Hormon stresa: Otkrijte sve hormone stresa i kako utiču na vaše zdravlje

Kada se suočimo sa opasnošću ili izazovom, naše telo reaguje oslobađajući takozvane hormone stresa. Ovi hormoni aktiviraju čitav niz promena u organizmu, ubrzavaju rad srca, povećavaju dotok energije mišićima i pripremaju nas za reakciju. Najpoznatiji među njima je svakako kortizol, često nazivan primarnim hormonom stresa.

Naše telo svakodnevno trpi određene pritiske, koje doživljava kao pretnje, zbog čega se često osećamo iscrpljeno i napeto. Ali, dobra vest je da ne mora uvek biti tako. Stres ne mora da upravlja vašim životom, jer postoje načini da ga umanjite i povratite osećaj ravnoteže.

U nastavku vam pišem o tome koji hormoni stresa postoje i kako oni utiču na ljudsko telo i zdravlje.

Šta je hormon stresa i zbog čega ga telo luči?

Hormoni stresa su regulatorne supstance koje ljudsko telo oslobađa kada proceni da smo suočeni sa pretnjom ili pojačanim naporom.  Prema istraživanju iz 2017. godine, ovi hormoni su signalni molekuli koji se aktiviraju kao odgovor na stresor. Stresor je događaj koji predstavlja stvarnu ili percipiranu pretnju po blagostanje osobe. 

Kada mozak, tačnije hipotalamus, detektuje stresor, bilo da je u pitanju fizička opasnost, npr. veliki pas koji laje na nas, ili psihološki pritisak, pokreće se alarmni sistem u telu. Nadbubrežne žlezde tada luče talas hormona, među kojima su adrenalin i kortizol.

Hormoni stresa aktiviraju određene sisteme u telu na načine koji omogućavaju osobi da se „zaštiti od pretnje”. Na primer, mogu ubrzati rad srca i povećati dotok kiseonika u mišiće, pomažući telu da brzo reaguje i izbegne opasnost.

Važno je napomenuti da je termin „hormon stresa“ donekle proizvoljan, jer nijedan hormon nije aktivan samo tokom stresa.

Koji su glavni hormoni stresa?

Glavni hormoni stresa su kortizol i kateholamini. Kortizol se smatra primarnim hormonom stresa, dok kateholamini predstavljaju hormonsku grupu u koju spadaju, između ostalog, epinefrin (adrenalin) i norepinefrin (noradrenalin).

Kortizol – glavni hormon stresa

Kortizol je steroidni hormon iz grupe glukokortikoida, koji proizvode nadbubrežne žlezde, a njegovo lučenje kontroliše osa hipotalamus, hipofiza i nadbubrezi, takozvana HPA osa. 

Kortizol ima ključnu ulogu u obezbeđivanju energije i održavanju ravnoteže tokom stresnih situacija. Luči se u skladu sa cirkadijalnim ritmom, najviše ujutru i učestvuje u regulaciji sna, krvnog pritiska i metabolizma.

Iako je neophodan za svakodnevno funkcionisanje, kortizol postaje problematičan kada je dugoročno povišen, što se najčešće dešava usled hroničnog stresa ili određenih bolesti.

Adrenalin (epinefrin)

Adrenalin je jedan od najpoznatijih stresnih hormona, poznat po tome što izaziva nagli nalet energije i uzbuđenja. Pripada grupi kateholamina i luče ga nadbubrežne žlezde, ali i simpatički nervni završeci. 

Oslobađa se izuzetno brzo, gotovo odmah nakon što mozak prepozna pretnju i priprema telo za hitnu reakciju. Adrenalin takođe oslobađa energiju iz rezervi u vidu glukoze i masti, a subjektivno se oseća kao izoštrena budnost i napetost. 

Iako njegovo dejstvo traje kratko i telo ga brzo razgrađuje, problem nastaje kada se adrenalin prečesto luči, kao kod hronične anksioznosti, što može opteretiti organizam i stvoriti osećaj konstantne napetosti. 

Noradrenalin (norepinefrin)

Noradrenalin je sličan po strukturi i funkciji adrenalinu, i takođe spada u kateholamine koji se luče tokom stresnih situacija. Njegova posebnost je u tome što primarno deluje kao neurotransmiter u mozgu i nervnom sistemu, ali ima i hormonsko dejstvo kada se oslobodi u krvotok. Luče ga nadbubrežne žlezde i simpatički nervni završeci. 

