Gojaznost kod dece

U svetu, ali i kod nas u Srbiji sve je više onih koji vode bitku sa prekomernom telesnom težinom. U prilog tome idu brojna istraživanja koja ističu da gotovo 50 odsto svetske populacije ima problem sa viškom kilograma. Osim toga, izuzetno je pristuna i gojaznost kod dece.

Gojaznost je hronična bolest savremenog društva, koja se poput epidemije širi i među najmlađima, zbog čega je svaka sledeća generacija dece sve deblja.

Kod dece posledice debljanja nisu odmah vidljive već se mogu primetiti tek nakon višegodišnjeg opterećenja dečijeg organizma prekomernom telesnom masom.

Šta je uzrok?

Još od malih nogu deca stvaraju naviku da tokom dana grickaju keks, čips i razne druge nezdrave namirnice, kao i da piju gazirana pića. Nakon određenog vremena brza hrana, konzumirana kao užina, postaje njihov glavni obrok, a upravo takva loša ishrana u kombinaciji sa pasivnim načinom života dovodi do gojaznosti.

Zabrinjavajuća je i činjenica da su deca sve manje fizički aktivna i da najveći deo svog slobodnog vremena provode sedeći i gledajući televiziju, ili uz telefone i računare, umesto da treniraju neki sport ili provode vreme na svežem vazduhu.

Koje su posledice gojaznosti kod dece?

Kao i kod odraslih, tako i kod dece sa prekomernom telesnom težinom javljaju se brojni zdravstveni problemi. Sa godinama postaju sve ozbiljniji. Gojaznost kod dece takođe može da uzrokuje poremećaj metabolizma, hormona, kao i rada kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Osim toga, prevelika debljina dovodi i do bolesti jetre i pankreasa, što naposletku može uzrokovati dijabetes.

Kako sprečiti i lečiti?

Iako na pojavu gojaznosti u velikoj meri utiču geni, ishrana i fizička aktivnost su najvažniji faktori. Rešenje je veoma jednostavno. Naime, potrebno je napraviti ravnotežu unosa i potrošnje hrane kako bi se sprečilo nagomilavanje kilograma. Iz ishrane je potrebno izbaciti sve industrijski prerađene namirnice, uključujuči sokove, slatkiše, grickalice, mesne prerađevine poput kobasica, salama, hleba, pekarskih proizvoda, pice i drugih rafinisanih ugljenih hidrata. Najveći deo u tanjiru bi trebalo da zauzme povrće, naročito zeleno lisnato. Zatim, jednu četvrtinu proteini i drugu četvrtinu zdravi ugljeni hidrati (žitarice celog zrna) uz dodatak zdravih masti.

Kuvajte sa svojom decom! Na taj način ćete ih podstaći da sa velikom željom jedu sve ono što ste zajedno skuvali, jer će biti ponosni na rezultat vašeg zajedničkog truda. U toku kuvanja ih edukujte zbog čega se koriste začini, sveže bilje, jaja, riba, prirodni zaslađivači, kao i svi drugi sastojci koji budu deo vaših recepata.