Praznici i alkoholna pića

Alkohol je toksična i psihoaktivna supstanca, čija je upotreba u savremenom društvu postala široko rasprostranjena. Češće možemo čuti pitanje: ,,Zbog čega ne piješ alkohol?”, umesto podrške onima koji se opredele za vodu ili drugo bezalkoholno piće.

Šta se dešava u telu kada pijemo alkohol?

Za obradu alkohola u najvećoj meri zadužena je jetra. Kada popijemo alkoholno piće enzim alkohol dehidrogenaza (ADH) meataboliše etanol (vrstu alkohola koji se nalazi u alkoholnim pićima) u acetaldehid, koji je toksičan za ljudski organizam. Zatim enzim jetre aldehid dehidrogenaza (ALDH) metaboliše acetaldehid u acetat. Acetat je manje toksično jedinjenje koje se dalje razlaže na vodu i ugljen-dioksid.

Acetaldehid i acetat su jedinjenja koja doprinose simptomima mamurluka. Drugi simptomi konzumiranja alkohola uključuju pospanost, problem sa koncentracijom, suva usta, vrtoglavicu, glavobolju, gastrointestinalne tegobe, znojenje, mučninu i anksioznost.

Koje nuspojave prate konzumiranje alkohola?

Konzumiranje alkohola (naročito u velikim količinama) ima brojne zdravstvene rizike uključujući visok krvni pritisak, povećanje nivoa triglicerida, insulinsku rezistenciju, bolesti srca i jetre, moždani udar i neke vrste kancera.

Osim navedenog, postoji potencijalni rizik povećanja telesne težine zato što alkohol sprečava organizam da sagoreva masti.

Prilikom konzumiranja alkohola, organizam prvo sagoreva alkohol kao osnovni izvor goriva, pre nego što počne da koristi ugljene hidrate i masti za proizvodnju energije. Kada telo koristi alkohol kao primarni izvor energije, višak ugljenih hidrata i masti se skladišti u telu kao masno tkivo.

Osim toga, alkohol je kaloričan, uzrokuje glad, te smanjuje osećaj sitosti.

Svetska zdravstvena organizacija ne postavlja posebna ograničenja po pitanju količine alkohola, budući da svi dokazi ukazuju na to da je najbolje uopšte ne koznumirati alkoholna pića. Naime, brojna istraživanja dovode alkohol u vezu sa oko 60 različitih dijagnoza, gde se pokazalo da što se više koznumira alkohol, veći je i rizik za razvoj bolesti.

Alkoholna pića koja se najčešće konzumiraju tokom praznika

Tokom praznika najčešće se konzumiraju bistra, žestoka alkoholna pića poput džina i vodke. Ova pića ne sadrže šećer, dok rakija, koja je takođe čest izbor, sadrži veliku količinu šećera.

Kvalitetno crveno vino predstavlja najbolju opciju jer sadrži antioksidans resveratrol. Belo vino i šampanjac sadrže manje antioksidanasa, a više šećera u odnosu na crveno vino. Najbolje da potražite prirodnu, organsku sortu vina, koja ne sadrži mnogo sulfata i konzervanasa. Sajderi, pivo i kokteli se takođe nalaze na prazničnoj karti pića, a smatraju se najlošijim izborom.

Koji alkoholni napici predstavljaju najbolji, a koji najgori izbor pročitajte u blog postu na linku.