6 namirnica koje bi trebalo da jedete tokom jeseni

Jedan od najboljih načina da ostanete zdravi tokom jeseni jeste da pratite prirodu i živite u harmoniji sa njom. Da biste to postigli, potrebno je da u svakodnevni režim ishrane uvrstite sezonsku hranu i onu koja greje telo, te jača imunološki sistem. Ovih šest namirnica obavezno uključite u jelovnik.

Kako treba da izgleda ishrana tokom jeseni

U vreme kada nije bilo industrijski prerađenih namirnica, ljudi su se hranili u skladu sa godišnjim dobima, međutim danas, u supermarketima možete pronaći vrste voća i povrća koje uopšte ne pripadaju našem području, niti klimatskom pojasu.

Hrana koju možemo nabaviti leti i ona koju možemo nabaviti zimi nije ista a i ne deluje jedanko na organizam u različitim vremenskim uslovima. U jesen bi trebalo da jedete namirnice koje uspevaju tokom ovog godišnjeg doba, jer one greju organizam, jačaju imunološki sistem, te blagotvorno deluju na crevnu floru.

Dakle, kako biste što bolje regulisali unutrašnju telesnu temperaturu tokom jeseni, birajte hranu koja greje organizam. Kada spoljašnja temperatura padne, telo usporava metabolizam kako bi sačuvalo energiju i toplotu, zato nam je potrebna hrana koja će nam povećati otpornost na hladnoću, ali i ojačati imunitet.

Hrana koja greje ne uključuje samo namirnice vruće na dodir, već i one koje svojim sastavom proizvode efekat zagrevanja u telu. Tu, pre svega, spadaju namirnice koje sadrže proteine i zdrave masti.

Namirnice koje bi trebalo da jedete tokom jeseni

1. Jabuka

Jabuke se uglavnom sastoje od ugljenih hidrata i vode. Bogate su jednostavnim šećerima, poput fruktoze, saharoze i glukoze. Uprkos tome, njihov glikemijski indeks je nizak, pa su pogodne za ishranu dijabetičara.

Bogate su biljnim vlaknima, zahvaljujući kojima unapređuju probavu. Osim toga, bogate su brojnim vitaminima i mineralima, koji jačaju imunološki sistem. Najviše sadrže vitamin C, kao i kalijum, koji sprečava nastanak srčanih oboljenja.

2. Cvekla

Cvekla je odlična za zdravlje jetre, a istovremeno poboljšava kardiovaskularni sistem. Poboljšava protok krvi, te snižava visok krvni pritisak.

Bogata je vitaminima A i C, te sadrži određenu količinu magnezijuma i gvožđa. Osim toga, odličan je izvor vlakana, folata (vitamin B9), mangana, kalijuma i gvožđa.

Možete je pržiti, iscediti u sok, izblendirati u smutiju uz drugo voće i povrće ili iseckati u salatu.

3. Kupus

Glavica kupisa sastoji se od debelih listova, koji mogu biti beli, zeleni i ljubičasti.

Sadrži glukozinolate, koji mu daju gorak ukus. Naime, studije na životinjama otkrile su da hrana koja sadrži ova biljna jedinjenja može imati zaštitna svojstva protiv raka, posebno protiv raka pluća i jednjaka.

Još jedna prednost kupusa je to što se može fermentisati i pretvoriti u kiseli kupus, što pruža brojne zdravstvene koristi, poput poboljšanja varenja i jačanja imunološkog sistema. Može čak pomoći u gubitku težine.

4. Brusnice

Kao ostalo bobičasto voće i brusnice sadrže antioksidativne polifenole. Međutim, prvenstveno se konzumiraju kao piće, a većina ovih antioksidanasa gubi se u procesu pretvaranja u sok.

Dakle, sok od brusnica ne sadrži toliko polifenola kao sirove brusnice.Najpoznatija zdravstvena korist brusnica je njihova sposobnost da smanje rizik za razvoj infekcija urinarnog trakta.

Određena svojstva brusnice sprečavaju da se bakterije zalepe za zid bešike ili urinarnog trakta, smanjujući rizik za nastanak infekcije.

5. Nar

Nar je izuzetno lekovita voćka. Njegov plod je bogat brojnim vitaminima, a posebno vitaminima C, A, E i B5, kao i mineralima poput kalijuma i gvožđa. Poseduje i dve vrste polifenolnih jedinjenja kojima se pripisuje čak 92% antioksidansnog delovanja.
Osim toga, sadrži i fitoestrogene, odnosno biljne hormone za koje se smatra da sprečavaju hormonski zavisne kancere, kao što je karcinom jajnika. Veruje se da je odličan za ublažavanje depresije, naročito kod žena u menopauzi. Pozitivno utiče na rad srca, ali i na zdravlje kože.

6. Bundeva

Budući da sadrži mnoštvo hranljivih materija, bundeva je nezaobilazna namirnica tokom jeseni. Bogata je brojnim vitaminima i mineralima, kao što su karoten ili provitamin A, vitamin C, te vitamini grupe B (B1, B2, B3, B6, i B9). Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa.

Osim toga, sadrži pektine i celulozu, što je čini lako varljivom. Masnoća gotovo da nema, a sastoji se od 90% vode.

Osim ploda, jestive su i semenke od bundeve, koje se naročito preporučuju trudnicama i onima koji imaju tegobe sa jetrom.

Ulje od bundeve takođe je veoma lekovito i upotrebljava se u kulinarstvu. Bogato je omega 3 i omega 6 masnim kiselinama, koje snabdevaju organizam energijom, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa, te centralnog nervnog sistema. Bundevu mogu da jedu i dijabetičari, pod uslovom da je ne zaslađuju.