Noradrenalin povećava budnost, fokus i tonus krvnih sudova, što dovodi do porasta krvnog pritiska i omogućava da organi i mišići dobiju dovoljno kiseonika tokom stresne situacije. Pomaže i pri oslobađanju energije, slično adrenalinu, a zajedno deluju kao tim. Noradrenalin se često prvi aktivira, a zatim sledi adrenalin. 

Zanimljivo je da se noradrenalin povezuje sa emocijama poput besa i frustracije, dok se adrenalin češće vezuje za strah, pa se u popularnoj literaturi ponekad nazivaju hormonima borbe i bežanja.

Oksitocin

Oksitocin možda nije prva stvar koja pada na pamet kada govorimo o stresu, jer je on najpoznatiji kao „hormon ljubavi“ zbog svoje uloge u bliskosti, povezivanju i materinstvu, ali oksitocin igra važnu ulogu i u odgovoru na stres, posebno u situacijama koje uključuju emocije i društvene odnose. 

Za razliku od adrenalina i kortizola, koji pokreću intenzivne fiziološke reakcije usmerene na hitno delovanje, oksitocin deluje umirujuće i podstiče potrebu za podrškom i povezivanjem sa drugima. Oslobađa se u trenucima socijalne izolacije, konflikata i bliskosti, a može čak da smanji nivo kortizola i zaštiti srce opuštanjem krvnih sudova i podsticanjem regeneracije tkiva. 

Zahvaljujući tim efektima, oksitocin se često opisuje kao prirodni antistres hormon koji povećava otpornost organizma na izazove. Zanimljivo je i da žene pod stresom generalno luče više oksitocina nego muškarci, što može doprineti polnim razlikama u načinima reagovanja na stres.

Vazopresin

Vazopresin, poznat i kao antidiuretski hormon (ADH)  igra važnu ulogu u očuvanju ravnoteže tokom stresnih situacija, posebno kada dođe do gubitka tečnosti ili pada krvnog pritiska. Proizvodi ga hipotalamus, a luči hipofiza. 

Njegov glavni zadatak je da zadrži vodu u telu i stegne krvne sudove, kako bi se održao krvni pritisak i obezbedila cirkulacija ka vitalnim organima. U stresu deluje „u pozadini“, štiteći telo od pada pritiska i gubitka tečnosti. Iako je njegovo delovanje korisno kratkoročno, hronično povišen vazopresin može opteretiti bubrege i povećati rizik od visokog pritiska i metaboličkih poremećaja.

Kako hormoni stresa utiču na telo?

Reakcija tela na stres odvija se u dve faze ili putem dva komplementarna mehanizma, brzog odgovora i sporog odgovora. Ove faze se razlikuju po tome koje hormone uključuju i koliko brzo oni deluju. Posledično, imaju i nešto različite efekte na organizam. 

Razumevanje ove razlike pomoći će vam da shvatite zašto, na primer, u prvom stresnom momentu osećamo nalet adrenalina, dok efekti kortizola dolaze malo kasnije ali traju duže.

Brz odgovor

Brzi (akutni) odgovor na stres pokreće simpatičko-adrenalni sistem (SAM osa), koji aktivira lučenje adrenalina i noradrenalina. Čim mozak prepozna stresor, simpatički nervni sistem signalizira nadbubrežnim žlezdama da oslobode ove hormone u krvotok. 

Adrenalin i noradrenalin zatim brzo deluju na srce, pluća, krvne sudove, mozak i mišiće, izazivajući klasičnu reakciju „bori se ili beži“. Srce ubrzava rad, disanje postaje dublje, krv se preusmerava ka mišićima, jetra oslobađa energiju, a čula postaju izoštrena. Varenje se usporava, a osetljivost na bol se smanjuje. Sve se to dešava u roku od nekoliko sekundi i omogućava telu da brzo reaguje na opasnost.

Spori odgovor

Spori odgovor na stres reguliše HPA osa (hipotalamus, hipofiza, nadbubrežne žlezde) i počinje nekoliko minuta nakon nastupanja stresora, uz mogućnost da traje satima ili danima. 

