Da li znate koja je razlika između hipotiroidizma i hipertiroidizma?

U današnje vreme sve više ljudi ima neku endokrinu bolest, a naročito je ugrožena tiroidna žlezda. Najčešće se radi o hipotireozi i hipertireozi, koje predstavljaju promećaj rada štitne žlezde. A da li znate koja je razlika između hipotiroidizma i hipertiroidizma?

Osnovna razlika između hipotiroidizma i hipertiroidizma ogleda se u količini proizvedenih tiroidnih hormona, pa ih je potrebno i različito tretirati.

Dakle, kod hipotireoze rad štitne žlezde je usporen, pa štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, dok je kod hipertireoze obrnuta situacija – rad štitne žlezde je ubrzan i usled toga štitna žlezda proizvodi mnogo više tiroidnih hormona nego što je organizmu potrebno.

Bez obzira na to o kojem poremećaju se radi, oba utiču na rad mozga i mogu imati veoma ozbiljne posledice na celokupno zdravlje organizma ukoliko se ne dijagnostikuju i ne leče na vreme.

Mogući uzroci

Naime, mnogo je teže prepoznati hipotireozu nego hipertireozu jer ona počinje postepeno i veoma podmuklo. Međutim, pokazalo se da je mnogo zastupljenija jer je osim genetke i autoimune bolesti Hašimotovog sindroma, mogu uzrokovati hroničan stres, neuravnotežena ishrana, ubrzan stil života, ali i teški metali iz vazduha i hrane, koji se deponuju u organizmu i oštećuju tkivo štitne žlezde.

Hipertireozu osim genetike, može da uzrokuje autoimuna Grejvs-Bazedovljeva bolest.

Razlikuju se i prema simptomima

Usled hipotireoze, odnosno smanjene funkcije štitne žlezde, metabolizam se usporava, zbog čega vrlo često dolazi do uvećanja telesne težine. Drugi simptomi su hroničan umor, zatvor, suva koža i kosa, ali i drhtavica. Dolazi do pada koncentracije, slabljenja memorije, a vremenom mogu da se razviju i ozbiljni problemi kao što je mentalna usporenost.

S druge strane, kod hipertireoze, odnosno povećane proizvodnje hormona, metabolizam se ubrzava, pa dolazi do gubitka težine iako se apetit povećava. Pored toga, srce brže kuca, krvni pritisak je viši i javlja se pojačano znojenje. Takođe, jedan od karakterističnih simptoma hipertireoze su i izubljene oči, razdražljivost i anksioznost.

Potrebno je prilagoditi ishranu

Bez obzira na to da li imate problem sa štitnom žlezdom ili ne, potrebno je da iz ishrane isključite industrijski prerađenu hranu. Takva hrana u velikoj meri negativno utiče na celokupno zdravlje organizma. Osim toga i na zdravlje i funkciju štitne žlezde. Brojni veštački sastojci poput monosodium glutamata (MSG), kao i razni toksini mogu da uzrokuju poremećaje štitne žlezde. Pored toga, isključite rafinisana ulja, transmasti i industrijski šećer.

Ukoliko već imate dijagnostikovan neki od ova dva poremećaja, obavezno, pored terapije medikamentima, treba da korigujete ishranu, kako biste uravnotežili i proizvodnju hormona štitne žlezde.

U slučaju hipotireoze trebalo bi izbegavati sve namirnice koje sadrže gluten, ali i one koje onemogućavaju preuzimanje joda iz krvi, poput soje, senfa, prosa, ali i karfiola, brokolija i drugog zelenog povrća koje sadrži goitrogene. Jedite hranu bogatu antioksidansnom glutationom koji poboljšava rad štitne žlezde, poput jaja, avokada, špargli, bundeve i breskve. Preporučuje se riba, piletina, ćuretina i junetina, voće, povrće, kao i bezglutenske žitarica.

U slučaju hipertireoze treba izbegavati plodove mora, punomasno mleko i druge mlečne proizvode, i izbeljena brašna, jer se teško vare i imaju visok glikemijski indeks. Uvedite miso supu, kiseli kupus i drugu turšiju, povrće u većim količinama, kao i jaja.