6 fermentisanih namirnica za bolju probavu i jači imunološki sistem

Ne samo da su ovih 6 fermentisanih namirnica izuzetno ukusne, već su istovremeno prepune probiotiotskih bakterija. Zahvaljujući njima imaju pozitivan uticaj na zdravlje creva, telesnu težinu, nivo šećera u krvi i na još mnogo toga.

Šta je zapravo fermentacija?

Fermentacija je proces u kojem mikroorganizmi kao što su bakterije razgrađuju molekule poput šećera. Ovaj proces pokreće brojne hemijske promene, među kojima je najznačajniji produžetak roka trajanja krajnjeg proizvoda, kao i povišen broj korisnih bakterija u hrani.

Verujem da „bakterije“ i „hrana“ nisu dve reči koje biste želeli da čujete u istoj rečenici, ali ova vrsta bakterija je prilično važna za celokupno zdravlje. Poznate kao probiotici, zdrave bakterije žive u probavnom traktu i utiču gotovo na sve, od zdravlja probavnog sistema do imunoloških funkcija organizma.  Ovih 6 fermentisanih namirnica poboljšavaju probavu i jačaju imunološki sistem.

Kombuča

Kombuča je vrsta gljive od koje se pravi fermentisani napitak, sa ukusom koji može varirati od kiselog do slatkog, u zavisnosti od sastojaka koji joj se naknadno dodaju. Brojna istraživanja su potvrdila da kombuča utiče na snižavanje nivoa šećera, holesterola i triglicerida u krvi, te blokira širenje kancerogenih ćelija. Možete je nabaviti u svim bolje opremljenim prodavnicama zdrave hrane.

Kiseli kupus

Kiseli kupus sadrži velike količine mlečne kiseline čije bakterije održavaju crevnu floru zdravom, i time jačaju imunološki sistem. Bogat je vitaminima A, B, C, E i K, te mineralima, kao što su mangan, selen, kalcijum, kalijum i magnezijum. Sadrži omega 3 masne kiseline, ali i sumporne materije od kojih je najpoznatija sulforafan, za koju se veruje da utiče na prevenciju raka. Ima brojna lekovita svojstva. Snižava i reguliše nivo lošeg holesterola u krvi, stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, podstiče metabolizam, jača želudac i creva, a istovremeno umiruje nerve, čini organizam otpornijim na stres, te pozitivno deluje na raspoloženje.

Tempeh

Tempeh se često smatra osnovnom namirnicom u vegetarijanskoj i veganskoj ishrani. Sastoji se od fermentisane soje koja je presovana u gust, kompaktan prehrambeni proizvod koji sadrži velike količine proteina, probiotika i važnih mikronutrijenata poput gvožđa, kalcijuma i riboflavina. Pored toga što sadrži bogate antioksidanse koji se bore protiv raznih bolesti, tempeh je takođe prepun sojinim izoflavonima. Pokazalo se da ova moćna jedinjenja snižavaju nivo holesterola, uspešno se bore sa oksidativnim stresom i jačaju zdravlje kostiju. Možete ga nabaviti u svim bolje opremljenim prodavnicama zdrave hrane.

Kiseli krastavci

Kao jedno od najčešćih vrsta fermentisanog povrća, kiseli krastavci dostupni su na policama svih supermarketa. Kisele se tako što se natope u slanoj vodi, pa im to omogućava da se fermentišu i povećaju sadržaj probiotika prilagođenih crevima. Imajte na umu da kiseli krastavci natopljeni u sirćetu u većini prodavnica prehrambenih proizvoda nemaju iste probiotske koristi kao fermentisani kiseli krastavci natopljeni u slanom rastvoru.

Kimči

Veganski kimči, koji služi kao osnovni sastojak korejske kuhinje, omiljen je zbog izuzetnog ukusa i lekovitih svojstava. Napravljen je od slanog i fermentisanog povrća začinjenog biljem i začinima poput belog luka i đumbira. Postoji nekoliko različitih vrsta, uključujući kimči krastavca, šargarepe, kupusa ili rotkvice. Pored toga što jelima daje pikantnu aromu, kimči takođe ima nekoliko zdravstvenih koristi. Na primer, jedno istraživanje otkrilo je da jedenje kimčija tokom sedam dana dovodi do značajnog smanjenja nivoa holesterola i šećera u krvi.

Miso

Miso predstavlja fermentisanu smesu od soje, kao glavnog sastojka, te pirinča, vode i soli. Sadrži veliku količinu antioksidanasa, i visok procenat proteina. Takođe bogat je i brojnim vitaminima, mineralima poput gvožđa, kalijuma i magnezijuma, ali i biljnih vlakana. I što je najvažnije bogat je enzimima i korisnim bakterijama koje značajno olakšavaju varenje. Miso možete koristiti kao dodatak dresingu, potom u supama (miso supa) i potažima, ali i kao laganu marinadu za ribu, meso ili grilovano povrće. Prilikom spremanja miso supe ključno je da miso ne proključa u vodi, jer visoke temperature ubijaju probiotske bakterije.