Istina o palminom ulju

U današnje vreme gotovo da ne postoji prehrambeni proizvod koji ne sadrži palmino ulje. Ima ga u gotovo svim industrijskim namirnicama, a najčešće se koristi u rafinisanom obliku. Budući da me veoma često pitate da li je ono zdravo i na koji način utiče na čovekov organizam, odlučila sam da napišem blog o tome. Ovo je istina o palminom ulju.

Šta je zapravo palmino ulje?

Palmino ulje potiče iz plodova uljanih palmi koje uspevaju u Zapadnoj Africi. Treba ga razlikovati od ulja palminog jezgra, dobijenog iz jezgra istog voća i od kokosovog ulja, dobijenog iz jezgra kokosove palme.

Od svih biljnih ulja ono se najviše koristi širom sveta, pre svega, jer je veoma jeftino, a i zato što prilikom izloženosti visokim temperaturama ne gubu svoja svojstva, ima neutralan miris i ukus, a hrana u njemu može da se prži i više puta (čak nekoliko dana zaredom, što i praktikuju kuvari u restoranima). Mnogi ga smatraju zdravom alternativom transmastima i mastima životinjskog porekla, što je pogrešno.

Za šta se koristi palmino ulje?

Neke kompanije koriste palmino ulje za proizvodnju biogoriva, deterdženata i kozmetike, ali oko 85% palminog ulja se proizvodi za hranu. Širom sveta njegova upotreba se svakim danom povećava. U SAD-u, uvoz je porastao za 352% između 2002. i 2012. A u Indiji, potrošnja se povećala za više od 230% od 2001. godine.

Najviše se proizvodi kao tečno, ali i čvrsto ulje za kuvanje. Ima ga u margarinima, ali i u pici, sladoledu, hlebu, krekerima, kolačima, krofnama, puteru od kikirikija, čokoladi, Nuteli i drugim prehrambenim proizvodima.

Da li je palmino ulje zdravo?

Postoje brojna pitanja o palminom ulju, a najčešće se odnosi na to koliko je ono zdravo. Palmino ulje sadrži neke zdrave hranljive materije, poput antioksidanasa, kao što su beta- karoten i vitamin E, zatim polifenole, koenzim Q10, mononezasićene i polinezasićene masne kiseline, međutim postoji i druga strana medalje.

Na isti način kao što je prekomerna proizvodnja kukuruza u Sjedinjenim Državama dovela do proizvodnje prevelike količine visokofruktuznog kukuruznog sirupa i pojavu beskonačno mnogo lanaca brze hrane, tako je palmino ulje omogućilo stvaranje sve većih količina duboko prženih grickalica, te brze i prerađene hrane sa potencijalno katastrofalnim posledicama na globalno zdravlje.

Ono se najčešće koristi u rafinisanom obliku što nikako nije zdravo. Naime, rafinisana ulja dobijaju se hemijskim ekstrahovanjem ulja iz biljke, čime se uništava većina njegovih korisnih sastojaka. Ovo je mnogo efikasnija i jeftinija metoda, zbog čega su rafinisana ulja mnogo rasprostranjenija. S druge strane, nerafinisana se dobijaju mehaničkim putem. Odnosno ceđenjem pomoću prese, čime se dobija prirodni proizvod vrhunskog kvaliteta. U njemu su očuvani svi enzimi, esencijalne masne kiseline, vitamini i minerali.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) upozorava da rafinisanje palminog ulja na visokim temperaturama može dovesti do stvaranja toksina u njemu, što može uzrokovati nastanak raka bubrega.

Dakle, ni u kom slučaju palmino ulje ne bi trebalo smatrati zdravom hranom.

Da li palmino ulje uništava životnu sredinu?

Uprkos rizicima po zdravlje, najveća kontroverza oko palminog ulja odnosi se na uticaj industrije na životnu sredinu.

Uljane palme su tropske biljke koje rastu u vlažnoj, toploj klimi tropskih prašuma. Nažalost, ovi bogati, biološki raznovrsni ekosistemi se uništavaju kako bi se obezbedilo više mesta za plantaže palminog ulja.

Prema podacima neprofitne organizacije Rainforest Rescue, plantaže palminog ulja su vodeći uzrok uništavanja prašuma u ​​Maleziji i Indoneziji jer oni proizvode 90% svetskog palminog ulja. Prema procenama stručnjaka svakog sata pokrči se površina u prašumi jednaka površini 300 fudbalskih terena. Ako se krčenje šuma nastavi ovim tempom, 98% kišnih šuma u ​​Indoneziji može biti uništeno do 2032. godine.

Štaviše, skoro polovina plantaža palminog ulja u jugoistočnoj Aziji postoji na područjima koja su pre samo nekoliko decenija bila pokrivena šumama.

Gubitak kišnih šuma ugrožava životnu sredinu čitave planete. A to dovodi do niza drugih ozbiljnih posledica kao što su povećano globalno zagrevanje, uništavanje životinjskih vrsta i njihovih staniša, kao i zagađenje vazduha.