Stres simptomi – 6 glavnih znakova da ste pod stresom
Budući da je stres sveprisutan u našoj svakodnevici, postoji velika šansa da ni ne shvatate koliko ste zapravo pod stresom. U drugu ruku, ljudska tela odmah osete stres, čak i ako nam treba vremena da ga osvestimo.U nastavku sam, između ostalog, izdvojila i nekoliko, ne tako očiglednih, znakova koji ukazuju na to da vaše telo trpi hroničan stres.
Šta je akutni stres i kako se manifestuje?
Akutni stres je kratkoročna reakcija organizma na neposrednu pretnju ili izazov. Ovaj oblik stresa često se javlja u situacijama koje zahtevaju instant reakciju, kao što su nesreće ili stresne situacije na poslu, kao recimo neočekivano hitni rokovi na poslu. Akutni stres može biti koristan jer nas priprema za borbu ili bekstvo, ali kada se često javlja, može postati problematičan. Manifestuje se kroz simptome poput ubrzanog otkucaja srca, povećanog znojenja, drhtavice, i osećaja nemira.
Šta je hronični stres i kako se manifestuje?
Hronični stres nastaje kada stresori postanu konstantni i dugotrajni. Ovo može biti uzrokovano trajnim problemima kao što su finansijske poteškoće, toksični odnosi ili dugotrajno nezadovoljstvo na poslu. Hronični stres može ozbiljno ugroziti fizičko i mentalno zdravlje, uzrokujući simptome kao što su konstantni umor, depresija, anksioznost, loše navike u ishrani i drugi ozbiljni problemi sa zdravljem, uključujući kardiovaskularne bolesti i slabljenje imunološkog sistema.
Šta je pozitivan, a šta negativan stres?
Pozitivan stres, poznat i kao eustres, je stres koji nas motiviše i pomaže nam da se suočimo sa izazovima, kao što su pripreme za važan događaj ili postizanje ciljeva. On može poboljšati performanse i produktivnost. Dok sa druge strane, negativan stres, ili distres, predstavlja stres koji nas preopterećuje i uzrokuje fizičke i emocionalne probleme. Negativan stres može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući anksioznost, depresiju i probleme sa srcem.
Koji su glavni simptomi stresa?
1. Nepravilan rad creva
Iako biste neredovnu probavu mogli povezati sa intolerancijom na određenu vrstu hrane, manje je verovatno da ćete promene u digestivnom sistemu pripisati stresu. Međutim, stres može dovesti do upale u crevima, te uzrokovati čitav niz upalnih problema sa crevima. Naime, istraživanja su pokazala da ono što se dešava u našem mozgu, zahvaljujući osi creva-mozak, može direktno uticati na stanje u crevima.
2. Kožni problemi
Sve što se događa unutar organizma, može da se ogleda na koži. Naime, hormon kortizol, koji organizam luči u situacijama stresa, ne samo da povećava proizvodnju ulja na koži, već uzrokuje upale u crevima, što može uzrokovati razna upalna stanja kože poput ekcema, akni ili autoimunih bolesti, kao što je psorijaza.
3. Nesanica
Kortizol (hormon stresa) i melatonin (hormon sna) su dva hormona koja imaju direktni uticaj na san i budnost. Kao deo cirkadijalnog ritma, kortizol se najviše luči u ranim jutarnjim satima, zahvaljujući čemu se budimo odmorni i sveži. Kako dan napreduje, nivoi kortizola se postepeno smanjuju, a nivoi melatonina povećavaju u satima pre spavanja. Međutim, kada smo pod hroničnim stresom nivo kortizola je visok čak i u večernjim satima, što uzrokuje nesanicu i druge probleme sa spavanjem.
4. Česte glavobolje
Studije su otkrile da je stres direktan pokretač migrena kod mnogih ljudi. Stres takođe može doprineti bruksizmu, stiskanju vilice ili škripanju zubima tokom spavanja, koji može uzrokovati glavobolju sledećeg dana.
5. Neredovni menstrualni ciklus
Hipotalamus mozga odgovoran je za oslobađanje hemikalija koje signaliziraju hipofizi da prenese jajnicima da oslobode estrogen i progesteron, kako bi započeli menstruaciju. Međutim, visoki nivoi kortizola mogu ovaj delikatni sistem izbaciti iz takta, što može odložiti ili čak izostaviti menstrualni ciklus.
6. Nizak libido
Visok nivo stresa može debalansirati polne hormone, što naposletku utiče na libido. Takođe veoma je teško da libido bude optimalan kada ste rasejani i anksiozni.
Koje su glavne posledice stresa?
Posledice stresa mogu biti ozbiljne i dugotrajne, kako za fizičko tako i za mentalno zdravlje. Dugotrajni stres može dovesti do kardiovaskularnih problema poput hipertenzije, srčanih bolesti i moždanog udara. Takođe, može uzrokovati probleme sa probavnim sistemom, uključujući iritabilni kolon i gastritis. Mentalno zdravlje može biti ugroženo pojavom anksioznosti, depresije i smanjenjem kognitivnih funkcija. Dugotrajni stres takođe može negativno uticati na kvalitet života, uključujući lične i profesionalne aspekte.
Kako da ublažite stres?
Hronični stres može ozbiljno uticati na fizičko i emocionalno zdravlje. Zato ukoliko osećate stalne nalete stresa, potražite prirodne načina da ga ublažite.
