Gravesova bolest: kako razumeti i kontrolisati ovu bolest?

Gravesova bolest je autoimuno oboljenje štitne žlezde koje dovodi do njenog ubrzanog rada (hipertireoze). Iako može pogoditi svakog, najčešće se javlja kod žena između 20. i 50. godine života. Zbog širokog spektra simptoma, mnogima se u početku čini kao „običan stres“ ili hormonalni disbalans. U ovom tekstu saznaćete šta tačno znači dijagnoza Gravesove bolesti, koji su najvažniji uzroci i faktori rizika, kao i na šta je važno obratiti pažnju u svakodnevnom životu.

Šta je Gravesova bolest?

Gravesova bolest je autoimuni poremećaj u kojem imuni sistem greškom napada sopstvenu štitnu žlezdu, podstičući je da proizvodi previše hormona T3 i T4. Ovaj proces dovodi do hipertireoze, odnosno ubrzanog metabolizma, zbog čega se javljaju simptomi poput ubrzanog rada srca, gubitka težine, nervoze, toplote i drhtavice.

Važno je napomenuti da je Gravesova bolest isto što i Bazedovljeva bolest. U različitim delovima sveta i među različitim stručnjacima koriste se oba naziva, pa je važno da znate da se radi o istom oboljenju.

Gravesova bolest najčešće pogađa žene, a smatra se najčešćim uzrokom hipertireoze kod mladih i osoba srednjih godina.

Koji su uzroci i faktori rizika za Gravesovu bolest?

Iako tačan uzrok nije potpuno razjašnjen, većina istraživanja ukazuje da Gravesova bolest nastaje kombinacijom genetskih, imunoloških, hormonalnih i spoljašnjih faktora. Drugim rečima: predispozicija može postojati, ali okidači iz okruženja često utiču na to kada će se bolest ispoljiti.

Genetska predispozicija

Ako neko u porodici ima Gravesovu bolest, Hašimotov tiroiditis ili neku drugu autoimunu bolest, verovatnoća obolevanja je značajno veća. Genetski faktori utiču na reakciju imunog sistema i na to kako telo prepoznaje sopstvena tkiva.
Međutim, genetika nije presudna. Mnogi ljudi sa predispozicijom nikada ne razviju bolest, što pokazuje koliko važnu ulogu imaju i faktori iz okruženja.

Faktori okoline

Stres, infekcije, izlaganje toksinima i hormonske promene mogu delovati kao „okidači“ za prekomernu reakciju imunog sistema.
Najčešći faktori okoline uključuju:

• dugotrajni psihički stres,
• virusne i bakterijske infekcije,
• izlaganje zagađivačima i hemikalijama,
• porođaj (postpartalni hormonski skokovi),
• nagle hormonske promene tokom trudnoće i menopauze.

Zbog toga se Gravesova bolest često javlja u periodu velikih životnih promena.

Nutritivni faktori i disbalans

Ishrana i status određenih mikronutrijenata mogu značajno uticati na rad štitne žlezde i pojavu autoimunih reakcija.

Najvažniji nutritivni faktori uključuju:

Prekomeran unos joda

Jod je neophodan za rad štitne žlezde, ali njegov višak može pokrenuti autoimuni odgovor kod osoba sa predispozicijom. Previše joda u ishrani (preko morskih algi, dodataka ili jodirane soli) može ubrzati rad tiroide i pogoršati simptome.

Nedostatak vitamina D

Vitamin D ima ključnu ulogu u regulaciji imunog sistema. Mnogi oboleli od Gravesove bolesti imaju niže nivoe vitamina D, što može doprineti neravnoteži imunoloških reakcija.

Nedostatak selena

Selen je mineral važan za pretvaranje hormona štitne žlezde u aktivne oblike i za smanjenje upalnih procesa. Njegov nedostatak povezan je sa većim rizikom od autoimunih tiroidnih bolesti i sa težim simptomima.

