Zašto makrobiotičari ne jedu paradajz i krompir?

U ovom blogu sam odlučila da vam objasnim iz kojih sve razloga makrobiotičari ne jedu paradajz, krompir i druge biljke pomoćnice.

Biljke pomoćnice čini raznolika grupa povrća, lekovitog bilja, žbunja i drveća koje su vekovima bile mistične i fascinantne lekarima, naučnicima i nutricionistima. Paradajz, beli krompir, crvena i zelena paprika, ljuta paprika i plavi patlidžan pripadaju botaničkoj vrsti roda Solanaceae. Ova vrsta takođe uključuje i duvan.

Pomoćnice čine oko 2800 vrsta biljaka sa veoma različitim osobinama. Stručnjak za ishranu sa Kornel univerziteta, Dr Norman F. Childers, u svom naučnom i veoma dokumentovanom radu „The nightshades and health“ objašnjava da su nutricionisti još davno opisivali ove biljke kao „noćne“ zbog njihove „ljubavi“ i „zla“ u noći. One su korišćene u šamanizmu, veštičarenju i čak prilikom ubistava otrovom. Neke od ovih biljaka su potentne opojne supstance u medicini i ulaze u sastav pilula za spavanje. Rečeno je da pomoćnice sadrže visok nivo alkaloida koji prouzrokuju izlučivanje kalcijuma iz kostiju, kao i drugih minerala i elemenata u tragovima iz tela. Mnogi lekari i nutricionisti preporučuju da oni koji pate od artritisa eliminišu ove biljke iz ishrane.

Paradajz

Za vreme prodora u Južnu Ameriku, španski konkvistadori otkrili su paradajz. Kada je prvi put predstavljen u Evropi, paradajz se smatrao smrtonosnim otrovom. Za one sa slabim bubrezima i alergijama na hranu, paradajz doprinosi bolovima u kostima i zglobovima, nedostatku energije i reumatoidnom artritisu. Ipak, paradajz je postao veoma popularan širom južne Evrope, a posebno u Španiiji i Italiji. U Americi je paradajz jedno od omiljenih povrća, gde se kečap i salsa obično koriste svakodnevno. Međutim makrobiotičari ne jedu ovo povrće.

Krompir

Makrobiotičari ne jedu ni krompir. Kada je beli krompir, pod nazivom „zemljina jabuka“, stigao u Evropu iz Perua, ovo povrće su smatrali otrovnim. Ipak, ovo popularno povrće je postalo sortirano širom Evrope i SAD. Teško je zamisliti standardni obrok bez navođenja krompira – pečenog, prženog, kuvanog… Krompir sadrži solanine za koje je dokazano da izazivaju veoma toksični efekat kod osetljivih ljudi, doprinoseći artritisu, pražnjenju kalcijuma, ukočenosti zglobova, kao i bolovima u zglobovima, gležnjevima i kolenima. U svojoj knjizi „Otrovne biljke u SAD i Kanadi“, Džon Kingsberi dokumentovao je da kada se solanini jedu u velikim količinama bilo kod ljudi ili životinja, dolazi do smrtog ishoda. Kada se potroši kalcijum iz ogranizma, dolazi do nervoze i nesanice, jer je kalcijum naš prirodni relaksant. Solanini iz krompira se akumuliraju u organizmu, a štetni efekti se mogu pojaviti tek posle nekoliko godina.

Zašto eliminisati paradajz i krompir iz ishrane?

Prema teoriji makrobiotike, paradajz i krompir predstavljaju prirodnu ravnotežu mesu, mleku, mastima i višku soli. Hemijske i energetske vrednosti krompira i paradajza proizvode ekstremne, ekspanzivne efekte koji mogu dovesti do slabljenja kostiju, zglobova, zuba, desni i svih telesnih organa, a posebno kod onih koji su alergični na njih. U studiji objavljenoj u žurnalu međunarodne akademije za preventivnu medicinu, 5000 pacijenata koji pate od artritisa eliminisali su ove dve vrste povrća iz ishrane. U proseku oko 70% ukupne grupe ispitanika osetilo je olakšanje.

Zašto toliko volimo da jedemo ovo povrće?

Osobe svih uzrasta uživaju da jedu ove namirnice. Pomfrit sa kečapom je jedno od omiljenih jela. Postoji razlog zašto toliko žudimo za njima. Krompir i paradajz su veoma bogati kalijumom i pomažu suprotstavljanju hrani životinjskog porekla koja je veoma bogata natrijumom. One potpomažu varenju gustih masnih proteina. Zamislite omiljena američka jela: meso i krompir, i picu sa sirom i paradajz sosom. Ove namirnice izgleda da idu zajedno prirodno. Žudimo za njima jer naša tela nesvesno teže da postignu balans. Ekstremne namirnince imaju ekstremne efekte. Krompir i paradajz su veoma ekspanzivni i jin. Životinjski proteini su teški, slani, a samim tim i jang, te krompir pomaže u stvaranju ravnoteže soli i i proteina mesa. Paradajz je kiseo i učestvuje u varenju mlečnih proizvoda i stvaranju ravnoteže masnoće sira. Imajte na umu da oni koji jedu na ovaj način (ekstremni spektri hrane) imaće rezultate koji će biti ozbiljni i štetni na duge staze.

Alkaloidi

Većina zdravstvenih istraživanja o pomoćnicama fokusirana je na posebnu grupu supstanci koje se nalaze u ovim biljkama, a nazivaju se alkaloidi. U hemijskom smislu, alkaloidi se lako identifikuju, jer imaju strukturu sačinjenu od najmanje jednog prstena koji sadrži azot. Biljke proizvode alkaloide kao redovan deo njihove biohemijske aktivnosti, a oni se stvaraju da zaštite biljke od insekata koji bi ih inače pojeli. Alkaloidi najčešće dobijaju nazive po imenu ili vrsti biljke u kojoj se nalaze. Svaki alkaloid ima sistematski naziv sa sufiksom -in ili -inum (morfin, morfinum). Prvi izolovani čisti alkaloid bio je morfin, nakon toga narkotin.

Praktični saveti

Ako ste pojedinac sa postojećim problemima kao što su osteoartritis, reumatoidni artritis ili giht, eliminišite ove namirnice 6-12 nedelja iz vašeg jelovnika, jer to može biti korisno da utvrdite da li ova hrana doprinosi vašim zdravstvenim problemima. Ista preporuka važi za osobe sa postojećim problemima nervnog sistema, posebno nervno-mišićnim problemima. Hrana koja oduzima minerale iz organizma je eliminisana u makrobiotici. Makrobiotička ishrana sačinjena je od hrane koja je izuzetno bogata prirodnim mineralima. Tu spadaju žitarice, mahunarke, povrće, alge, morska so, miso; hrana koja jača, održava i čak obnavlja kosti.