Hipotenzija (nizak krvni pritisak) – Koje vrste postoje i zašto se javlja?
Hipotenzija, poznata kao nizak krvni pritisak, predstavlja stanje koje može proći nezapaženo, ali u nekim slučajevima značajno utiče na kvalitet života. Iako se često smatra manje opasnim od hipertenzije, hipotenzija može biti znak ozbiljnijih zdravstvenih problema. U ovom tekstu navodim uzroke, vrste, simptome i tretmane ovog stanja.
Šta je hipotenzija i zbog čega nastaje?
Hipotenzija se definiše kao stanje kada krvni pritisak padne ispod 90/60 mmHg. Ovo može biti rezultat različitih faktora, uključujući genetsku predispoziciju, dehidrataciju, srčane bolesti ili nuspojave lekova. Kod nekih ljudi, nizak krvni pritisak je prirodno stanje koje ne izaziva simptome. Međutim, u drugim slučajevima može dovesti do ozbiljnih komplikacija, poput šoka ili oštećenja organa usled smanjenog protoka krvi.
Hipotenzija može biti i akutna i hronična, u zavisnosti od trajanja i učestalosti simptoma. Akutna hipotenzija često nastaje usled naglog gubitka krvi, teške dehidratacije ili ozbiljne infekcije, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju, dok je hronična hipotenzija obično povezana sa osnovnim zdravstvenim problemima poput hormonalnih poremećaja (hipotireoza ili Adisonova bolest) ili loše ishrane, što dovodi do nedostatka esencijalnih nutrijenata. Važno je utvrditi uzrok niskog pritiska jer se time određuje prava dijagnoza i lečenje, te preveniraju komplikacije. Redovni pregledi mogu pomoći u identifikaciji potencijalnih rizika.
Koje vrste hipotenzije postoje?
Primarna hipotenzija
Ovo je najčešći oblik hipotenzije, obično povezan sa genetikom ili konstitucijom organizma. Često se javlja kod mladih, zdravih ljudi i ne zahteva lečenje osim ako ne izaziva simptome.
Sekundarna hipotenzija
Sekundarna hipotenzija nastaje kao posledica osnovnog medicinskog stanja, kao što su srčane bolesti, hormonski poremećaji ili hronične infekcije.
Ortostatska hipotenzija
Karakteriše je nagli pad pritiska pri ustajanju iz sedećeg ili ležećeg položaja. Ovo stanje često pogađa starije osobe i može biti izazvano dehidratacijom, lekovima ili neurološkim problemima.
Postprandijalna hipotenzija
Ovaj tip hipotenzije se javlja nakon obroka, kada krvni sudovi u crevima šire kako bi olakšali probavu, što može smanjiti dotok krvi u druge delove tela.
Neurološki posredovana hipotenzija
Ovo stanje je povezano sa disfunkcijom autonomnog nervnog sistema i često pogađa mlade osobe. Stres ili stajanje duži vremenski period mogu pogoršati simptome.
Akutna hipotenzija
Akutna hipotenzija je ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Često je posledica šoka, sepse ili ozbiljnog gubitka krvi.
Koji su najčešći uzroci hipotenzije?
Dehidratacija
Nedovoljan unos tečnosti smanjuje volumen krvi, što otežava pravilnu cirkulaciju i dovodi do pada pritiska. Dehidratacija se često javlja tokom intenzivnog znojenja, povraćanja ili dijareje, kada telo gubi više tečnosti nego što unosi.
Problemi sa srcem
Stanja poput bradikardije (usporenog rada srca), srčanog udara ili srčane insuficijencije mogu značajno usporiti pumpanje krvi kroz telo. Ova stanja često zahtevaju hitnu medicinsku pomoć kako bi se izbegle komplikacije poput šoka ili trajnog oštećenja srca.
Endokrini poremećaji
Hormonske neravnoteže izazvane bolestima poput hipotireoze, Adisonove bolesti ili dijabetesa mogu uticati na krvni pritisak i cirkulaciju. Važno je na vreme početi odgovarajuću terapiju kako bi se hormonski balans vratio u normalu.
Manjak gvožđa ili vitamina B12
Nedostatak ovih nutrijenata dovodi do anemije, koja otežava transport kiseonika kroz telo i dodatno opterećuje srce, što može uzrokovati slabost, vrtoglavicu i osećaj umora.
Lekovi
Određeni lekovi poput dijuretika, antidepresiva i antihipertenziva, mogu izazvati pad pritiska kao nuspojavu. Važno je redovno pratiti reakcije tela na terapiju i konsultovati lekara ako se simptomi pogoršaju.
