Razlozi zašto da češće jedete kelj

Kelj je jedna od najzdravijih namirnica na svetu. Spada u porodicu kupusa, kao vrsta krucifernog povrća.

Postoje brojne sorte kelja, čiji listovi mogu da budu zelene ili ljubičaste boje, hrapavi ili glatki. Ovo povrće sadrži različite nutrijente, koji imaju brojna lekovita svojstva.

Obavezno ga uključite u ishranu, jer poseduje razne zdravstvene prednosti za čovekov organizam, a ja vam u nastavku izdvajam one najvažnije.

Nutritivna vrednost kelja

Kao što sam već napomenula, kelj je prepun brojnih vitamina, minerala i drugih nutrijenata neophodnih za optimalno funkcinoisanje ljudskog organizma. Pre svega sadrži velike količine vitamina A, koji pomaže u borbi sa virusnim infekcijama, te je naročito važno da ga konzumirate u zimskom periodu godine. Osim toga, bogat je i vitaminima C i K, te sadrži određenu količinu magnezijuma, kalcijuma i kalijuma.

Sadrži ugljene hidrate, malo proteina i vrlo malo masti. Takođe nema mnogo kalorija, pa je odličan izbor za sve koji žele da koriguju telesnu težinu.

Zdravstvene prednosti kelja

1. Poseduje antizapaljenska svojstva

Budući da je bogat antioksidansima, poput beta-karotena, vitamina C i polifenola, kelj poseduje antizapaljenska (antiinflamatorna) svojstva, zahvaljujući kojima može da spreči pojavu različitih upala u organizmu.

Naročito bih izdvojila dva flavonoida, koji se u velikoj količini nalaze u kelju – kvercetin i kempferol. Osim antiinflamatornih svojstava, ovi nutrijenti snižavaju krvni pritisak i pozitivno utiču na zdravlje srca.

2. Pomaže u sintezi kolagena

Vitamin C je jedan od najzastupljenijih nutrijenata u kelju. Naime, jedna šolja sirovog kelja (oko 67 g) kelja sadrži 134% preporučene dnevne doze ovog vitamina.

Zahvaljujući tome, kelj pomaže u sintezi kolagena, proteina koji je neophodan organizmu za brojne funkcije poput jačanja strukture kože i kostiju.

3. Može da snizi holesterol

Kelj sadrži sekvestrant žučne kiseline, koji može smanjiti nivo holesterola, što naposletku smanjuje rizik za razvoj srčanih oboljenja.

Jedna studija je otkrila da svakodnevno ispijanje soka od kelja tokom 12 nedelja povećava HDL „dobar“ holesterol za 27% i snižava nivo LDL ”lošeg” holesterola za 10%, te poboljšava antioksidativni status.

4. Pozitivno utiče na zgrušavanje krvi

Vitamin K je neophodan za zgrušavanje krvi, a kelj je jedan od njegovih najboljih izvora. Jedna šolja sirovog kelja sadrži gotovo sedam puta više ovog vitamina od preporučene dnevne doze.

Kelj zapravo sadrži vitamin K1, koji se razlikuje od vitamina K2. Vitamin K2 se obično nalazi u fermentisanoj hrani od soje, kao i u određenim životinjskim proizvodima.

5. Poseduje antikancerogena svojstva

Zahvaljujući brojnim jedinjenjima poput indol-3-karbinola i sulforafana, supstancama za koje se veruje da mogu da preveniraju različite oblike kancera, kelj poseduje antikancerogena svojstva.

Studije su pokazale da kruciferno povrće, uključujući i kelj, može značajno smanjiti rizik za razvoj nekoliko karcinoma, iako je za ovu tvrdnju potrebno još dokaza.

6. Može da prevenira dijebetes tipa 2

Kelj sadrži velike količine magnezijuma, koji može pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2.

Osim toga, magnezijum je od ključne važnosti za mnoge druge funkcije u čovekovom telu, uključujući metabolizam energije i sintezu proteina.

Takođe doprinosi pravilnoj funkciji mozga, zdravlju kostiju, te aktivnosti srca i mišića.

7. Može da umanji rizik za razvoj srčanih oboljenja

Budući da sadrži dosta kalijuma, kelj može da prevenira razvoj različitih srčanih oboljenja, poput visokog krvnog pritiska.

8. Jača kosti

Zahvaljujući činjenici da sadrži kalcijum, mineral koji je veoma važan za zdravlje kostiju i igra ulogu u svim vrstama ćelijskih funkcija, kelj pozitivno utiče na zdravlje kostiju.

Takođe, za razliku od drugog zelenog povrća, kao što je spanać, kelj sadrži mnogo manje oksalata, supstance koja može da spreči apsorpciju minerala.

9. Pozitivno utiče na zdravlje očiju

Zahvaljujući velikim količinama antioksidanasa kao što su zeaksantin i lutein, kelj pozitivno utiče na zdravlje očiju.

Mnoge studije su pokazale da ljudi koji unose dovoljne količine luteina i zeaksantina imaju mnogo manji rizik za razvoj makularne degeneracije i katarakte, dva vrlo česta poremećaja oka.

10. Može pomoći u korigovanju telesne težine

Kelj ima nekoliko svojstava koja ga čine hranom pogodnom za mršavljenje.

Sadrži malo kalorija, a mnogo vode, što znači da ima nisku energetsku gustinu. U brojnim studijama pokazalo se da konzumiranje hrane sa niskom energetskom gustinom pomaže u gubitku težine.

Osim toga sadrži male količine proteina i biljnih vlakana, zahvaljujući kojima vas dugo može držati sitim.

Kako se može jesti kelj?

Kelj možete jesti kuvanog kao prilog uz različita jela, ali i sirovog u salatama. U tom slučaju prilikom pripreme potrebno je da izgnječite listove kelja kako bi omekšali. Takođe ga možete koristiti kao sastojak potaža, smutija i različitih dresinga.

Od kelja možete da napravite i čips, tako što ćete listove kelja kratko peći na maslinovom ulju. Na ovom linku možete da pronađete brojne recepte sa keljom u glavnoj ulozi.