Kako prevazići osećaj krivice u vezi sa hranom?

Da li ponekad imate osećaj krivice zbog toga što ste pojeli namirnicu koju smatrate ,,lošom” ili ste konzumirali previše hrane za jedan obrok? Osećaj krivice dok jedete ili nedugo nakon toga, primer je kako hrana može preuzeti kontrolu nad vama, umesto da vi kontrolišete svoj izbor u ishrani.

O ovoj temi razgovarali smo sa psihoterapeutkinjom Dunjom Vesić, koja nam je objasnila šta uzrokuje osećaj krivice i kako ga na zdrav način prevazići.

Na koji način je osećaj krivice povezan sa hranom?

Osećaj krivice povezan sa hranom je zapravo isti onaj osećaj koji nam se javlja kada izdamo sebe, kada uradimo nešto što nije u skladu sa našim vrednostima. Taj osećaj krivice možemo smatrati autentičnom krivicom – ona nas podseća da idemo protiv sebe i narušavamo kvalitet svog života. S druge strane, kada opsesivno merimo grame i kalorije, te nam se desi da pojedemo više nego što smo prethodno odredili, ulazimo u neurotičnu krivicu, koja nema nikakvu funkciju za naš razvoj. Ona govori o rigidnosti na kojoj se zasniva naš odnos prema hrani – a svaka rigidnost i isključivost ukazuju na nestabilnost i strah. U ovom slučaju, verovatno strah od gubitka kontrole nad hranom.

Da li se osećaj krivice zbog konzumiranja određene vrste hrane može podvesti pod vid poremećaja u ishrani?

Ne bih rekla da je osećaj krivice zbog hrane vid poremećaja u ishrani. To se možda manifestuje tako, ali suština je ono što se događa u pozadini – šta za nas znači konzumiranje pojedine vrste hrane, koja uverenja imamo o tome, kako nam izbegavanje ,,pomaže”, tj. šta nam ta kontrola donosi Ili šta mi verujemo da nam donosi (ako nije u pitanju loš uticaj određenih namirnica, nego naše uverenje o njima).

Koliko često se susrećete sa ovim problemom u svojoj praksi?

Moram da priznam, ne često. Rekla bih da to nije osnovni problem, već se pojavljuje propratno uz druge probleme sa kojima se klijenti susreću, kao što su stid, nesigurnost, anksioznost, odsustvo adekvatne podrške, usamljenost. Osećaj krivice i stida kod kijenata uočila sam u grupnim terapijama, koje su imale
za cilj prevazilaženje emocionalne gladi.

Šta obično uzrokuje ovu pojavu?

Gotovo uvek naša uverenja. Ako smo određenu vrstu hrane povezali sa viškom telesne težine (možda smo samo naišli na dezinformaciju ili iz konteksta istrgli jednu činjenicu) onda ćemo se fiksirati za to. Ljudima je ponekad lakše da se drže nekog radikalnog protokola, jer im pruža osećaj sigurnosti (ne moraju mnogo da misle i kombinuju). Međutim, ako ,,prekrše” pravilo, demorališu se, gube samopouzdanje i zapravo sebi ,,potvrđuju” da nisu dovoljno dobri i kadri da istraju. Na taj način upadaju u toksičnu krivicu i idu tri koraka unazad. To je taj začarani krug – što je striktnije, teže je održati. A onda posle ,,pada”, kada požele da se vrate zdravoj ishrani, postaju nestrpljivi i ponovo posežu za nekim radikalnijim pristupima.

Kako se osloboditi ovog osećaja krivice i kako izgraditi zdrav odnos sa hranom?

Naš odnos prema hrani oslikava naš odnos prema životu. Treba raditi na fleksibilnosti koja podrazumeva rad na uverenjima o hrani, ali i uzrocima koji nas dovode do impulsivnog ili isključivog ponašanja. Rad na telu i kontaktu sa sobom je izuzetno važan. Potrebno je da slušamo svoje telo, ako želimo da se povežemo sa hranom na zdrav način.

Rad na uverenjima je proces. Prvi i osnovni deo jeste identifikovanje onih koja nas koče. A drugi deo jeste kreiranje novih uverenja, kroz nova iskustva i male korake.

Dakle, koraci u ovom procesu su:

1. Osvešćivanje svojih uverenja o hrani i svom odnosu sa njom. (Možete ih napisati na papir).
Recimo:

– Ne mogu da smršam ili održim telesnu težinu ako jedem hranu koju volim.
– Tek kad dostignem željenu telesnu težinu, imaću mogućnost da spontano biram zdravije obroke.
– Ako sad malo popustim, posle neću uspeti da se vratim na pravi put.
– Preslaba sam da izdržim proces. Kasno je za mene. Navikla sam na ovo stanje.
– Hraniti se zdravo je jako naporno, a ja nemam vremena za to.
– Ne volim zdravu hranu, jer nije ukusna.

2. Razmislite odakle dolaze ova uverenja? Da li su neka vaša iskustva dovela do njih? Da li ste odrastali uz njih, ili ste ih kasnije stekli? Kakva posledice možete imati, ukoliko nastavite da živite sa istim uverenjima?

3. Kako bi trebalo da zvuče nova uverenja koja bi vas podržala u želji da promenite telesnu težinu ili odnos prema hrani uopšte?

4. Dalji koraci tiču se sticanja iskustva, čime razbijamo stara i kreiramo nova uverenja. Ovde je važno da krenete s malim promenama.

– Zadajte sebi mini zadatke na osnovu svesnosti koju sada imate o sebi i svojim uverenjima. Neka ovi zadaci budu oblik eksperimentisanja s promenjenim odnosom prema hrani. Probajte.

– Važno je da ovi zadaci budu lagani, da bi bili održivi. Oni će vam pružiti novo iskustvo, na osnovu kog ćete izgraditi nova uverenja. Isprobajte novi pristup hrani na dva tri dana. Ne preplavljujte se prembicioznim planovima odjednom, jer ćete se opteretiti.

5. Takođe, uverenja možete promeniti i kroz razgovore sa stručnim licima. Kada ih identifikujete, istražite šta ljudi koji se time bave imaju da kažu o ovoj temi. U znanju je moć. Kada shvatite kako nešto funkcioniše, bićete spremni za promene.

6. Naravno, ukoliko ne možete da dosegnete odakle dolaze vaša uverenja, psihoterapija vam može biti od pomoći.