5 najpopularnijih režima ishrane na svetu

U današnje vreme postoji bezbroj različitih režima ishrane, ali ovih 5 su najpopularniji na svetu. U nastavku pročitajte zbog čega su zaslužili da se nađu na ovoj listi, šta ih karakteriše, te proverite koji najbolje odgovara vašim potrebama.

Najpopularniji režimi ishrane

1. Mediteranska ishrana

Ljudi koji žive u zemljama koje se graniče sa Sredozemnim morem uglavnom praktikuju takozvanu mediteransku ishranu.

Budući da je u pitanju način ishrane, a ne dijeta koja za cilj ima korigovanje telesne težine, sami možete da koncipirate mediteranski jelovnik, u skladu sa svojim potrebama.

Mediteranska ishrana podrazumeva konzumiranje voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, orašastih plodova, maslinovog ulja, te ukusnog bilja i začina. Riba i morski plodovi konzumiraju se najmanje nekoliko puta nedeljno, dok su živina, jaja, sir i jogurt dozvoljeni u umerenim količinama. Ne preporučuje se konzumiranje industrijskih ugljenih hidrata, crvenog mesa, mesnih prerađevina i transmasti. Takođe, u okviru mediteranske ishrane dozvoljeno je piti crveno vino, ali u umerenim količinama.

Ovaj način ishrane ima niz zdravstvenih prednosti, uključujući gubitak težine, poboljšanje zdravlja srca i mozga, prevenciju raka, te prevenciju i kontrolu dijabetesa.

2. Vegatarijanska ishrana

Vegaterijanski režim ishrane podrazumeva konzumiranje hrane pretežno biljnog porekla. Međutim, za razliku od veganske ishrane, u vegetarijasnkoj je dozvoljeno konzumirati jaja i mlečne proizvode.

Postoje tri tipa vegetarijanske ishrane:

Lakto-ovo-vegetarijanci izbegavaju i meso i ribu, ali konzumiraju mlečne proizvode i jaja.
Lakto-vegetarijanci konzumiraju mlečne proizvode, ali ne i jaja.
Ovo-vegetarijanci konzumiraju jaja, ali ne i mlečne proizvode.

Ukoliko se odlučite za ovaj režim, vodite računa o tome da u organizam unosite dovoljne količine biljnih proteina, kojih najviše ima u mahunarkama, kao što su pasulj, leblebija, boranija, sočivo i grašak.

Dakle, u okviru vegetarijanske ishrane možete jesti povrće, voće, integralne žitarice, orašaste plodove, semenke i mahunarke, te jaja i mlečne proizvode. Na ovom linku možete da pronađete odgovarajuće alternative za namirnice koje nisu dozvoljene.

Pozitivno utiče na kardiovaskularno zdravlje, te može pomoći u snižavanju holesterola u krvi i krvnog pritiska. Takođe vam može biti od pomoći prilikom korigovanja telesne težine.

3. Keto režim

U poslednje vreme izuzetno je popularna keto ishrana. Podrazumeva većinsko konzumiranje masti (75%), potom proteina (20%) i vrlo malo ugljenih hidrata (5%). Ovaj režim vam može pomoći da smršate u kratkom vremenskom periodu, jer smanjuje telesne zalihe glikogena i vode.

Dakle, niskim unosom ugljenih hidrata, a većim unosom masti, bezbedno ulazite u stanje ketoze. Ketoza je prirodno metabolički proces u kojem čovekovo telo proizvodi ketonska tela iz masti, tzv. ketone, te ih koristi za proizvodnju energije umesto ugljenih hidrata odnosno glukoze.

Da biste započeli proces ketoze potrebno je da iz ishrane isključite određene namirnice i prehrambene proizvode kao što su žitarice, slatkiši, slatka pića i sokovi, te da smanjite unos mahunarki, krompira i voća.

Keto dijeta može poboljšati osetljivost na insulin, te smanjiti rizik za razvoj dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Međutim, ona takođe može uzrokovati i neke neželjene efekte. Kratkoročni efekti uključuju glavobolju, umor, zatvor, visok nivo holesterola i loš zadah – oni obično nestaju u roku od nekoliko dana ili nedelja od početka praktikovanja ishrane.

Ljudi koji uzimaju lekove za snižavanje nivoa šećera u krvi trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre nego što isprobaju ketogenu dijetu, jer ovaj način ishrane može smanjiti potrebu za lekovima.

4. Fleksiterijanska ishrana

Termin fleksiterijanac nastao je spajanjem reči fleksibilan i vegetarijanac. Dakle, sam naziv ukazuje na to da je u pitanju oblik vegetarijanskog režima, u kojem je dozvoljeno, s vremena na vreme, konzumirati ribu i meso. Na taj način možete povećati unos biljne i smanjiti unos životinjske hrane.

U okviru ovog režima ishrane potrebno je u jelovnik dodati 5 grupa namirnica, kao što su nemasni proteini – mahunarke i jaja, voće i povrće, integralne žitarice, mlečne proizvode i začine.

Konzumiranjem više biljne, a manje hrane životinjskog porekla u okviru fleksiterijanske ishrane, možete da stimulišete gubitak težine, poboljšate zdravlje srca, te smanjite rizik za razvoj dijabetesa.

5. Periodični post ili intermittent fasting (16/8)

Intermitentni post je vrsta posta, koja za cilj ima korigovanje telesne težine i unapređenje opšteg zdravlja. To je režim koji utiče na promene u metabolizmu – kako telo razlaže hranu za proizvodnju energije, a praktikuje se u određenim vremenskim intervalima.

Najpopularniji je periodični post u kojem se tokom 8 sati konzumira hrana, a tokom preostalih 16 je konzumiranje hrane zabranjeno.

Intermitentni post ima nekoliko mogućih prednosti za ljudsko zdravlje:

– To je relativno jednostavan način da izgubite telesnu masu uz minimalno ili nikakvo brojanje kalorija.

– Nijedna vrsta hrane nije zabranjena (iako su određene namirnice optimalne za najzdraviju ishranu).

– Fleksibilan je režim ishrane – možete birati između nekoliko formi povremenog posta, koje zavise od vremenskog intervala u kojem se konzumira hrana.

– Ovaj način ishrane može povećati osetljivost na insulin, te time prevenirati razvoj dijabetesa.