Koja je razlika između pojmova zdravlja i wellnessa?

Pojmovi zdravlja i wellnessa često se koriste kao sinonimi, ali oba imaju jedinstvenu definiciju koja se razvijala tokom istorije.

Istorijski razvoj pojmova zdravlja i wellnessa

U drevnim vremenima zdravlje ili odsustvo bolesti bilo je usko povezano sa religijom. Verovalo se da je moguće biti zdrav samo ukoliko to bogovi, demoni i natprirodne sile dopuste. Hipokrat, koji se smatra ocem moderne medicine, poznat je po tome što se udaljio od ovog sistema verovanja, te je umesto njega promovisao ideju da zdravlje zahteva i podrazumeva ravnotežu u telu. Njegov sveobuhvatni koncept zdravlja temelj je funkcionalne medicine.

Savremena definicija zdravlja koju je postavila Svetska zdravstvena organizacija (WHO) glasi da je zdravlje stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nemoći.

Zdravlje vs. wellness

Zdravlje se odnosi na stanje organizma, od fizičkog do socijalnog i mentalnog zdravlja. Iako je cilj svakog čoveka dostizanje celokupnog zdravlja, zdravlje se često može podeliti na različite oblasti, od zdravlja srca do zdravlja creva. Svako od nas ima potrebu da ka pojedinim oblastima zdravlja usmeri dodatnu pažnju.

Koraci koje bi čovek trebalo da preduzme kako bi poboljšao bilo koju oblast zdravlja mogu podrazumevati slične navike, kao što su konzumiranje balansirane ishrane, redovna fizička aktivnost, ograničavanje unosa prerađenih namirnica, dovoljna količina sna, kontrola stresa, ograničavanje unosa alkohola i slično.

Wellness, s druge strane, podrazumva dinamičan proces zdravog i ispunjenog života. Obuhvata mnoga područja života koja utiču na čovekovo zdravlje i blagostanje, a ne samo balansiranu ishranu i fizičku aktivnost.

Fizičko zdravlje

Brigom o fizičkom zdravlju ne utičete pozitivno samo na telo već i na um. Ako se usredsredite na ishranu punu hranljivih namirnica, te praktikujete redovnu fizičku aktivnosti, na putu ste da dostignete vrhunsko fizičko zdravlje.

Hrana koja koristi fizičkom zdravlju i blagostanju uključuje:

– voće i povrće
– fermentisane namirnice bogate prebioticima i probioticima
– zdrave masti, poput omega-3 masnih kiselina, te mono i polinezasićenih masti
– proteine, bilo na biljnoj ili životinjskoj osnovi sa organskim uzgojom uz ograničeno konzumiranje crvenog mesa
– složene ugljeni hidrate poput integralnih žitarica

Praktikovanje balansirane ishrane zasnovane na namirnicama u njihovom prirodnom obliku sa minimalnim unosom prerađene hrane može sprečiti razvoj hroničnih bolesti, poput dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih bolesti. Ova hrana takođe stimuliše optimalno funkcionisanje mikrobioma creva, koji je ključ imuniteta i mentalnog zdravlja. Veza creva i mozga igra ključnu ulogu u mentalnom i emocionalnom blagostanju jer se preko 90% serotonina, hormona sreće, proizvodi u crevima. Dakle, hrana koju jedete utiče na sve glavne sisteme u organizmu.

Aktivnosti koje pogoduju fizičkom blagostanju uključuju:

– umerenu fizičku aktivnost kao što su hodanje, biciklizam, joga, plivanje i slično
– vežbe sa umerenim do jakim intenzitetom, poput trčanja, intervalnog treninga visokog intenziteta, boksa i treninga snage
– sve oblike kretanja koji su deo vaše svakodnevne rutine, kao što je penjanje uz stepenice, poslovi u domaćinstvu i slično

Kretanje je važno za fizičko zdravlje. Poboljšava ravnotežu, izgrađuje mišiče, poboljšava kardiovaskularne funkcije, te popravlja raspoloženje i povećava nivo energije.

Mentalno zdravlje

Da biste bili zdraviji i srećniji, stvorite navike koje promovišu emocionalno i mentalno blagostanje. Pored toga što ćete se zdravo hraniti i praktikovati redovnu fizičku aktivnost, evo još nekoliko načina za poboljšanje mentalnog zdravlja:

Radite na sebi. U brigu o sebi spadaju sve navike zdravog stila života, ali i svaki vid učenja, kao i spoznaje sebe. Sve ono što vas na neki način regeneriše, opušta i umiruje smatra se oblikom rada na sebi.

Spavajte dovoljno jer je san neophodan za optimalno funkcionisanje organizma. Ako ne spavate dovoljno i kvalitetno, možete uzrokovati hormonsku neravnotežu, pogoršati raspoloženje i narušiti koncentraciju. Za manje stresa i više smirenosti poradite na rutini spavanja.

Dajte prioritet odnosima sa drugim ljudima. Podrška drugih ljudi, kao što su porodica, prijatelji i kolege, pozitivno utiče na mentalno zdravlje. Mogućnost da se obratite nekome kada ste pod stresom ili imate težak dan, podstiče osećaj pripadnosti i zajednice.

Ne plašite se da potražite pomoć. Ako imate poteškoće da rešite neki problem u vezi sa mentalnim zdravljem, potražite stručnu pomoć terapeuta, psihijatra ili psihologa, u zavisnosti od vaših potreba. Stručnjaci za mentalno zdravlje sposobni su da poverljivo i bez pristrasnosti razgovaraju o brigama pacijenta, što može biti korisno ako ne želite da delite lične probleme sa drugim ljudima.

Druge oblasti wellnessa

U okviru mentalnog zdravlja pokrili smo mnoge oblasti wellnessa, ali postoje i brojne druge životne navike moje mogu uticati na zdravlje.

Ova područja nazivamo primarnom hranom. Primarna hrana je više od onoga šta nam je servirano u tanjiru. Ona predstavlja sve što nas čini ostvarenima kao bića i podrazumeva četiri ključna aspekta: ispunjenost u ljubavnom životu, redovnu fizičku aktivnost, ostvarenost na polju karijere, kao i duhovnu praksu, koja se ogleda kroz rad na sebi.

U drugu ruku, sve što svakodnevno unosimo u telo putem ishrane zapravo predstavlja sekundarnu hranu.

Dakle, primarna hrana nas hrani iznutra i ne može biti kompenzovana bilo kojom namirnicom, čak i u slučaju potpuno izbalansirane ishrane. Stoga, ljubav, zagrljaji, dodir, poljupci, tople kupke, masaža, meditacija, muzika, zabava, sloboda, izražavanje, priroda, druženje sa prijateljima i druge životne stvari ishranjuje našu dušu. Sve to spada pod pojmom wellness.

Kada je primarna hrana uravnotežena i kada živimo ono što zaista želimo, hrana koju jedemo postaje sekundarna.