Glavnu ulogu ima kortizol, hormon koji pomaže telu da izdrži produženi stres i oporavi se nakon njega. Kada stres potraje, hipotalamus luči hormon CRH, koji podstiče hipofizu da oslobodi ACTH, a on zatim signalizira nadbubrežnim žlezdama da luče kortizol. 

Kortizol održava nivo glukoze u krvi, suzbija zapaljenja, povećava budnost i apetit, a u kratkom roku može poboljšati fokus i pamćenje. Međutim, ako ostane povišen duže vreme, može dovesti do slabljenja imuniteta, poremećaja raspoloženja, problema sa pamćenjem i gojenja. Iako je koristan u kratkim naletima, hronično aktiviran sistem može imati ozbiljne posledice, zbog čega je važno omogućiti telu oporavak.

Koji su glavni uzroci poremećaja hormona stresa?

Poremećaj hormona stresa može se javiti usled različitih faktora, od hroničnog životnog stresa do specifičnih medicinskih stanja. Najčešći uzrok je produženi psihološki stres, koji drži telo u stalnoj aktivaciji i dovodi do hronično povišenog kortizola i adrenalina. To može izazvati pregorevanje, anksioznost i fizičke tegobe.

Medicinski uzroci uključuju poremećaje nadbubrežnih žlezda poput Cushingovog sindroma (višak kortizola) i Addisonove bolesti (nedostatak kortizola), kao i tumore koji proizvode kateholamine, što dovodi do jakih simptoma poput povišenog pritiska, znojenja i lupanja srca.

Poremećaji sna, poput nesanice ili sleep apneje, takođe mogu narušiti ritam lučenja kortizola, dok PTSP može promeniti rad sistema stresa i izazvati hormonski  disbalans.

Dodatni faktori su problemi sa štitnom žlezdom, teške infekcije, stimulansi poput kofeina i nikotina, kao i lekovi koji utiču na hormonsku ravnotežu.

Dobra vest je da su mnogi od ovih poremećaja reverzibilni ako se otkloni uzrok, bilo kroz promenu načina života, lečenje osnovne bolesti ili prilagođavanje terapije.

Koji su simptomi poremećaja hormona stresa?

Njihovi simptomi disbalansa mogu biti raznoliki, zavisno od toga koji hormon je povišen (ili snižen) i da li je problem akutan ili hroničan. Generalno, višak stresnih hormona dovodi telo u stanje preterane pobuđenosti ili iscrpljenosti, dok manjak dovodi do nemogućnosti adekvatnog odgovora na stres.

Simptomi poremećaja nivoa kortizola

Hronično povišen kortizol, bilo zbog stresnih situacija ili Cushingovog sindroma, može izazvati niz promena u telu. Simptomi uključuju povećanje telesne težine, naročito na stomaku, licu i vratu, zaobljeno lice i masnu naslagu između ramena. Čest je povišen krvni pritisak, visoka glukoza u krvi i povećan rizik od dijabetesa tipa 2. 

Kortizol takođe slabi mišiće i kosti, povećava rizik od preloma, uzrokuje stanjivanje kože, spore rane i učestale infekcije. Psihički simptomi mogu uključivati anksioznost, depresiju, razdražljivost i teškoće sa pamćenjem. Kod žena dolazi do poremećaja ciklusa i pojačane maljavosti, a kod muškaraca do pada libida i potencije.

Sa druge strane, manjak kortizola (kao kod Addisonove bolesti) dovodi do hroničnog umora, gubitka težine, niskog pritiska, vrtoglavice i tamnije pigmentacije kože. U teškim slučajevima, može doći do adrenalne krize koja je ozbiljno i potencijalno životno ugrožavajuće stanje.

Simptomi poremećaja nivoa kateholamina (adrenalin i noradrenalin)

Višak adrenalina i noradrenalina obično se javlja u epizodama, kao što su napadi panike, jak stres, fizički bol ili retki tumori poput feohromocitoma. Telo tada reaguje burno, srce ubrzano lupa, pritisak naglo raste, javlja se osećaj vrtoglavice, glavobolje ili pulsiranja u glavi. 

Osoba se može preznojavati, koža postaje bleda, a ruke drhte. Prisutna je jaka napetost, nemir ili panika, uz karakterističan osećaj da ste u stanju borbe ili bekstva. Kratkoročno, adrenalin takođe podiže nivo šećera u krvi, pa posle epizode može uslediti osećaj jake gladi ili iscrpljenosti.
Iako je ovakva reakcija normalna u stresnim situacijama, problem nastaje kada se simptomi javljaju često, bez jasnog povoda ili su nesrazmerni situaciji. U tom slučaju, moguće je da postoji hormonski ili anksiozni poremećaj, pa je preporučljivo obratiti se lekaru.

