fbpx

LETNJI DETOKS PROGRAM 22-26.7.

Depresija i gojaznost – Kako su povezani i kako rešiti ovaj problem?

Dva vrlo česta problema sa kojima se ljudi suočavaju su depresija i gojaznost. Stoga, kroz ovaj tekst želim da skrenem pažnju na kompleksnu vezu između ova dva stanja, predstavim faktore koji doprinose njihovoj povezanosti, i predložim strategije za suočavanje sa ovim izazovima.

Kako su depresija i gojaznost povezani?

Veza između ova dva stanja je veoma složena, jer oba dele zajednički teren u smislu bioloških, psiholoških i socijalnih faktora koji doprinose njihovoj međusobnoj povezanosti. Naučne studije ukazuju na to da depresivni ljudi imaju veću predispoziciju za razvoj gojaznosti, kao i obrnuto.

Koji faktori utiču na povezanost depresije i gojaznosti?

U modernom društvu, gde su brz tempo života i skoro konstantan stres postali uobičajena pojava, sve češće dolazi do preklapanja dva značajna zdravstvena problema: depresije i gojaznosti. Oba stanja imaju dubok uticaj na kvalitet života pojedinca, kao i na društvo u celini. Depresija, psihičko stanje koje karakteriše osećaj tuge, gubitak interesa za aktivnostima koje su nekada bile interesantne, te niz drugih simptoma, često se nalazi u uskoj vezi sa gojaznošću, koja može izuzetno nepovoljno uticati na zdravlje. Jedno stanje može doprineti razvoju i pogoršanju drugog, a među brojnim faktorima koji doprinose tome, posebno se izdvajaju hormonski disbalans i prekomeran unos hrane na nervnoj bazi. 

Hormonski disbalans

Stres je jedan od glavnih pokretača narušavanja hormonske ravnoteže, te kao takav može imati širok spektar negativnih efekata na fizičko i psihičko zdravlje. Pored izazivanja insulinske rezistencije, koja je direktno povezana sa povećanjem telesne težine, i rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2, stres, takođe, može uticati na nivo kortizola, poznatog kao „hormon stresa“. Povećanje nivoa kortizola može podstaći apetit i žudnju za hranom bogatom šećerom ili mastima, što dodatno pogoršava problem gojaznosti. Osim toga, disbalans u nivou neurotransmitera, poput serotonina i dopamina, koji regulišu raspoloženje, apetit i zadovoljstvo, takođe može doprineti razvoju depresije i povećanju telesne težine. Neophodno je uspostavljanje hormonskog balansa kroz adekvatan odmor, smanjenje stresa i, po potrebi, stručne konsulatacije sa nutricionistom, endokrinologom i psihijatrom.

Prekomeran unos hrane na nervnoj bazi

Emocionalno prejedanje predstavlja čest odgovor na depresiju, gde se hrana koristi kao oblik utehe u pokušaju da se privremeno poboljša raspoloženje, i to najčešće u vidu prekomernog unosa kalorija, posebno iz izvora bogatih šećerima i mastima, što može dovesti do osećaja krivice nakon prejedanja. Ovakav obrazac ponašanja stvara začarani krug koji može biti težak za prekinuti ukoliko ne postoji osnovno razumevanje emocionalnih potreba, te razvijanje zdravijih strategija suočavanja sa problemima. Iz tog razloga se često u ovim situacijama preporučuje pomoć stručnjaka u vidu psihoterapije, jer ono može pružiti značajnu podršku u prekidanju ovog obrasca.

Uvođenje zdravih životnih navika, kao što su redovna fizička aktivnost i balansirana ishrana, zajedno sa tehnikama za suočavanje sa stresom (meditacija, molitva, vežbe disanja i dr.), mogu doprineti smanjenju učestalosti ovih problema i uopšte težine depresije i problema gojaznosti. 

Kako pristupiti problemu rešavanja gojaznosti i depresije?

Prepoznavanje i rešavanje ovih zdravstvenih problema zahteva trud i disciplinu, a osnovna ideja je da se kroz holistiku, koja uključuje i povezuje različite aspekte zdravlja – od fizičkog i emocionalnog do socijalnog i mentalnog, pomogne na putu ka pozitivnim promenama u životu. Ovaj pristup uključuje promenu životnih navika, fizičku aktivnost, uravnoteženu ishranu, društvenu interakciju, adekvatan unos tečnosti, postepeno uvođenje navika, te obraćanje stručnim licima. 

Holistički pristup

Pacijenti koji se bore sa depresijom i gojaznošću često se suočavaju sa brojnim preprekama, koje mogu ozbiljno narušiti fizičko i mentalno zdravlje. Kako bi se efikasno pristupilo rešavanju ovih problema, važno je usmeriti se na holistički pristup lečenju, koji obuhvata sve aspekte zdravlja pacijenata. Ovaj pristup pomaže pacijentima da postignu i održe zdravu telesnu težinu, kao i da poboljšaju svoje psihičko stanje, čime se doprinosi ukupnom poboljšanju kvaliteta života. 

Fizička aktivnost

Vežbanje pomaže u smanjenju telesne težine i ima terapeutski efekat na depresiju i anksiozna stanja, jer stimuliše oslobađanje endorfina, tj. hormona sreće. Osim toga, redovna fizička aktivnost može poboljšati samopouzdanje jer promene u fizičkom izgledu i povećana snaga daju osećaj postignuća i kontrole nad sopstvenim telom. Takođe, vežbanje može da posluži kao produktivan način za upravljanje stresom, nudeći zdrav izduvni ventil za negativne emocije i napetost koja se stvara u toku dana.

