Šta je skrob i koje su njegove prednosti?

Na šta vas asocira reč skrob? Sigurni smo da vam je u glavi negativna konotacija ovog pojma. Međutim, znajte da određene vrste skroba poseduju brojne zdravstvene prednosti, o kojima možete da pročitate u ovom blog postu.

Šta je skrob?

Skrob je vrsta ugljenih hidrata, koji se nalaze u žitaricama, mahunarkama, krompiru, bananama i brojnim drugim namirnicama.

Čovekov organizam ne uspeva da svari baš sav skrob koji unesemo hranom, već jedan manji deo prođe kroz probavni trakt nepromenjen. Ova vrsta skroba se naziva otporni ili rezistentni skrob, koji funkcioniše poput rastvorljivih vlakana.

Mnoge studije pokazuju da rezistentni skrob ima brojne zdravstvene koristi. Ovo uključuje poboljšanje osetljivosti na insulin, niži nivo šećera u krvi, smanjen apetit i razne prednosti za varenje.

Tipovi rezistentnog skroba

Nisu svi otporni, rezistentni skrobovi isti. Postoje 4 različite vrste:

Tip 1: Nalazi se u žitaricama, semenkama i mahunarkama.

Tip 2: Nalazi se u nekim skrobnim namirnicama, uključujući sirovi krompir i zelene (nezrele) banane.

Tip 3: Nastaje kada se određena hrana koja sadrži skrob, uključujući krompir i pirinač, skuva, a zatim ohladi. Hlađenjem se pretvaraju neki od svarljivih skrobova u otporne skrobove.

Tip 4: Hemijskim procesima ga proizvodi čovek.

Međutim, ova klasifikacija nije tako jednostavna, jer nekoliko različitih vrsta otpornog skroba može koegzistirati u istoj hrani.

U zavisnosti od načina pripreme hrane, količina otpornog skroba se menja. Na primer, ako banana sazri (požuti), razgradiće otporne skrobove i pretvoriti ih u obične skrobove.

Na koji način skrob utiče na čovekov organizam?

Otporan skrob deluje poput rastvorljivih, fermentabilnih vlakana.

Nesvaren prolazi kroz želudac i tanko crevo, na kraju stiže do debelog creva gde hrani dobre crevne bakterije.

Kada bakterije probavljaju rezistentne skrobove, stvaraju nekoliko jedinjenja, uključujući masne kiseline kratkog lanca, od kojih je najčešći butirat.

Zdravstvene prednosti skroba

1. Poboljšava osetljivost na insulin i reguliše nivo šećera u krvi

Nekoliko studija utvrdilo je da rezistentni skrob može poboljšati osetljivost na insulin – reakciju ćelija čovekovog tela na insulin.

Otporni skrob je takođe veoma efikasan u snižavanju nivoa šećera u krvi nakon obroka. Štaviše, ima efekat drugog obroka, što znači da ako uz doručak jedete rezistentni skrob, smanjiće se skok šećera u krvi i za vreme ručka.

Smatra se da je niska osetljivost na insulin (insulinska rezistencija) glavni faktor rizika za razvoj nekoliko ozbiljnih bolesti, uključujući metabolički sindrom, dijabetes tipa 2, gojaznost, srčane bolesti i Alchajmerovu bolest. S obzirom na to, poboljšanjem osetljivosti na insulin i snižavanjem šećera u krvi, rezistentni skrob vam može pomoći da izbegnete hronične bolesti i poboljšate kvalitet života.

2. Pozitivno utiče na zdravlje debelog creva

Otporni skrob ima nekoliko blagotvornih efekata na debelo crevo.

Smanjuje upalu i dovodi do nekoliko korisnih promena, koje mogu da smanje rizik za razvoj kolorektalnog karcinoma.

Zbog svojih terapeutskih efekata na debelo crevo, rezistentni skrob može pomoći kod različitih probavnih poremećaja. Ovo uključuje upalne bolesti creva poput ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti, zatvor, divertikularnu bolest i dijareju.

3. Može pomoći u kontroli telesne težine

Otporni skrob ima manje kalorija od običnog skroba – dve naspram četiri kalorije po gramu.

Što je veći sadržaj otpornog skroba u hrani, to će hrana imati manje kalorija.

Nekoliko studija pokazalo je da suplementi rastvorljivih vlakana mogu doprineti gubitku težine, prvenstveno povećanjem osećaja sitosti i smanjenjem apetita. Čini se da otporni skrob ima isti efekat. Dodavanjem otpornog skroba u obroke povećava se osećaj sitosti, a samim tim manji je unos kalorija.

Hrana koja sadrži rezistentni skrob

Postoje dva načina da dodate rezistentne skrobove u ishranu – iz hrane ili putem suplemenata.

U namirnice koje sadrže otporni skrob spadaju mahunarke, neke žitarice poput pirinča, orašasti plodovi, semenke, nedozrele banane, krompir.