekih važnijih ciljeva spremni da promenimo navike u ishrani (i na šta trošimo), kada znamo da je većini danas hrana (i razne stvari koje kupujemo) izvor zadovoljstva?

Svakako, vredno je razmisliti o onome što nam je zaista važno. Ali važno je i da ostanemo svoji i trošimo u skladu sa tim.

Više o Karolininom radu pročitajte na njenom sajtu i zapratite je na društvenim mrežama.

Fb: https://www.facebook.com/herbutkarolina
Ig: https://www.instagram.com/herbutkarolina