Pol

Gravesova bolest se javlja 5 do 10 puta češće kod žena nego kod muškaraca. Razlog se najverovatnije krije u hormonalnoj regulaciji i većoj učestalosti autoimunih poremećaja kod žena.

Estrogen posebno utiče na imuni sistem i može pojačati autoimune reakcije, što delom objašnjava zašto se bolest često javlja u periodima hormonskih promena (trudnoća, postpartalni period, menopauza).

Pušenje

Pušenje je jedan od najjačih poznatih faktora rizika za Gravesovu bolest i posebno za Gravesovu orbitopatiju (promene na očima).
Nikotin i toksini iz cigareta:

• menjaju imunološke reakcije,
• povećavaju upalne procese,
• oštećuju tkiva u predelu očiju,
• povećavaju rizik od komplikacija.

Kod pušača su simptomi često izraženiji, a lečenje sporije.

Koji su simptomi Gravesove (Bazedovljeve) bolesti?

Gravesova bolest dovodi do ubrzanog rada štitne žlezde i prevelike količine hormona u krvi, pa se simptomi javljaju kao posledica ubrzanog metabolizma i intenzivne stimulacije gotovo svih organa.
Simptomi se razvijaju postepeno, ali ponekad mogu nastati naglo, naročito u periodima stresa, hormonskih promena ili nakon infekcije.

U nastavku su najčešći simptomi koji prate ovo autoimuno oboljenje.

Uznemirenost

Jedan od prvih znakova je stalna nervoza i osećaj unutrašnjeg nemira. Osobe često opisuju da su „pod tenzijom“, razdražljive ili da im je teško da se opuste, čak i kada nema spoljašnjeg razloga za stres.

Tremor

Drhtanje ruku, prstiju ili celog tela čest je simptom ubrzanog rada štitne žlezde. Tremor se obično pojačava tokom napora, stresa ili nakon unosa kofeina.

Znojenje

Pojačano znojenje i netolerancija na visoke temperature javljaju se zbog ubrzanog metabolizma. Osoba može imati osećaj toplote čak i u hladnijem okruženju.

Poremećaj menstrualnog ciklusa

Hormonske promene utiču na dužinu i pravilnost ciklusa. Kod žena sa Gravesovom bolešću mogu se javiti:

• neredovne menstruacije,
• oskudnija krvarenja,
• produženi ciklusi,
• u nekim slučajevima i privremeni prestanak menstruacije.
  

Nesanica

Ubrzan rad štitne žlezde otežava opuštanje nervnog sistema, pa su nesanica, česta buđenja i loš kvalitet sna među najčešćim simptomima.

Topla, vlažna koža

Povišena temperatura tela i ubrzana cirkulacija dovode do osećaja topline. Koža je mekša, vlažna i može biti crvenija nego inače.

Ubrzan rad srca

Tahikardija (ubrzan puls) može biti izražena i u stanju mirovanja. Neki pacijenti osećaju:

• lupanje srca,
• preskakanje,
• ubrzano disanje.

Ovo je jedan od simptoma koji najčešće navede osobu da potraži medicinsku pomoć.

Izbočenje očiju (Gravesova oftalmopatija)

Kod nekih osoba imuni sistem napada i tkiva oko očiju, što dovodi do karakterističnog izbočenja očnih jabučica.
Simptomi mogu uključivati:

• suvoću,
• osećaj peska u očima,
• otekline kapaka,
• bol ili pritisak iza očiju.

Ovo stanje se naziva Gravesova oftalmopatija i može biti potpuno blago, ali i značajno narušiti vid.

Dupli vid

Zbog oštećenja očnih mišića može doći do pojave diplopije, odnosno duplog vida. To se češće javlja u uznapredovalim slučajevima ili kod pušača.

Digestivni problemi

Ubrzan metabolizam utiče i na rad sistema za varenje pa se mogu javiti:

• ubrzana probava,
• dijareja,
• grčevi u stomaku,
• pojačan apetit uz istovremeni gubitak težine.
  