Jedite više voća i povrća

Voće i povrće sadrži esencijalne vitamine, minerale i vlakna koja doprinose boljem funkcionisanju organizma, ubrzanju metabolizma, te pomažu u regulisanju raspoloženja i ublažavanju simptoma. Zahvaljujući antioksidansima koje sadrže, ove namirnice štite ćelije od oštećenja i podržavaju zdravlje mozga.

Provodite više vremena u društvenim aktivnostima

Vreme provedeno sa dragim ljudima, u prirodi ili u određenim tipovima aktivnosti, može znatno poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome ovog poremećaja, čime se indirektno utiče i na kontrolu telesne težine.

Unosite više tečnosti

Hidratacija je važna za očuvanje zdravog metabolizma, sprečava prejedanje, te pomaže u održavanju optimalne funkcije organa i podržava proces detoksikacije, što je ključno za eliminaciju štetnih materija iz tela. Takođe, konzumiranje vode pre obroka može smanjiti osećaj gladi, čime se indirektno smanjuje unos kalorija i podstiče gubitak telesne težine.

Postepena izmena navika

Postavljanje realnih ciljeva i postepena izmena životnih navika mogu dovesti do dugoročnih rezultata u ovoj borbi.

Potražite stručnu pomoć

Psihoterapeuti, nutricionisti i fitnes treneri mogu biti velika podrška u ovom procesu, pružiti smernice za prevazilaženje izazova, te mogu ponuditi individualni pristup koji je prilagođen specifičnim potrebama, ciljevima i okolnostima svake osobe. Takođe, uz redovne konsultacije se lakše prati napredak, što može poslužiti kao motivacija i kao prilika za prilagođavanje plana u skladu sa postignutim rezultatima i eventualnim izazovima.

Ko sam ja?

Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, kreator i organizator dva popularna programa ishrane – “5 dana detoks program” i “Green Method“ program.

Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju značajnih informacija i znanja u oblasti nutricionizma, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, a potom sam u januaru 2014. godine osnovala Totally Wellness. Moja misija je da pomognem ljudima da uz zdravu ishranu unapređuju stil života.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Kako depresija utiče na apetit i ishranu?
Depresija kod ljudi može dovesti do promena u apetitu, prejedanje ili izbegavanje hrane, što direktno utiče na ishranu i telesnu težinu (bilo da je u pitanju mršavljenje ili gojenje).
Da li antidepresivi mogu doprinositi gojaznosti?
Da, neki antidepresivi mogu imati nuspojave koje uključuju promene u telesnoj težini i zato je uvek važno konsultovati se sa lekarom.
Kako razviti zdrave navike uprkos depresiji?
Ključno je postaviti male, dostižne ciljeve i raditi na njima korak po korak, uz podršku stručnjaka.
Koje vrste vežbi za mršavljenje su najefikasnije za osobe sa depresijom i viškom kilograma?
Kombinacija aerobnih vežbi i treninga snage se preporčuje kao najefikasnija kombinacija u cilju gubitka kilograma i poboljšanja mentalnog zdravlja.
Da li postoji veza između socijalne izolacije i povećanja telesne mase kod depresivnih osoba?
Da, socijalna izolacija može dovesti do smanjene fizičke aktivnosti i relativno loših navika kada je u pitanju ishrana.
Koji nutrijenti mogu imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje i kontrolu telesne težine, odnosno mršavljenje?
Omega-3 masne kiseline, magnezijum i vitamini B kompleksa igraju ključnu ulogu. Pre suplementiranja ovih mikronutrijenata, konsultujte se sa lekarom. Mršavljenje pri ovom stanju je kompleksan proces koji često zahteva konsultacije ili nadzor lekara ili nutricioniste.
Da li gojaznost može izazvati depresiju bez prethodne anksioznosti?
Da, gojaznost može biti faktor rizika za razvoj ovog poremećaja kod ljudi, jer fizičke, socijalne i psihološke posledice gojaznosti, poput negativne percepcije tela, internalizovanih predrasuda i smanjenog samopouzdanja, mogu direktno uticati na psihičko stanje pojedinca, dovodeći do povećanog rizika od razvoja depresivnih simptoma. Osim toga, gojaznost može izazvati i mnoge druge bolesti.
Kako socijalna podrška može pomoći u prevazilaženju depresije i gojaznosti?
Socijalna podrška može pomoći u smanjenju osećaja usamljenosti, povećanju motivacije za promene, te pružanju emocionalne stabilnosti.
Kako se mogu deca izboriti sa problemima gojaznosti i depresije?
Podsticanje na redovnu fizičku aktivnost, uvođenje uravnotežene ishrane, te stvaranje sigurnog okruženja gde deca mogu slobodno izraziti svoje emocije, neke su od osnovnih strategija. Ne treba oklevati sa traženjem stručne pomoći od psihologa/psihijatra i nutricioniste.
Da li se depresija manifestuje drugačije kod žena u odnosu na muškarce?
Da, ovaj poremećaj se često manifestuje različito kod žena u odnosu na muškarce. Kod žena su češći simptomi kao što su prekomerna tuga, krivica i nagle promene apetita. Muškarci, s druge strane, mogu češće doživljavati simptome kao što su ljutnja, gubitak interesa za nečim u čemu su ranije uživali, te poteškoće u izražavanju emocija.
Kliknite da ocenite!
[Ukupno ocena: 0 Prosečna ocena: 0]

SVAKE SREDE U 9h u vaŠem inboxu

prijavite se na newsletter

Zajednica od

117 000+ pratilaca

Pratite sadržaj koji svakodnevno kreiram za vas, uz holistički pristup zdravlju, ishrani i životnim navikama.