Nutrigenetika – Kakva je povezanost gena sa ishranom?
U savremenom svetu, gde je personalizovana medicina sve prisutnija, nutrigenetika postaje ključan alat za razumevanje kako naši geni utiču na ishranu i obrnuto. Ako ste se ikada pitali zašto vama neka dijeta odgovara, a drugima ne, ili zašto imate različite reakcije na iste namirnice u odnosu na druge članove porodice, odgovor se možda krije u vašem genetskom kodu. U ovom tekstu saznaćete šta je nutrigenetika, kako funkcioniše, koje su njene prednosti, razlike u odnosu na nutrigenomiku, kao i sve što treba da znate pre nego što uradite nutrigenetski test.
Šta je nutrigenetika i zbog čega je važna?
U pitanju je savremena naučna disciplina koja se nalazi na preseku genetike i nutricionizma. Njena osnovna premisa jeste da genetski kod pojedinca značajno utiče na to kako njegov organizam reaguje na određene nutrijente – bilo da je reč o mastima, ugljenim hidratima, proteinima, vitaminima ili mineralima. Za razliku od tradicionalnog pristupa ishrani koji se zasniva na opštim preporukama, kod nutrigenetike je omogućen razvoj individualnih planova ishrane koji se temelje na jedinstvenim genetskim karakteristikama osobe.
Na primer, dok jedna osoba bez problema vari mlečne proizvode, druga može imati genetsku predispoziciju za intoleranciju na laktozu, što može dovesti do nadutosti, gasova i problema sa varenjem. Slično tome, pojedinci mogu imati genetski uslovljenu smanjenu sposobnost za metabolizaciju kofeina, što može uticati na zdravlje srca ako se kafa konzumira u većim količinama.
Važnost nutrigenetike ogleda se u njenoj sposobnosti da unapredi prevenciju i tretman hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti, pa čak i određenih oblika raka. Takođe, ova disciplina igra ključnu ulogu u optimizaciji energetskog unosa i regulaciji telesne mase, što je naročito značajno u današnjem vremenu kada su metabolički poremećaji sve češći.
Osim toga, nutrigenetika pruža uvid u to kako određeni geni utiču na osećaj gladi, sitosti, nivo energije i sklonost ka prejedanju, čime se otvaraju nove mogućnosti za efikasnije mršavljenje i održavanje zdrave telesne težine. Ukratko, na ovaj način se omogućava stvaranje strategija ishrane koje su personalizovane i naučno utemeljene, čime se značajno povećava njihova delotvornost i dugoročni učinak na zdravlje.
Kako genetika utiče na ishranu i način na koji telo prerađuje hranu?
Metabolizam masti i ugljenih hidrata
Neki ljudi imaju genetske varijante koje im omogućavaju bržu razgradnju masti, dok drugi sporije metabolizuju masti i imaju veću verovatnoću da ih skladište kao telesne zalihe. Slično važi i za ugljene hidrate – polimorfizmi u genima poput AMY1 ili TCF7L2 utiču na toleranciju i obradu šećera.
Osetljivost na insulin
Insulinska rezistencija može biti genetski uslovljena. Kod osoba sa povećanom osetljivošću na insulin, unos rafinisanih ugljenih hidrata može uzrokovati nagle oscilacije šećera u krvi i povećan rizik od dijabetesa tipa 2.
Tolerancija na laktozu i gluten
Intolerancija na laktozu često je povezana sa genetskom mutacijom u LCT genu, dok određene varijante gena HLA-DQ2 i HLA-DQ8 ukazuju na rizik od celijakije, autoimune reakcije na gluten. Razumevanje ovih genetskih markera omogućava izbegavanje simptoma kao što su nadimanje, umor i digestivne smetnje.
Metabolizam vitamina i minerala
Pojedinci imaju smanjenu sposobnost konverzije vitamina, poput folne kiseline (vitamin B9) zbog mutacija u MTHFR genu, što može dovesti do deficita i ozbiljnih zdravstvenih posledica ako se ne prepozna na vreme. Isto važi za apsorpciju minerala poput gvožđa ili cinka.
Sklonost ka gojaznosti
Genetski faktori, poput varijacija u FTO genu, mogu povećati apetit, smanjiti osećaj sitosti i uticati na izbor hrane. Takve informacije pomažu u planiranju strategija kontrole telesne mase koje su individualizovane i dugoročno efikasne.
Koje su glavne prednosti nutrigenetike?
Personalizacija ishrane prema genetskom profilu
Umesto univerzalnih dijeta, nutrigenetika nudi mogućnost kreiranja režima ishrane koji je specifično prilagođen vašim genima. Time se izbegavaju štetni efekti loših izbora hrane i postiže maksimalan benefit iz svakog obroka.
Poboljšanje zdravlja i prevencija bolesti
Kada znate kako vaš organizam reaguje na određene nutrijente, lakše je sprečiti hronične bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i gojaznost. Preventivna medicina dobija potpuno novu dimenziju kroz genetski zasnovane preporuke.
Optimizacija sportskih performansi
Genetski uvidi mogu otkriti koja vrsta treninga ili fizičke aktivnosti i kakva ishrana najbolje odgovara vašem telu – bilo da ste izdržljiviji u aerobnim aktivnostima ili imate predispozicije za brzinu i snagu. Na taj način se povećava sportski učinak i smanjuje rizik od povreda.
Individualni pristup mršavljenju
Neki ljudi bolje reaguju na dijete sa niskim unosom masti, dok drugima više prija visokoproteinska ishrana. Nutrigenetika eliminiše nagađanja i nudi jasan put ka gubitku kilograma koji je održiv i bezbedan.
Nutrigenomika i nutrigenetika: Kako se razlikuju i šta imaju zajedničko?
Sličnosti između nutrigenomike i nutrigenetike
Obe oblasti istražuju uticaj koji ishrana ima na genetske faktore i obrnuto. Fokusirane su na otkrivanje optimalne ishrane koja doprinosi zdravlju, prevenciji bolesti i produženju životnog veka.
Razlike između nutrigenomike i nutrigenetike
Nutrigenetika proučava kako geni utiču na naš odgovor na hranu, dok se nutrigenomika bavi time kako hrana utiče na ekspresiju gena. Dakle, nutrigenetika je “iznutra ka spolja”, a nutrigenomika “spolja ka unutra”.
Kako uraditi nutrigenetski test?
Test se izvodi putem jednostavnog uzorka pljuvačke ili brisa iz unutrašnjosti obraza. Uzorak se šalje u specijalizovanu laboratoriju, gde se rade analize određenih genetskih markera povezanih sa ishranom, metabolizmom i zdravljem. Rezultati se dostavljaju u digitalnoj formi uz stručno tumačenje.
Kome se preporučuje nutrigenetski test?
Nutrigenetski test je preporučljiv svima koji žele da saznaju više o svom telu i naprave informisane odluke o ishrani. Posebno je koristan osobama koje se bore sa gojaznošću, sportistima, ljudima sa digestivnim problemima, kao i onima koji žele da preveniraju nasledne bolesti.
Koliko koštaju nutrigenetski testovi?
Cena varira u zavisnosti od obima analize i laboratorije, ali se u proseku kreće od 150 do 400 evra. Neki testovi uključuju i konsultaciju sa stručnjakom, što dodatno povećava njihovu vrednost i praktičnu primenu.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
