Hrana koja jača krvnu sliku

Da li ste znali da postoji hrana koja jača krvnu sliku? Sve o ovoj temi pročitajte u ovom blogu.

Krv kao funkcionalno najvažnija telesna tečnost prenosi kiseonik, zatim hranljive materije, hormone, enzime, vitamine i minerale do svih ćelija u telu. Osim toga, otklanja otpadne materije iz organizma, reguliše kiselo-baznu ravnotežu, kao i telesnu temperaturu.

Od nje zavise svi sistemi u organizmu, a jedan od veoma važnih faktora koji utiče na njen kvalitet je svakako pravilna ishrana. Postoje brojne namirnice koje imaju pozitivno dejstvo na ovo tečno vezivno tkivo, a ovo su neke od njih.

Hrana bogata gvožđem

Hrana koja jača krvnu sliku je zapravo hrana bogata gvožđem. Gvožđe je jedan od osnovnih minerala, neophodan za normalno funkcionisanje organizma. Doprinosi stvaranju hemoglobina u krvi, koji ima zadatak da isporuči kiseonik do svih ćelija u telu. Međutim, telo nije u stanju da ga proizvede pa se unosi isključivo hranom. Sa druge strane, njegova iskoristljivost nije aposlutna, već zavisi od genetskih i biohemijskih karakteristika pojedinca. To drugim rečima znači da ga telo, zbog smanjenog lučenja želudačne kiseline, ne može u potpunosti apsorbovati bez obzira na to što ga ima u dovoljnim količinama. U tom slučaju najbolje ga je uneti u kombinaciji sa vitaminom C. Najviše ga ima u namirnicama životinjskog porekla, kao što su crveno meso, džigerica, jaja, ali sadrži ga i biljna hrana poput zelenog lisnatog povrća i cvekle. Nalazi se i u bademima, ovsenim pahuljicama, sočivu, soji i pečurkama i algama od kojih posebno izdvajam spirulinu.

Proteinske namirnice

Proteini su važan sastojak svake ćelije, a organizam ih koristi za proizvodnju enzima, hormona i drugih supstanci. Takođe su nephodni za proizvodnju antitela. Kvalitetno meso, riba i mlečni proizvodi sadrže sve aminokiseline neophodne za vitalne funkcije organizma. Istakla bih da sam pobornik ishrane bez mlečnih proizvoda, i to zbog njihovog kvaliteta koji je znatno drugačiji nego pre 40 godina, kao i spornih sastojaka koji se nalaze u njima a u vezi su sa antibioticima, sterioidima, hormonima i dodatim šećerima u procesu proizvodnje. Međutim, proteina ima i u biljnoj hrani, kao što su mahunarke, tofu sir, pečurke, orašasti plodovi i semenke.

Zdrave masti

Čovekov organizam ne može da funkcioniše bez masti, one su pored proteina i ugljenih hidrata njegovi gradivni elementi. Međutim nisu sve masti jednako korisne. Izbegavajte hidrogenizovane ili transmasti, jer veoma štete organizmu, stvaraju zapaljenske procese, goje, a nemaju hranljivu vrednost. Naime, masti hemijski modifikovanih masnoća mogu da dovedu do teških oštećenja ćelija. Birajte zdrave masti koje doprinose dobroj cirkulaciji, balansiranom nivou hormona i sitosti. Jedite ribu, ekstradevičansko maslinovo ulje, avokado, semenke, koštunjave plodove.

Alkalne namirnice

Budući da je visoka kiselost organizma okidač za gotovo sva oboljenja, naročito kancer, važno je da jedete alkalnu hranu jer ona štiti naš imunološki sistem. Krv je po prirodi blago alkalna, a njena Ph vrednost kreće se između 7,35 i 7,45. Da biste to bolje razumeli važno je da znate da Ph 0 podrazumeva potpunu kiselost, a PH 14 potpuno alkalno okruženje. Nezdrava ishrana može promeniti Ph vrednost krvi, a time poremetiti i alkalno-baznu ravnotežu organizma. Zato je važno da šećer i druge veštačke zaslađivače, industrijski prerađenu hranu zamenite alkalnim namirnicama kao što su zeleno lisnato povrće, avokado, citrusi, kokos, sočivo, badem, susam, bundevine semenke, kinoa, heljda, pirinač i mnoge druge.