Poremećaj koncentracije

Zbog hormonskog disbalansa i nervne preopterećenosti, misli postaju rasute, fokus se brzo gubi, a pamćenje je slabije. Ovo se često opisuje kao mentalna magla.

Osetljivost na toplotu

Osobe sa Gravesovom bolešću lako se pregrevaju i teško podnose tople prostorije ili vremenske uslove. Ovaj simptom je direktna posledica ubrzanog metabolizma i povećanog stvaranja toplote u telu.

Kako se dijagnostikuje Bazedovljeva bolest?

Dijagnostikovanje Bazedovljeve (Gravesove) bolesti zasniva se na kombinaciji razgovora sa lekarom, laboratorijskih analiza i specijalističkih pregleda. Pošto simptomi mogu ličiti na druge hormonske ili autoimune poremećaje, važno je precizno utvrditi da li je reč o povećanom radu štitne žlezde i o autoimunoj reakciji koja ga pokreće.

Dijagnostički postupak najčešće obuhvata:

1. Klinički pregled i razgovor sa lekarom

Endokrinolog procenjuje simptome poput ubrzanog pulsa, tremora, izbočenih očiju, gubitka težine i promena u raspoloženju. Takođe se uzima detaljna anamneza, uključujući informacije o stresu, porodičnoj istoriji i eventualnim prethodnim bolestima štitne žlezde.

2. Analize hormona štitne žlezde

Najvažnije laboratorijske analize uključuju:

• TSH (hormon hipofize) – obično je izrazito snižen
• FT3 i FT4 – povišeni
• TRAb antitela – antitela na TSH receptore, tipična za Gravesovu bolest

Pozitivan TRAb nalaz jedan je od najpouzdanijih pokazatelja autoimune hipertireoze.

3. Ultrazvuk štitne žlezde

Omogućava procenu njene strukture, protoka krvi (koji je obično povećan) i eventualnih čvorića.

4. Scintigrafija štitne žlezde

Ovaj pregled prikazuje koliko aktivno štitna žlezda preuzima jod. Kod Gravesove bolesti uzorak preuzimanja je ravnomerno pojačan, što pomaže razlikovanju od čvorova koji samostalno proizvode hormone.

Kombinacijom ovih analiza postavlja se sigurna dijagnoza i određuje najbolji tok lečenja.

Kako se leči Gravesova (Bazedovljeva) bolest?

Lečenje Gravesove bolesti ima za cilj smanjenje stvaranja hormona štitne žlezde i kontrolu simptoma. Terapijski pristup zavisi od starosti pacijenta, težine simptoma, prisustva oftalmopatije i opšteg zdravstvenog stanja.

Postoje tri glavne terapijske opcije.

Medikamentna terapija (antitireoidni lekovi)

Prvi korak u lečenju obično su antitireoidni lekovi, koji smanjuju produkciju hormona štitne žlezde. Najčešće se koriste:

• Metimazol (tiamazol)
• Propiltiouracil (PTU) – uglavnom kod trudnica ili kada metimazol nije pogodan

Ovi lekovi:

• normalizuju nivo hormona,
• ublažavaju simptome (ubrzan puls, drhtavicu, nervozu),
• deluju na imuni sistem smanjujući autoimunu aktivnost.

Terapija traje najčešće 12–18 meseci, a kod dela pacijenata može dovesti do trajne remisije.

Radioaktivni jod

Radioaktivni jod (I-131) koristi se decenijama kao efikasna i sigurna terapija. Štitna žlezda prirodno upija jod, pa mala doza radioaktivnog joda uništava deo hiperaktivnog tkiva i smanjuje proizvodnju hormona.

Ova terapija se preporučuje:

• kada lekovi ne daju željeni efekat,
• kada se bolest vraća nakon terapije,
• kod osoba koje žele trajno rešenje,
• kod onih koji ne mogu da uzimaju antitireoidne lekove.

