Zašto je med postao škakljiva namirnica?

Med sadrži brojne vitamine i minerale, kao i razne druge hranljive materije koje su pogodne za lečenje brojnih zdravstvenih tegoba, a sadrži još i aminokiseline, enzime i organske kiseline potrebne za izgradnju i funkcije organizma. Svakodnevna upotreba meda može pomoći čoveku da uspešnije održava dobro zdravlje i produži svoj životni vek.

Mnogi se odlučuju da konzumiraju ovaj prirodni zaslađivač, jer su uvereni da je zdrav. Međutim, većina ljudi ne može ni da pretpostavi šta se nalazi u svakoj drugoj tegli meda. Sudeći prema deklaraciji reč je o pčelinjem proizvodu, međutim istraživanja pokazuju da je dve trećine meda na našem tržištu neipsravno. Naime, prema upozorenjima stručnjaka gotovo 65 odsto pčelinjeg nektra na našem tržištu nema veze sa pčelama i prirodom.

U pitanju su falsifikati koji se od pravog meda razlikuju po kvalitetu i činjenjici da ne sadrže nikakve hranljive sastojke. Ne samo da od ovakvog meda nemamo nikakve koristi, već nam on može i ugroziti zdravlje.

Lažni med sličnog je ukusa, mirisa i gustine kao originalan, ali se pravi od kukuruznog sirupa, melase, šećera i nekih drugih kiselina.

Vrlo lako se falsifikuje, a veoma teško se može utvrditi da se ne radi o pravom medu. Grubi falsifikati koji sadrže kredu, skrob ili brašno mogu se prepoznati, dok se šećerni med teže identifikuje.

Kvalitet meda se može pogoršati i nepravilnim tehnološkim procesom njegove prerade, ali i zbog čuvanja u nepogodnim uslovima ili zagrevanja na visokoj temperaturi.

Kako prepoznati pravi u odnosu na lažan med?

To je veoma teško, ali postoje određeni parametri koji ukazuju na to da se radi o lažnom medu. Pre svega, maloprodajna cena pravog meda ne može biti manja od 700 dinara. Na primer, bagremov med otkupljuje se po ceni od oko 500 dinara za kilogram, i to bez ambalaže, bez etikete, bez ikakvih dodatnih troškova. Kada se dodaju i trgovačke marže, porez, troškovi otkupa, analize, pakovanje, etiketa, ambalaža i transport, cena bagremovog meda u prodavnicama ne može biti ispod 900 dinara. Često falsifikat izdaje neprirodna, kristalna bistrina, koju prirodni med gotovo nikad nema.

Možete se poslužiti i sledećim trikovima kako biste prepoznali o kakvom proizvodu je reč:

1. Protrljajte med među prstima sve dok se ne raspadne. Pravi med nije lepljiv. Ukoliko počne da se lepi to je znak da sadrži industrijski šećer i druge veštačke zaslađivače.

2. Kašičicu meda stavite u čašu vode, veštački med će se otopiti, a pravi zgrudvati i spustiti na dno.

3. Ako u grlu, prililom gutanja meda, osetite nešto poput bockanja, u pitanju je pravi med. Veštački ne može da izazove ovakvu reakciju.

4. Namažite ga na krišku integralnog hleba. Ukoliko se hleb stvrdne, u pitanju je pravi med, međtim ukoliko se samo navlaži radi se o veštačkom medu koji sadrži vodu.

5. Ako se med kristalizuje tokom vremena, to je znak da je pravi. Imitacija meda ostaće glatka kao sirup, bez obzira na to koliko dugo ga čuvate.

Ukoliko imate mogućnosti najbolje bi bilo da med kupujete od proverenog proizvođača koji ima svoj pčelinjak. Sirov, organski med je najzdraviji.