Trudnoća
U trudnoći se povećava volumen krvi, što može privremeno smanjiti pritisak, naročito tokom prvog i drugog tromesečja. Većina trudnica doživljava blagu hipotenziju, ali u ozbiljnijim slučajevima može biti potrebna dodatna lekarska pažnja kako bi se zaštitilo zdravlje majke i bebe.
Koji su glavni simptomi niskog krvnog pritiska?
Vrtoglavica i osećaj nesvestice
Nagla promena položaja, poput ustajanja iz kreveta, može izazvati osećaj slabosti ili nesvestice zbog smanjenog dotoka krvi u mozak. Ovaj simptom je čest kod ortostatske hipotenzije i može dovesti do padova i povreda.
Zamagljen vid
Smanjeni protok krvi ka mozgu i očima uzrokuje povremene epizode zamagljenog vida. Ovo stanje se obično pogoršava tokom fizičke aktivnosti ili u toplim uslovima.
Umor i slabost
Hronično nizak krvni pritisak dovodi do konstantnog osećaja iscrpljenosti, čak i nakon dovoljnog odmora. Osobe sa ovim simptomom često imaju poteškoće sa koncentracijom i svakodnevnim aktivnostima.
Mučnina
Neki ljudi sa hipotenzijom osećaju nelagodnost u stomaku, što može biti praćeno povraćanjem. Mučnina se često javlja u kombinaciji sa vrtoglavicom ili malaksalošću.
Brz ili nepravilan puls
Kao odgovor na nizak pritisak, srce može ubrzati rad kako bi kompenzovalo smanjen dotok krvi u tkiva. To se manifestuje kroz osećaj treperenja u grudima ili povremenim osećajem „preskakanja“ srca.
Kako se dijagnostikuje hipotenzija?
Merenje krvnog pritiska
Osnovna dijagnostička metoda uključuje merenje pritiska u sedećem, stojećem i ležećem položaju kako bi se utvrdile promene. Pravilno merenje je ključno za otkrivanje ortostatske hipotenzije ili drugih oblika pada pritiska.
Analiza krvi
Laboratorijske analize pomažu u otkrivanju uzroka hipotenzije, poput anemije, poremećaja nivoa i rada hormona ili infekcija. Na osnovu rezultata, lekar može prepisati odgovarajuće suplemente ili lekove.
EKG i ultrazvuk srca
Elektrokardiogram (EKG) pruža uvid u električnu aktivnost srca i može otkriti poremećaje ritma, dok ultrazvuk srca omogućava detaljniji pregled strukture i funkcije srca, što je ključno za dijagnozu raznih srčanih problema.
Tilt test
Ovaj specijalizovani test meri reakciju tela na promene položaja i pomaže u dijagnostikovanju ortostatske hipotenzije. Tokom testa, pacijent leži na pokretnom stolu koji se podiže i spušta dok se prate promene krvnog pritiska i otkucaja srca.
Kako da lečite i prevenirate hipotenziju?
Lečenje i prevencija hipotenzije uključuju nekoliko pristupa koji zavise od uzroka i težine stanja. Povećanje unosa tečnosti, poput vode i biljnih čajeva, može pomoći u održavanju volumena krvi i stabilizaciji pritiska. Dodavanje hrane bogate solju u ishranu, kao što su supa, masline i sirevi, često pomaže osobama sa niskim pritiskom, ali ovo treba raditi uz konsultaciju sa lekarom kako bi se izbegli problemi sa hipertenzijom. Nošenje kompresivnih čarapa može poboljšati cirkulaciju i smanjiti simptome povezane sa naglim padom pritiska. Takođe, preporučuje se izbegavanje naglih promena položaja – ustajte polako iz sedećeg ili ležećeg položaja kako biste sprečili vrtoglavicu i padove. U ozbiljnijim slučajevima, lekar može prepisati lekove ili uraditi dodatne preglede kako bi utvrdio uzrok i prilagodio terapiju.
Kada je neophodno da posetite lekara?
Poseta lekaru je neophodna ako osećate uporne ili intenzivne simptome hipotenzije koji ometaju svakodnevni život. To uključuje vrtoglavicu koja traje duže vreme, učestale epizode gubitka svesti, osećaj slabosti ili iscrpljenosti koji ne prolazi ni nakon odmora. Ako doživite bolove u grudima, nepravilne otkucaje srca ili teškoće sa disanjem, odmah potražite medicinsku pomoć jer ovo može ukazivati na ozbiljnije probleme poput srčanih oboljenja. Redovni pregledi i merenje krvnog pritiska kod kuće su preporuka, posebno ako imate porodičnu istoriju problema sa pritiskom ili druge pridružene zdravstvene probleme poput dijabetesa ili anemije. Pravovremena dijagnoza omogućava precizno lečenje i smanjuje rizik od komplikacija.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
