Šta su adaptogeni?

Ukoliko redovno konzumirate kafu verovatno to činite zbog jednog od ova tri razloga: a) volite njen miris i ukus, i prija vam kada je popijete; b) kafa vam pomaže da se razbudite i zato je konzumirate jednom ili više puta dnevno; c) pretrpani ste obavezama, ne spavate dovoljno, te vam kafa pomaže da pregurate dan. Za razliku od stimulativnog efekta kofeina, adaptogeni deluju na drugačiji način.

One pomažu telu da se bolje i lakše prilagodi stresu podstičući ga na ravnotežu. Kako bismo bolje razumeli razliku uporedimo delovanje kofeina sa delovanjem adaptogena. Kofein nas vodi od tačke A (kada se osećamo umorno, sa nedovoljno energije) do tačke B (kada smo razbuđeni i spremni za „normalno funkcionisanje“). Adaptogeni deluju kao GPS sistem, pomažući telu da od tačke A pronađe balans i ravnotežu, nemajući negativan efekat na telo. Dakle, adaptogeni su najmoćnije medicinske biljke koje uspešno otklanjaju brojne zdravstvene tegobe, fantastično deluju u borbi protiv stresa, kao i usporavanja starenja.

Zašto vam preporučujem da uključite adaptogene u svoj svakodnevni režim?

Postoji bezbroj razloga za uključivanje adaptogena u svakodnevnu ishranu. Ove biljke štite telo od posledica stresa, podstiču pozitivno raspoloženje, pomažu u jačanju imuniteta, povećavaju fizičku izdržljivost, olakšavaju fokusiranje i podstiču bolju koncentraciju. U slučaju konzumiranja određenih lekova, može doći do interakcije, zato je važno konsultovati se sa lekarom.

Ukoliko imate hormonski disbalans, adaptogeni vam mogu pomoći da se osećate se bolje. Poremećaj nivoa hormona stresa, kortizola, može vas činiti anksioznim, dovesti do povećanja telesne težine, rizika od pojave dijabetesa, srčanih problema i sniženog nivoa energije. Stres je usko povezan sa digestivnim tegobama, ubrzava starenje, a utiče i na rizik od pojave kancera. Neželjeni efekti hronično povišenog kortizola mogu uključivati: anksioznost, sindrom hroničnog umora, čest pad imuniteta, nervozna creva, probleme sa tiroidnom žlezdom, autoimune bolesti, kancer i dr.

Koje biljke su adaptogeni?

1. Žen šen ili ginseng je najpoznatiji adaptogen i smatra se fenomenalnim dodatkom ishrani za poboljšanje mentalnih performansi i bolju sposobnost da se nosimo sa stresom. Ženšen deluje antidepresivno, antioksidativno, snižava krni pritisak i šećer u krvi.

2. Sveti bosiljak smatra se jednom od najdelotvornijih biljaka, a poseduje i epitet „najsvetije biljke“ na svetu. U Indiji je poznat kao „eliksir protiv starenja“. Ova biljka pomaže u borbi protiv stresa i umora, reguliše hormone, pritisak i šećer u krvi. Takođe jača imuni sistem, srce, snižava temperaturu, čisti bubrežni kamenac i još mnogo toga.

3. Ashvaganda se često naziva indijski žen šen, odakle je i poreklom. Ova biljka se koristi u ajurvedskoj medicini, jer pomaže u smanjenju napetosti i anksioznosti,  jača imunitet, usporava starenje, smanjuje zapaljenske procese u telu.

4. Astragalus se koristi u kineskoj medicini. Utiče na smanjuje stresa, jača imuni sistem, deluje antiinflamatorno, smanjuje alergije, umor, mučninu, nedostatak apetita izvazvanog hemoterapijom, spečava nastanak anemije.

5. Sladić povećava energiju i izdržljivost, podstiče imuni sistem, utiče na zdravlje reproduktivnog trakta. Sladić deluje antibakterijski, antivirusno i odličan je za respiratorne tegobe. Takođe, pomaže u borbi protiv helico bakterije.

6. Rhodiola rosea je snažan adaptogen koji uspešno snižava nivo, utiče na bolji san,  pomaže u lečenju depresije. Rhodiola potiskuje proizvodnju kortizola i povećava nivoe proteina otpornih na stres, štiti od zračenja i izloženosti toksičnim hemikalijama, jača srce i jetru, poboljšava pamćenje i produžava dugovečnost.

7. Pečurke. Cordiceps, reishi, shiitake i maitake gljive su poznate po svom jakom antioksidativnom svojstvu. Ove pečurke imaju adaptogene, antitumorske i imunološke prednosti za organizam. Koriste se više od dve hiljade godina u kineskoj medicini.