Kako ljubav utiče na mentalno zdravlje

Ljubav i pozitivno okruženje povećavaju osećaj sreće, te smanjuju stres, anksioznost i depresiju. Biti voljen pojačava samopoštovanje i osećaj da ste cenjeni, što zauzvrat pozitivno utiče ne samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje. Ljubav je moćna emocija i može biti isceljujuća. Bez obzira na to u kom obliku dolazi, ona podržava opšte fizičko i mentalno blagostanje.

Istraživanja jasno pokazuju da su ljubavni i zdravi međuljudski odnosi, kao i dobra socijalna podrška porodice i prijatelja, važni za poboljšanje mentalnog zdravlja.

Savremena nauka je pokazala da ljubav nije „samo” emocija, već i dinamičan biološki proces. Društvene interakcije između pojedinaca pokreću kognitivne i fiziološke procese, koji utiču na emocionalna i mentalna stanja. Zauzvrat, ove promene utiču na buduće društvene odnose. Slično tome, održavanje ljubavnih odnosa zahteva stalnu povratnu spregu kroz senzorne i kognitivne sisteme – telo traži ljubav i stalno reaguje na interakciju sa voljenima ili na odsustvo takve interakcije.

Načini na koje ljubav utiče na mentalno zdravlje

1. Čini nas srećnima

Kada se zaljubite, u mozgu se aktivira hemijska supstanca dopamin, koja pruža osećaj zadovoljstva, te popravlja raspoloženje. Međutim, u početnom stadijumu zaljubljenosti dolazi i do povećanog lučenja hormona stresa, kortizola, kao i do istovremenog pada nivoa serotonina. To može objasniti pojavu strasti pomešane sa anksioznošću, opsesijom i nervozom, što je karakteristično za početak ljubavnih odnosa.

Nivo dopamina može ostati povišen čak i dok ljubav sazreva, a tada se nivoi kortizola i serotonina vraćaju u normalu, pomažući nam da se opustimo.

2. Ublažava stres

Ljubavni, partnerski odnos ne stimuliše samo proizvodnju dopamina, već i oksitocina – hormona koji budi želju za povezivanjem. Biti u prisustvu nekoga ko vas poštuje, ceni i voli može smanjiti nivoe kortizola i adrenalina, te time ublažiti stres i stvoriti homeostazu hemijskih supstanci u mozgu.

3. Ublažava anksioznost

Veliki broj studija ukazuje na načine kako usamljenost može naštetiti ljudskom zdravlju – od povećanja upale do aktiviranja centara za bol. Osećaj usamljenosti stimuliše proizvodnju noradrenalina, koji može da uzrokuje pojavu anksioznosti. Takođe, nivoi kortizola i adrenalina rastu kada se ljudi osećaju nesigurno i ugroženo, što pokreće odgovor tela na stres. Zaljubljenost i osećaj bliskosti sa drugom osobom mogu ublažiti anksioznost.

4. Utiče na to da više vodite računa o sebi

Kada ste u ljubavnom odnosu imate više motivacije i volje da vodite računa o sebi. Možda zvuči kao kliše, ali ne možete voleti nekog drugog ukoliko ne volite sebe. Najzdraviji odnosi su oni između dvoje ljudi koji se oslanjaju jedno na drugo, ali su i nezavisni. Vole se, ali vole i cene sebe.

Odvojite vreme da se usredsredite na brigu o sebi, kao i na brigu jedno o drugom. Budite ljubazni i saosećajni prema sebi, baš kao što biste bili prema svom partneru.

5. Čini da živite duže

Istraživanja su pokazala da bračni parovi žive duže od samaca. Smatra se da tome doprinose društvena i emocionalna podrška, koju supružnici pružaju jedno drugom, kao i činjenica da partneri vrlo često jedno drugo odvraćaju od loših navika.