Nakon radioaktivnog joda često se razvija hipotireoza, koja se lako kontroliše svakodnevnim uzimanjem hormona (levotiroksin).

Hirurško uklanjanje štitne žlezde

Operacija (subtotalna ili totalna tireoidektomija) je treća opcija u lečenju. Preporučuje se:

• kod velikog gušavog otoka,
• kod sumnje na čvorove ili karcinom,
• kada je potrebno brzo rešavanje hipertireoze,
• kada pacijent ne podnosi terapiju lekovima ili radiojodom.

Nakon uklanjanja štitne žlezde, hormoni se nadoknađuju tabletama do kraja života, što obično omogućava stabilno i predvidivo stanje bez simptoma hipertireoze.

Lečenje simptoma oka i kože

Simptomi na očima i koži kod Gravesove bolesti zahtevaju dodatni tretman, posebno kod osoba sa izraženom oftalmopatijom ili dermopatijom.

Za očne simptome koriste se:

• veštačke suze i gelovi,
• hladne obloge,
• kortikosteroidi kod jačih upala,
• prizmatične naočare za dupli vid,
• u težim slučajevima, imunomodulatori ili hirurška dekompresija.
  

Za promene na koži (najčešće na potkolenicama):

• kortikosteroidne kreme,
• kompresivne čarape,
• lokalni imunomodulatorni tretmani.
  

Napomena: Pušenje značajno pogoršava očne simptome, pa je prestanak pušenja važan deo terapije.

Ishrana kod Gravesove bolesti — šta jesti, a šta izbegavati?

Ishrana ima značajan uticaj na rad štitne žlezde, nivo upale u organizmu i ravnotežu imunog sistema. Kod Gravesove bolesti, cilj ishrane je da se smanji opterećenje na štitnu žlezdu, obezbede ključni mikronutrijenti i ublaže simptomi ubrzanog metabolizma. Pravilnim izborom namirnica može se podržati i terapija i opšti osećaj stabilnosti.
Studija iz 2022. godine pokazala je da kod pacijenata sa Gravesovom bolešću suplementacija selena i vitamina D uz standardnu terapiju dovodi do znatno bržeg smanjenja hormona FT4 i poboljšanja kvaliteta života.

Hrana koju treba unositi

Određene namirnice mogu pomoći u smanjenju upale, regulaciji imunog sistema i podršci radu endokrinog sistema.

1. Hrana bogata selenom – brazilski orah (1–2 dnevno), tunjevina, sardine, losos, jaja, integralne žitarice. Selen pomaže regulaciju hormona štitne žlezde i može smanjiti antitela.
2. Namirnice bogate vitaminom D – losos, skuša, sardina, jaja, obogaćene namirnice, izlaganje suncu. Vitamin D utiče na imunološku ravnotežu, posebno kod autoimunih bolesti.
3. Antioksidansi i hrana protiv upala – bobičasto voće, zeleno lisnato povrće, brokoli, paprika, cvekla. Ova hrana doprinosi smanjenju oksidativnog stresa karakterističnog za Gravesovu bolest.
4. Hrana bogata kalcijumom i magnezijumom – Zbog ubrzanog metabolizma, gubitak ovih minerala je čest. Zato preporučujem bademe, semenke, pasulj, tamnozeleno povrće.
5. Proteini lakši za varenje – riba, piletina, ćuretina, jaja, tofu. Pomažu održavanje mišićne mase, koja se kod hipertireoze brže troši.
6. Složeniji ugljeni hidrati – integralni pirinač, ovsene pahuljice, kinoa. Ublažavaju nagle energetske padove izazvane ubrzanom potrošnjom glukoze.
   

Hrana koju treba izbegavati

Određene namirnice mogu pojačati simptome, dodatno stimulisati štitnu žlezdu ili izazvati neželjene reakcije kod osoba sa Gravesovom bolešću.

