Povišen kortizol – glavni simptomi i kako ga smanjiti?
Kortizol, često nazivan „hormon stres”, ključan je za naše preživljavanje, ali kada je njegovo lučenje dugotrajno povećano, može narušiti zdravlje. Hronični stres, nepravilna ishrana i određena medicinski stanja mogu dovesti do prekomerne proizvodnje ovog hormona, izazivajući širok spektar simptoma – od anksioznosti do problema sa digestivnim traktom. U ovom tekstu saznaćete kako prepoznati povišen kortizol, koji su njegovi najčešći uzroci i koje strategije mogu pomoći u njegovom snižavanju.
Šta je kortizol i koja je njegova uloga u našem organizmu?
Kortizol je steroidni hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde pod uticajem hormona koji luči hipofiza. Kortizol igra ključnu ulogu u nekoliko vitalnih funkcija u organizmu, kao što su regulacija metabolizma, podrška imunološkom odgovoru, i prilagođavanje organizma na stres. Jedna od najvažnijih funkcija kortizola je pomoć u mobilizaciji energije iz različitih izvora, uključujući masti, proteine i ugljene hidrate, kako bi telo bilo spremno da odgovori na stresne situacije. Osim toga, kortizol ima antiinflamatorni efekat, što pomaže u smanjenju upalnih procesa u organizmu i može pomoći u ublažavanju bolova i simptoma bolesti. Takođe, kortizol pomaže u regulaciji krvnog pritiska, održavanju ravnoteže elektrolita i kontrole nivoa šećera u krvi.
Međutim, dugotrajno povišen nivo kortizola, koji može nastati kao rezultat hroničnog stresa, može izazvati različite zdravstvene problemei često je povezan sa razvojem insulinske rezistencije, što može dovesti do povećanog rizika od dijabetesa tipa 2. Takođe, može uzrokovati probleme sa kardiovaskularnim sistemom, uključujući povećanje krvnog pritiska i povećan rizik od srčanih bolesti. Stalno visok kortizol takođe može doprineti hroničnom umoru, padu imunološke funkcije, poremećajima spavanja, pa čak i mentalnim problemima poput anksioznosti i depresije. Zato je važno održavati balans kortizola u organizmu kako bi se izbegle ove negativne posledice.
Koji su glavni uzroci povišenog kortizola?
Hronični stres
Dugotrajna izloženost stresnim situacijama, bilo da su emocionalne, fizičke ili psihološke prirode, može dovesti do prekomerne produkcije kortizola. Rad pod pritiskom, konflikti u porodici ili finansijska nesigurnost su samo neki od faktora koji održavaju telo u stanju stalne pripravnosti.
Određeni medikamenti
Dugotrajna upotreba kortikosteroida može podići nivo kortizola u krvi. Ovi lekovi se često prepisuju za autoimune bolesti i hronične upale, ali mogu imati značajne nuspojave, uključujući hormonalni disbalans.
Kušingov sindrom
Ovo je retko endokrino oboljenje koje nastaje usled prekomernog lučenja kortizola. Može biti uzrokovano tumorima hipofize ili nadbubrežnih žlezda, što dovodi do niza simptoma kao što su gojaznost, slabost mišića i hipertenzija.
Koji su najčešći simptomi povišenog kortizola?
Anksioznost
Povišen nivo kortizola može uzrokovati osećaj unutrašnje napetosti, iritabilnost i povećanu osetljivost na stresne situacije.
Poremećaj spavanja
Visok nivo kortizola ometa prirodni cirkadijalni ritam, što može rezultirati nesanicom ili isprekidanim snom.
Loša memorija i pamćenje
Hronično povišen kortizol može negativno uticati na hipokampus – deo mozga zadužen za učenje i pamćenje.
Prehlade i slabost imuniteta
Kortizol u velikim količinama potiskuje imunološki sistem, čineći organizam podložnijim infekcijama.
Hirzutizam
Kod žena, povišeni kortizol može izazvati prekomerni rast dlaka na licu i telu, usled poremećaja hormonskog balansa.
Slabost mišića
Katabolički efekat kortizola dovodi do razgradnje mišićnog tkiva, što može rezultirati gubitkom snage i tonusa.
Problemi sa digestivnim traktom
Hronični stres uzrokuje probleme sa varenjem, uključujući sindrom iritabilnog creva, nadutost i gastritis.
Šta se dešava ukoliko se simptomi ne leče?
Mentalni problemi
Dugotrajni disbalans i iregulacija kortizola može doprineti razvoju depresije, anksioznih i kognitivnih poremećaja.
Neredovnost menstruacija
Hormonalni disbalans može ometati normalan menstrualni ciklus, što uzrokuje amenoreju ili policistične jajnike.
Drastično smanjen libido
Hronični stres i visoki kortizol smanjuju nivoe polnih hormona, što može rezultirati smanjenom seksualnom željom i disfunkcijom.
Kako smanjiti visoke nivoe kortizola?
Izbegavajte stres i stresne situacije
Praktikovanje tehnika opuštanja, poput meditacije i joge, može značajno smanjiti kortizol.
Izbegavajte namirnice koje izazivaju zapaljenje
Prerađena hrana, šećer i transmasti mogu doprineti inflamatornim procesima u telu, dodatno povećavajući nivo kortizola.
Dodaci ishrani i biljni čajevi
Adaptogene biljke, poput ašvagande i rodeole, dokazano pomažu u regulaciji kortizola.
Povećajte unos minerala
Magnezijum i cink igraju ključnu ulogu u stabilizaciji nervnog sistema i smanjenju stresa.
Koristite led za bolne mišiće
Hladna terapija može smanjiti upale i bolove u mišićima, istovremeno smanjujući nivo stresa.
KBT terapija
Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže u promeni obrasca razmišljanja i smanjenju percepcije stresa.
Koje su referentne vrednosti kortizola?
Normalne vrednosti kortizola variraju u zavisnosti od doba dana i korišćenih laboratorijskih metoda za testiranje. Kortizol prati dnevni ritam i prirodno se menja tokom dana, obično sa najvišim vrednostima ujutro, odmah nakon buđenja, i nižim vrednostima tokom večeri. Ujutro, nivo kortizola se kreće između 6–23 mcg/dL, dok su večernje vrednosti znatno niže, obično u rasponu od 3–10 mcg/dL. Ovaj dnevni ritam kortizola poznat je kao „cirkadijalni ritam“, što znači da telo proizvodi najviše kortizola ujutro, kako bi vas pripremilo za početak dana, a najniži nivo se javlja u večernjim satima, što pomaže u opuštanju i pripremi za san.
Vrednosti kortizola mogu se meriti pomoću krvi, urina ili pljuvačke, pri čemu se koristi određeni vremenski okvir za uzorkovanje, jer su koncentracije hormona vrlo promenljive tokom dana. Ako su rezultati testa izvan uobičajenih vrednosti, to može ukazivati na različite zdravstvene probleme, uključujući poremećaje u funkciji nadbubrežnih žlezda ili prekomerni stres. Važno je napomenuti da se interpretacija referentnih vrednosti može razlikovati od laboratorije do laboratorije, zbog čega je najbolje konsultovati se sa lekarom za tačno tumačenje testova.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