Kako se mere hormoni stresa?

Ako postoji sumnja na poremećaj ili na povećanu proizvodnju stresnih hormona, lekar može preporučiti ciljana testiranja. Kortizol se najčešće meri ujutru iz krvi, jer tada dostiže najviši nivo. U nekim slučajevima koristi se i salivarni (pljuvačni) test, naročito za večernje merenje, kao i specijalizovani testovi poput deksametazon-supresionog testa. Pošto kortizol prirodno varira tokom dana, često su potrebna višečasovna ili serijska merenja.

Adrenalin i noradrenalin se ređe direktno mere jer se brzo razgrađuju. Umesto toga, obično se meri njihov nivo u urinu tokom 24 sata, posebno ako postoji sumnja na tumore poput feohromocitoma. U nekim slučajevima koriste se i testovi reakcije na izazvani stres.

Oksitocin i vazopresin se retko određuju u kontekstu stresa, oksitocin uglavnom u istraživanjima, a vazopresin kod poremećaja ravnoteže tečnosti.

Za većinu ljudi, umesto testiranja bez jasne indikacije, korisnije je fokusirati se na upravljanje stresom i prepoznavanje simptoma. Ako postoji osnovana sumnja na hormonski disbalans, lekar će preporučiti odgovarajuće analize.

Da li stres utiče različito na žene i muškarce?

Postoje određene razlike u stres reakciji između polova i one su uslovljene kako biološkim hormonima tako i društvenim faktorima. Naravno, svaki pojedinac je drugačiji, ali istraživanja ukazuju na sličnost u uticaju stresa na žene i muškarce. Oba pola imaju i kortizol i adrenalin i sve druge stresne hormone, ali njihovi efekti se mogu razlikovati. 

Ženski organizam, zahvaljujući oksitocinu i estrogenu, ima jednu dodatnu dimenziju “socijalnog ublažavanja” stresa, dok muški, zahvaljujući testosteronu i vazopresinu, ima tendenciju ka direktnijem suočavanju ili povlačenju. Razumevanje ovih razlika može pomoći oba pola. Pomaže muškarcima da uvide vrednost traženja podrške, a ženama da obrate pažnju na fizičke aspekte stresa. 

Kako kontrolisati hormone stresa i smanjiti njihov uticaj?

Bez obzira na to šta se dešava u našem telu tokom stresog stanja, postoji način da prirodno obuzdamo preterano hormonsko lučenje i ublažimo njihov stresni uticaj. Rešenje je u postizanju ravnoteže, kako bi se stresni hormoni lučili kada su zaista potrebni, a da se telo efikasno oporavi posle toga. Evo ključnih strategija, potkrepljenih naučnim saznanjima, za kontrolu hormonskog panela po pitanju stresa:

Uravnotežena ishrana

Dovoljno sna

Smanjenje izloženosti okidačima stresa

Tehnike opuštanja

Korišćenje suplemenata (magnezijum, vitamin B)

Potražite stručnu pomoć

Kada potražiti pomoć lekara u vezi disbalansa  hormona stresa?

Pitanje da li se treba obratiti lekaru zbog stresa je sasvim opravdano. Ako osećate hroničnu napetost, ne možete da se opustite, ne spavate dobro, često ste iscrpljeni, plačljivi ili razdražljivi, vreme je da se obratite lekaru. 

Posebno obratite pažnju na fizičke simptome kao što su naglo gojenje, visok pritisak, lupanje srca, tamnjenje kože ili izražena slabost, to mogu biti znaci hormonskog disbalansa koji može biti Cushingov sindrom, Addisonova bolesti ili feohromocitom.

Česti panični napadi, depresivno raspoloženje, povlačenje iz društva ili stalna zabrinutost ukazuju na to da psihički stres prelazi granice podnošljivog. Ako se oslanjate na alkohol, lekove, cigarete ili hranu kao način suočavanja sa stresom, to je znak da vam je potrebna podrška terapeuta ili nutricioniste.

Ko sam ja?

Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.

Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam. 

Najčešće postavljena pitanja (FAQ)