1. Prekomeran unos joda – alge (nori, kombu, wakame), jodirane soli u velikim količinama, suplementi sa jodom. Višak joda može pogoršati hipertireozu i pojačati autoimunu reakciju.
2. Previše kofeina – kafa, energetska pića, zeleni i crni čaj u velikim količinama. Kofein može pogoršati tremor, nervozu i lupanje srca.
3. Visoko prerađena hrana – peciva, slatkiši, brza hrana, industrijski sokovi. Podstiču upalne procese koji mogu pogoršati simptome.
4. Hrana bogata glutenom (kod osoba sa osetljivošću ili autoimunim bolestima u porodici)
   Kod nekih pacijenata gluten može pojačati zapaljenske reakcije.
5. Previše alkohola
   Alkohol opterećuje jetru, utiče na hormone štitne žlezde i pogoršava umor.
6. Transmasti i duboko pržena hrana
   Mogu pojačati inflamatorne procese i opteretiti varenje.

Koje su moguće komplikacije ukoliko se ne leči Gravesova bolest?

Nelečena Gravesova bolest može dovesti do niza ozbiljnih komplikacija, jer dugotrajno povišen nivo hormona štitne žlezde utiče na rad srca, kostiju, očiju i nervnog sistema. Pravovremeno lečenje značajno smanjuje rizik od ovih posledica, pa je važno prepoznati simptome i reagovati na vreme.

Tireotoksična kriza (kriza štitne žlezde)

Tireotoksična kriza je najteža i potencijalno životno ugrožavajuća komplikacija hipertireoze. Nastaje kada se hormoni naglo povećaju do ekstremno visokih nivoa.

Simptomi mogu uključivati:

• visoku temperaturu,
• ubrzan rad srca (često preko 150 otkucaja/min),
• konfuziju, agitaciju,
• mučninu, povraćanje, dijareju,
• naglo pogoršanje opšteg stanja.

Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć i intenzivno lečenje.

Kardiovaskularne bolesti

Povišeni hormoni štitne žlezde ubrzavaju rad srca i povećavaju njegovu potrebu za kiseonikom. Bez lečenja, to može dovesti do:

• uvećanja srca (kardiomiopatije),
• visokog krvnog pritiska,
• bržeg zamaranja srca.

Kod dugotrajnog nelečenog Gravesa srce radi „u petoj brzini“ i brže se troši, što povećava rizik od srčanih komplikacija.

Atrijalna fibrilacija

Jedna od najčešćih srčanih komplikacija Gravesove bolesti je poremećaj ritma u kojem srce nepravilno i ubrzano kuca.

Ovo stanje može dovesti do zgrušavanja krvi, moždanog udara i pogoršanja srčane funkcije. Čak i mlađe osobe sa nelečenom hipertireozom mogu razviti aritmije, što naglašava važnost pravovremene terapije.

Osteoporoza

Ubrzani metabolizam ubrzava i razgradnju kostiju. Dugotrajni višak hormona štitne žlezde dovodi do:

• smanjenja gustine kostiju,
• povećanog rizika od preloma,
• osetljivosti zglobova i mišića.

Osteoporoza je posebno izražena kod žena i osoba koje već imaju manjak vitamina D ili kalcijuma.

Problemi sa očima

Nelečena Gravesova oftalmopatija može preći u ozbiljniji oblik i dovesti do:

• progresivnog izbočenja očiju,
• hronične suvoće i iritacije,
• oštećenja očnih mišića,
• duplog vida,
• pritiska na očni živac (u retkim slučajevima i gubitak vida).

Pušači imaju i do 5 puta veći rizik od teških očnih komplikacija.

Ko sam ja?

Tatjana Popović je sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor sedam knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – „5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.

Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena je zdravom načinu života. Njen potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te je u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdamu u „Kushi” Institut, a u Beogradu nutricionizam.

Često postavljana pitanja (FAQ)