3 tajne koje su mi pomogle da zavolim zdravu hranu

Velika je zabluda da je zdrava hrana neuskusna. Da li će vam se neko jelo manje ili više dopasti zavisi od brojnih faktora – od sastojaka koji se koriste prilikom pripreme, načina pripreme, ali i ličnih afiniteta. U novom blog postu vam pišem o tome koje 3 tajne su meni pomogle da zavolim zdravu hranu. Možda budu od koristi i vama.

Receptori za ukus utiču na naš doživljaj hrane

Ukus se može definisati kao senzacija koja nastaje kad supstance u ustima hemijski reaguju sa ćelijama receptora ukusa lociranim u usnoj duplji, uglavnom na jeziku.

Čulo ukusa zajedno sa mirisom i stimulacijom trogranog nerva – koji registruje teksture, bol i temperaturu – određuje ukus hrane koju jedemo. Ono na šta su navikli, naši receptori registuju kao ”ukusno”. Dakle, ako jedemo isključivo brzu hranu, punu rafinisanog šećera i raznih drugih aditiva, to je ono za čim ćemo žudeti. Baš zato je važno da receptore za ukus navikavamo na zdrave namirnice.

Tri stvari koje su mi pomogle da zavolim zdravu ishranu

Kada sam pre više od 15 godina odlučila da promenim režim ishrane kako bih povratila narušeno zdravlje, pitala sam se kako ću uspeti da se na taj način hranim do kraja života. Međutim, budući da nisam imala izbora, pronašla sam načine kako da jela koja spremam učinim što ukusnijim. Ove savete primenjujem i danas.

1. Sveže bilje

Trudim se da gotovo svako jelo koje pripremam začinim svežim začinskim biljem. Začinsko bilje odličan je sastojak u kulinarstvu, ne samo zbog aromatičnog ukusa i mirisa, već i zahvaljujući lekovitim svojstvima koja poseduje. Iako se upotrebljava i sušeno, sveže je uvek bolja opcija. Osim što ga možete nabaviti na lokalnim pijacama i u supermarketima, postoji opcija da ga sami sadite i uzgajate kod kuće. Najčešće koristim bosiljak, peršunovo lišće, origano, nanu, ruzmarin i majčinu dušicu.

Nekoliko listova svežeg bilja možete dodati u sveže salate, ali i u kuvana jela, poput graška, pasulja i različitih drugih variva. Takođe, meso ili ribu možete začiniti pre, ali i nakon pečenja. Isprobajte, jer će vam jela koja inače jedete delovati potpuno drugačije.

2. Različite tehnike kuvanja

Ukus određenih namirnica zavisi i od načina na koji su pripremljene. Ako vam se ne dopada kuvani brokoli, probajte, na primer, da ga zapečete u rerni. Dakle, povrće možete da jedete sveže, a imate i opciju da ga kuvate na pari, zapečete u rerni, dinstate na ulju ili vodi, grilujete, te kuvate odnosno termički obradite u vodi. Različite vrste mesa i ribe takođe možete da pripremate na različite načine. Možda će vam se više dopasti kuvana piletina od pečene – eksperimentišite. Osim toga, mahunarke i integralne žitarice možete pripremati na različite načine, ali imajte na umu da ih je pre kuvanja potrebno potopiti u vodi 8 sati ili preko noći.

3. Novi recepti kao inspiracija

Koliko god jela da ste do sada pripremili, uvek možete da pronađete nešto novo. Raznolikost u ishrani jedan je od osnovnih postulata zdravog života. Nemaju sve namirnice jednaku količinu makro i mikronutrijenata, zato je važno da konzumirate što različitiju hranu, koja će vas snabdeti osnovnim hranljivim sastojcima, neophodnim za optimalno funkcionisanje organizma. Pored toga, ukoliko jedete uvek ista jela, postoji mogućnost da vam brzo dosade, pa da posegnete za nezdravom hranom. Da se to ne bi desilo, savetujem vam da non-stop prikupljate nove recepte, jer će vam oni poslužiti kao inspracija. Na ovom linku možete da pronađete sve recepte koje sam do sada pripremala za Totally Wellness.