Kakav je vaš apetit?

Kakav je vaš apetit? Da li ste znali da svakodnevnim izborom hrane zapravo šaljemo poruku svim ćelijama u organizmu i time utičemo na njihovo funkcionisanje? S obzirom na to da je hrana gorivo, naš doručak, ručak, večera i užine utiču na imunološki sistem, kvalitet krvi i sve ostale važne funkcije koje telo obavlja.

Pokušajte da otkrijete šta je potrebno da promenite u svojoj ishrani kako bi ona bila uravnotežena, a i da biste se osećali dobro u svojoj koži.

Nemate apetit

Apetit vam može biti smanjen iz nekoliko razloga. Možda ste namerno držali dijetu kako biste se rešili suvišnih kilograma, pa je vaš organizam nakon određenog vremena navikao na manje količine hrane, a možda ste jednostavno izgubili želju za hranom jer ste trenutno psihički klonuli.

Naime, gubitak apetita može biti uzrokovan različitim psihološkim faktorima – anksioznost, depresija, stres, tuga, poremećaji u ishrani, kao što su anoreksija i bulimija.

Međutim, ovaj problem mogu prouzrokovati i migrena, trudnoća, postporođajna depresija, prehlada, grip, pa čak i prestanak konzumiranja alkohola.

Ukoliko pak patite od neuhranjenosti, predlažem vam da porazgovarate sa nutricionistom ili lekarom kako biste, pre svega, isključili sve moguće zdravstvene uzroke manjka apetita, a zatim dublje istražili problem u saradnji sa psihologom koji vam može pomoći da se vratite na pravi put.

Non-stop ste gladni

Konstantna glad može biti uzrokovana različitim faktorima životnog stila kao što su nedostatak sna, konzumiranje alkohola, stres ili uzimanje određenih lekova koji podstiču apetit.

Ako ste opsednuti brojanjem kalorija umesto da vodite raučuna o hranljivim materijama koje unosite u organizam, verovatno vam nedostaju ključne komponente u ishrani.

Savet: telu su potrebna sva 3 makronutrijenta (proteini, masti, ugljeni hidrati) jer zajedno čine našu ishranu uravnoteženom i time osnažuju organizam.

Ovo su razlozi zbog kojih možete osećati glad non-stop:

1. Dehidrirani ste! Voda je odgovorna za sve fiziološke procese u telu, uključujući i metabolizam. Unosom dovoljne količine vode svakog dana poboljšavate varenje i telu pružate ono što mu je potrebno kako bi normalno funkcionisalo.

2. Jedete mnogo rafinisanih ugljenih hidrata! Oni ne samo da ne sadrže hranjive sastojke neophodne za pravilno funkcionisanje tela, već imaju negativne posledice na organizam. Dakle, rafinisani šećeri naglo podižu nivo glukoze u krvi, a zatim ga i naglo spuštaju, pa ste, ubrzo nakon što ih pojedete, ponovo gladni.

3. Ne unosite dovoljno proteina. Budući da je organizmu potrebno mnogo više vremena da ih svari, proteini telu pružaju duži osećaj sitosti.

4. Ne unosite dovoljno zdravih masti. Ovi makronutrijenti, kao i proteini, definitivno mogu pomoći da se osećate duže vremena sito. U smuti dodajte sastojke poput avokada, kokosovog mleka i putera od badema! Takođe, salate začinite kvalitetnim uljima, uključite ribu, masline, avokado, koštunjave plodove i semenke u ishranu.

5. Prebrzo jedete! Vaš um neće uspeti da registruje trenutak kada se zasitite, jer hranu uopšte ne žvaćete. Stoga se potrudite da obraćate pažnju na svaki zalogaj, koji bi trebalo da žvaćete oko 30 puta. Na ovaj način ćete biti zadovoljniji i sitiji kada završite obrok, a to će ujedno uticati na jačanje imunološkog sistema.

6. Možda prolazite kroz emotivno težak period u životu. Stres, pritisak ili nedostatak kontrole – sve te emocije igraju ulogu u čovekovom odnosu prema hrani, a i od njih zavisi koliko često osećamo potrebu za jedenjem. Pre nego što unesete neku namirnicu u organizam, zapitajte se da li ste zaista gladni, te da li je vašem telu u ovom trenutnku hrana zaista neophodna ili je potrebno da razrešite životne situacije koje vam se trenutno dešavaju.