Uobičajene jesenje alergije i kako se izboriti sa njima

Kada spomenemo sezonske alergije, većina ljudi odmah pomisli na eksploziju polena u proleće. Ali svrab u grlu, suzne i crvene oči, šmrcanje i kijanje ne pojavljuju se samo u aprilu i maju. Naime, kada lišće počne da opada sa dolaskom nižih jesenjih temperatura, mnoštvo alergena može izazvati isti skup simptoma. Ovo su uobičajene jesenje alergije.

Oslobodite se ambrozije

U uobičajene jesenje alergije spada ambrozija. Ambrozija je jedna od najopasnijih alergenih biljaka na svetu,  Ovaj korov cveta u avgustu, ali izaziva alergijske simptome i na jesen, sve dok ga prve temperature ispod nule ne unište. Otprilike 75 odsto ljudi koji pate od prolećnih alergija takođe će biti pogođeno ambrozijom i u jesen.

Plan zaštite od polena

Pratite brojke o količini polena u vazduhu. Većina lokalnih novina i veb sajtova objavljuju dnevne izveštaje. Boravite u zatvorenom prostoru što je više moguće, posebno u doba dana kada ima najviše polena u vazduhu (obično od sredine jutra do ranog popodneva). Ako morate da izađete napolje, nosite zaštitinu masku kako biste filtrirali polen.

Držite prozore kuće i automobila potpuno zatvorene. Skinite cipele i jaknu pre nego što uđete u kuću, te ih odmah odložite u orman za jakne i cipelarnik, da ne biste dalje širili polen po stanu koji ste pokupili napolju.

Redovno usisavajte tepihe i podne površine.
Često perite odeću, posteljinu i zavese.
Ne sušite veš na otvorenom.

Uklonite buđ

Genetska predispozicija ili oslabljen imunološki sistem čine osobu osetljivijom na bolesti koje izazivaju gljivice kao što je buđ. Ove gljivice uspevaju i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Rastu i stvaraju spore koje se poput polena šire vetrom i vazduhom. Buđ ili plesan ima tendenciju rasta tokom cele godine. U jesen se pojavljuje na vlažnom opalom lišću i kompostnim gomilama. Takođe uspeva u vlažnim prostorijama poput podruma, kupatila i kuhinje.

Za razliku od polena, plesan odnosno buđ neće nestati s pojavom prvog mraza, već uglavnom uspeva tokom zimskih meseci.

Plan zaštite od buđi

Očistite dvorište i oluke od lišća. Prilikom njihovog uklanjanja držite zaštitnu masku na licu. Ukoliko imate kompost (braon đubrivo) držite ga daleko od kuće.

Koristite osveživač vazduha u kući, posebno u podrumu. U vazduhu treba da bude između 35 i 50 odsto vlažnosti. Redovito čistite kupatilo i kuhinju koristeći sirće ili druga sredstva kako biste sprečili razvoj buđi.

Uništite grinje

Prašina je idealno sklonište za mikroorganizme, kao što su grinje. Ovi člankonošci mogu da izazovu ozbiljne alergijske reakcije kod čoveka, pa čak i astmu. Hrane se, prvenstveno, izumrlim ćelijijama čovekove kože, koje se nalaze svuda po kući.

Oni su uobičajeni alergeni tokom cele godine, a umiru na ekstremnim temperaturama ili ako vlažnost vazduha padne ispod 70 odsto.

Iako je nemoguće da se potpuno oslobodite grinja, možete da preduzmete korake kako biste ih sveli na prihvatljiv nivo.

Plan napada grinja

Provetrite sve prostorije u kući pre nego što prvi put uključite centralno grejanje nakon leta. Prekrijte krevet i jastuke zaštitnim pokrivačima. Redovno perite svu posteljinu u vrućoj vodi.

Koristite osveživač vazduha da biste zadržali vlažnost vazduha ispod 50 odsto. Redovno uklanjajte prašinu i usisavajte kuću, a pri čišćenju obavezno nosite zaštitnu masku kako biste filtrirali grinje.

Jačanje imunološkog sistema ishranom

Alergijske reakcije se najčešće javljaju kod osoba s prirodno oslabljenim imunitetom, odnosno nakon bolesti kojima je prirodni obrambeni sistem iscrpljen.

Osobe sklone alergijama mogu da jačaju imunološki sistem ishranom koja se sastoji iz lisnatog povrća tamnozelene boje i voća žute i narandžaste boje. Ove namirnice sadrže beta-karoten. S druge strane, trebalo bi da izbegavaju namirnice koje sadrže konzervanse, kao i namirnice s visokim sadržajem aminokiseline histidina, supstance iz koje se stvara histamin.

Istražite antihistamisku, kao i antiiflamatornu dijeta, jer obe mogu biti od velikog značaja za jačanje imuniteta.

Lekovi i imunoterapija

Mnogi ljudi jesenje alergije mogu da kontrolišu lekovima koji sadrže antihistamin. Obično se dobijaju u obliku tableta, kapi za oči ili spreja za nos.

Imunoterapija (injekcije) takođe može biti efikasna opcija ako imate jake alergije koje ne reaguju na lekove bez recepta. Ona deluje tako da postepeno izlažu imunološki sistem određenom alergenu kako bi organizam izgradio toleranciju.