1. Balansirana ishrana
Trudite se da praktikujete balansiranu ishranu, koja se sastoji, prvenstveno, od namirnica u njihovom prirodnom obliku, kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi i semenke, a ako jedete meso onda u ishranu slobodno ukljičite organsku piletinu, ćuretinu ili ribu, kao i jaja. Uravnoteženom ishranom stabilizovaćete nivo hormona, koji utiču na brojne procese u organizmu.
2. Fizička aktivnost
Fizička aktivnost je najbolji lek za anksioznost. Isplanirajte treninge u toku radne nedelje i od toga ne odstupajte, jer ćete na taj način smanjiti stres, umiriti se, poboljšati san i osećati se dobro u svom telu. Osim toga, redovno vežbanje povećava nivo dopamina i seratonina u mozgu koji su povezani sa osećajem zadovoljstva. Vežbanje poboljšava sposobnost uma da izdrži svakodnevne stresove i promene.
3. Konsultacije sa stučnim licem
Ukoliko ne uspevate sami da se izborite sa svakodnevnim stresom, pomoć potražite od stručnog lica, kao što je psiholog ili NLP praktičar. Postoje brojni alati i tehnike, koje možete primeniti u svakodnevnom životu, a koje će vam pomoći da ublažite stres, te da se lakše nosite sa stresnim situacijama.
4. Akupunktura
Akupunktura je istočnjačka tehnika koja se bazira na učenju da je čovek ispunjen životnom energijom ”ki”, koja kruži telom određenim putevima ili meridijanima. Istočnjačka medicina smatra da u telu postoji 12 glavnih puteva energije, 12 glavnih meridijana, koji reflektuju 12 organskih sistema u telu, a podeljeni su na JIN i JANG grupu.
Različiti spoljašnji i unutrašnji faktori mogu poremetiti ili zaustaviti protok energije ”ki”, što će uzrokovati poremećaje u psihofiziološkom funkcionisanju organizma, a može dovesti i do bolesti. Zadatak akupunkture jeste da ubadanjem igala na određene tačke koje se nalaze iznad meridijana, ponovo uspostavi tok energije ”ki”, te time leči organizam. Po tom principu, ovom metodom, možete ublažiti i simptome stresa.
5. Biljne kapi i suplementacija
Razmislite o uvođenju suplemenata i biljnih kapi koji imaju antistresna svojstva, poput valerijane, ašvagande, vitamina B kompleksa, magnezijuma i brojnih drugih. Zahvaljujući sastojcima koje sadrže, ovi suplementi i biljne kapi pomažu organizmu da se oslobodi stresa i napetosti, tako što snižavaju nivo kortizola, ublažavaju nervozu, te poboljšavaju raspoloženje.
Kako stres utiče na trudnice?
Stres tokom trudnoće može imati značajan uticaj na zdravlje majke i fetusa. Povećani nivo stresa može dovesti do komplikacija kao što su prerani porođaj i problemi sa razvojem fetusa. Hronični stres može uticati na normalan razvoj placente i uzrokovati hormonske promene koje mogu otežati ceo proces. Preporučuje se da trudnice potraže stručnu pomoć i primenjuju tehnike opuštanja kako bi smanjile nivo stresa i poboljšale svoje zdravlje i zdravlje svog deteta.
Kada je potrebno da se javite lekaru?
Ako primetite da simptomi stresa značajno utiču na vaše svakodnevne aktivnosti, kvalitet sna, ili ako imate ozbiljne fizičke ili emocionalne simptome poput čestih glavobolja, problema sa probavom, ili depresivnih epizoda, neophodno je da se konsultujete sa lekarom ili psihologom. Pravovremena medicinska pomoć može vam pomoći da prepoznate uzrok stresa i pronađete efikasne strategije za rešavanje problema.
Koja je najbolja prevencija za stres?
Prevencija stresa uključuje kombinaciju zdravih životnih navika i mentalne strategije. Redovno vežbanje, uravnotežena ishrana, adekvatan san i tehnike opuštanja kao što su meditacija i joga mogu pomoći u smanjenju rizika od stresa. Takođe, važno je razvijati efikasne strategije za upravljanje stresom, kao što su postavljanje realnih ciljeva, razvijanje i negovanje kruga podrške, učenje tehnika suočavanja, ali i edukacija o stresu i njegovim efektima.
Kako sprovesti detaljnu detoksikaciju organizma?
Detoksikacija organizma može pomoći u smanjenju efekata stresa i poboljšanju opšteg zdravlja. Postoji nekoliko metoda detoksikacije koje možete primeniti, uključujući promene u ishrani, kao što su povećanje unosa voća i povrća bogatih antioksidansima, čišćenje organizma od toksina putem pijenja velike količine vode i čajeva. Takođe, može biti korisno koristiti prirodne dodatke za podršku funkciji jetre i bubrega, kao i upražnjavati tehnike opuštanja kao što su sauna i masaža. Detoksikacija treba da bude postepena i prilagođena vašem individualnom zdravstvenom stanju.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, kreator i organizator dva popularna programa ishrane – “5 dana detoks program” i “Green Method“ program.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju značajnih informacija i znanja u oblasti nutricionizma, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, a potom sam u januaru 2014. godine osnovala Totally Wellness. Moja misija je da pomognem ljudima da uz zdravu ishranu unapređuju stil života.
