Vrste ulja i njihova upotreba

Ulja se razlikuju prema svojim osnovnim karakteristikama – ukusu i načinu upotrebe. Neka se mogu koristiti na visokim temperaturama, što ih čini idealnim za pečenje, prženje i dinstanje. Neka su veoma ukusna, ali užegnu posle zagrevanja. Kako napraviti razliku između njih? Koje vrste ulja postoje? Kako da ih čuvate? Koliko će dugo trajati? U nastavku naučite razlike između rafinisanih i nerafinisanih ulja, kao i koje su njihove namene.

Rafinisana i nerafinisana ulja

Prema načinu prozivodnje sva ulja mogu da se podele na rafinisana i nerafinisana, a u nerafinisana spadaju hladno ceđena i devičanska ulja. Rafinisana ulja dobijaju se hemijskim ekstrahovanjem ulja iz biljke, čime se, ne samo menja miris i ukus ulja, već se i uništava većina njegovih korisnih sastojaka. Ovo je mnogo jeftinija metoda proizvodnje, zbog čega su rafinisana ulja mnogo rasprostranjenija i pristupačnija. S druge strane, nerafinisana ulja se dobijaju mehaničkim putem, odnosno ceđenjem pomoću prese, čime se dobija prirodni proizvod vrhunskog kvaliteta, u kojem su očuvani svi enzimi, esencijalne masne kiseline, vitamini i minerali.

Vrste ulja i njihova upotreba

Maslinovo ulje

Sve vrste maslinovog ulja se prave tako što se, nakon gnječenja i presovanja, iz maslina odvaja ulje od vode. S obzirom na način proizvodnje postoji nekoliko različitih vrsta maslinovog ulja, i to su: ekstradevičansko maslinovo ulje, devičansko maslinovo ulje, rafinisano maslinovo ulje i ulje od komine. Najzdravijim oblicima maslinovog ulja smatraju se ona koja su ekstradevičanska ili devičanska. Preporučujem da ih koristite samo kao salatna ulja (tačka dimljenja 191 °C). Rafinisano maslinovo i ulje od komine smatraju se manje kvalitetnim opcijama, ali su samim što su rafinisana pogodna za termičku obradu.

Palmino ulje

Palmino ulje sadrži 40-50 % zasićenih masnih kiselina, što ga čini stabilnim i veoma pogodnim za prženje. Dobija se iz plodova palme, a ne treba ga mešati s uljem palminih koštica, koje se dobija iz semena iste biljke. Na sobnoj temperaturi je u polučvrstom stanju (mast) koje teško oksidira i dugo traje. Palmino ulje, koje je široko dostupno, najčešće je veoma rafinisano, te se ne smatra zdravim izborom.

Kokosovo ulje

Kokosovo ulje je čvrstog stanja na sobnoj temperaturi, što znači da nije idealno za dresinge. Preporučujem vam da ga koristite za kuvanje, dinstanje i prženje, dakle za termičku obradu. Ovo ulje hrani pruža posebnu aromu.

Suncokretovo ulje

Suncokretovo ulje je biljno jestivo ulje. Dobija se iz semena suncokreta, a može se kupiti kao rafinisano i nerafinisano. S obzirom na to da je upotreba rafinisanog suncokretovog ulja u našem regionu široko rasprostranjena, predlažem da obratite pažnju da svako industrijski proizvedeno ulje prolazi kroz najmanje 6 faza rafinacija u toku kojih se gube korisna svojstva ulja. Shodno tome, ukoliko ste u prilici, opredelite se za nerafinisano suncokretovo ulje. Obe pomenute vrste (rafinisano i nerafinisano) poseduju svojstva ulja koja imaju visoku tačku dimljenja, ali i mogućnost da se koriste kao salatna ulja. Vodite računa o roku trajanja.

Laneno ulje

Ne preporučuje se za kuvanje, budući da ne ostaje stabilno pri višim temperaturama, te se njegove korisne masne kiseline raspadaju na štetne sastojke. Neobičnog je ukusa, a pogodno je za prelive i salate. Čuvajte ga u frižideru.

Susamovo ulje

Susamovo ulje ima visoku tačku dimljenja, a njegova primena prevazilazi okvire kuvanja. Iako se koristi za prženje, kuvanje i kao salatno ulje, preporučuje se i za negu kose i kože, kao i “oil pulling” metodu, kojom se vrši detoksikacija organizma. Dobar je izvor vitamina E i B6, a sadrži i brojne minerale, poput magnezijuma, gvožđa, bakra, kalcijuma i cinka.