7 nesvakidašnjih vrsta voća
Osim voća koje inače jedete, u jelovnik uključite i ovih 7 nesvakidašnjih vrsta voća.
Pored brojnih vitamina voće je odličan izvor različitih minerala poput kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, fosfora, natrijuma, hlora, sumpora, cinka, mangana, gvožđa, bakra i joda.
Ima značajnu količinu ugljenih hidrata, stoga vam preporučujem da ograničite njegov unos, ukoliko želite da korigujete telesnu težinu. Takođe sadrži mali procenat proteina i masti.
Jedan od razloga zbog čega je dobro jesti voće je činjenica da je ono bogato biljnim vlaknima, organskim kiselinama i drugim materijama, poput pektina i antocijana.
Prema brojnim istraživanjima, voće bi trebalo jesti ujutru na prazan stomak ili između obroka, budući da se u to vreme varenje odvija prilično brzo. Međutim, jesti voće odmah nakon obroka nije dobra ideja. Potrebno je da od obroka prođe najmanje 30 minuta. Ako imate dijabetes ili insulinsku rezistenciju trebalo bi da konzumirate voće niskog glikemijskog indeksa.
Eksperimentišite, te u ishranu uvedite i ovih 7 nesvakidašnjih vrsta voća. Možete ih pronaći u bolje opremljenim supermarketima.
1. Čerimoja
Čerimoja je poreklom iz Južne Amerike. Budući da ukusom podseća na jabuku, naziva se još i krem jabuka. Na prvi pogled može da vam deluje pomalo odbojno zahvaljujući tvrdoj zelenoj kori. Ali nakon što je oljuštite, videćete da zapravo ima beli plod blago kremaste teksture i izuzetno slatkastog ukusa. Odličan je izvor vitamina B i C, a sadrži i veliku količinu biljnih vlakana. Može se jesti kašikom, zbog čega se često naziva i voćem od sladoleda.
2. Durijan
Durijan ima veoma neprijatan miris, međutim ukus mu je nalik na kombinaciju vanile i banane. Raste u tropskim regionima u Jugoistočnoj Aziji, gde je poznat kao „kralj voća“. Bogat je vlaknima i mineralima poput mangana, gvožđa i bakra, a takođe je odličan izvor vitamina B grupe.
3. Persimon
Persimon ili japanska jabuka takođe spada u egzotične vrste voća. Lokalno je poznata kao kaki jabuka. Na prvi pogled izgleda kao čudna kombinacija paradajza i narandže. Poreklom je iz Japana, a njegovo sočno meso slatko je poput meda. Može se kuvati i koristiti u različitim receptima za pudinge i pite. Međutim, često se jede sveže ili sušeno. Odličan je izvor biljnih vlakana, kao i vitamina A, C i B6, ali i minerala poput kalijuma i mangana.
4. Kumkvat
Ovo citrusno voće izvrstan je izvor vitamina C i biljnih vlakana, a takođe je bogato snažnim antioksidansom beta-karotenom. Sadrži i velike količine kalcijuma, koji poboljšava zdravlje kostiju. Kora voća je slatkasta, dok je unutrašnji plod blago kiselog ukusa. Može da se jede sveže, a često se koristi i kao sastojak za marmelade.
5. Marakuja
Marakuja, poznata i kao passion fruit, potiče iz Južne Amerike. Ima ukus kao mešavina mnogih drugih tropskih plodova, poput ananasa, papaje, manga i citrusa. Prepuno je biljnih vlakana, te vitamina C i A, ali i brojnim drugim antioksidansima. Oblik marakujinog ploda može biti okrugao i ovalan. Može biti žute, a kada sazri i tamnoljubičaste boje. Unutrašnji deo ploda je sočan i pun semenkama. Od njega se pravi sok, a često se dodaje drugim vrstama voća radi poboljšanja ukusa.
6. Pau-pau
Pau-pau ili asimina triloba poreklom je iz Severne Amerike. Plod je veoma sočan, a ima ukus nalik kombinaciji banane i ananasa. Sadrži velike količine vitamina C, ali i minerala, kao što su magnezijum, gvožđe, bakar, mangan i cink.
7. Pomelo
Ovo citrusno voće poreklom je iz Jugoistočne Azije, a može se okarakterisati kao slatka verzija grejpa. Sadrži iznenađujuće velike količine proteina – jedna voćka ima čak 4,6 grama proteina. Takođe predstavlja izvanredan izvor vitamina C, a sadrži i tiamin, riboflavin, niacin i vitamin B6.
