Previše magnezijuma: Simptomi, uzroci i lečenje
Kada govorimo o magnezijumu, najčešće ga povezujemo sa benefitima. Pre svega, to je bolji san, opuštanje mišića, zdravlje kostiju i srca. Ipak, kao i kod svega što unosimo u organizam, prevelika količina ovog minerala može da izazove probleme. Previše magnezijuma nije bezazleno stanje i može dovesti do neprijatnih simptoma, poremećaja u funkcionisanju organa pa čak i do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Iako se kod zdravih osoba retko javlja samo kroz ishranu, nekontrolisana upotreba suplemenata sa magnezijumom ili određeni zdravstveni problemi, naročito bolesti bubrega, mogu dovesti do nagomilavanja ovog minerala. Posledice nisu nimalo zanemarljive. Kreću se od mučnine i probavnih tegoba, preko poremećaja srčanog ritma, pa sve do ozbiljnih komplikacija koje mogu ugroziti život.
Zbog toga je važno prepoznati prve simptome viška magnezijuma, koji su glavni uzroci i faktori rizika, kao i na koji način se ovo stanje dijagnostikuje i leči. U nastavku teksta detaljno ću objasniti sve što je potrebno da znate o hipermagnezemiji, kako biste zaštitili svoje zdravlje i izbegli potencijalne komplikacije.
Koji su simptomi hipermagnezemije?
Simptomi hipermagnezemije mogu biti veoma raznoliki i zavise od nivoa magnezijuma u krvi, ali i od opšteg zdravstvenog stanja osobe. Najčešće prvo stradaju probavni sistem i kardiovaskularni sistem, dok kod težih slučajeva dolazi do poremećaja nervnog sistema i mišića. Tegobe mogu biti blage, poput mučnine ili vrtoglavice, ali i ozbiljne, sve do respiratornih problema, kome i srčanog zastoja.
Simptomi probavnog sistema
Kada u organizmu postoji previše magnezijuma, probavni sistem je često prvi koji šalje signale upozorenja. Kada su nivoi ovog minerala povišeni, dolazi do iritacije i poremećaja u funkcionisanju creva i želuca, što se može manifestovati kroz različite neprijatne simptome. Ovi signali se obično javljaju relativno brzo i predstavljaju jedan od najranijih pokazatelja da u telu postoji magnezijum u većoj koncentraciji.
- Mučnina i povraćanje – telo pokušava da se oslobodi viška minerala.
- Bolovi u stomaku – posledica poremećaja ravnoteže elektrolita.
- Dijareja – naročito se javlja kod preteranog unosa magnezijuma u obliku laksativa.
- Grčevi u stomaku – neprijatni osećaji i napetost u digestivnom traktu.
Simptomi kardiovaskularnog sistema
Magnezijum ima značajnu ulogu u regulaciji srčanog ritma i krvnog pritiska. Kada ga ima previše, dolazi do poremećaja u radu srca i krvotoka. Ove promene mogu biti blage i prolazne, ali kod povišenih koncentracija postaju ozbiljne i potencijalno životno ugrožavajuće.
- Nizak krvni pritisak – može izazvati vrtoglavicu, slabost i osećaj nesvestice.
- Nepravilan rad srca – aritmije koje ponekad mogu biti opasne po život.
- Srčani zastoj – u ekstremnim slučajevima, prekomerna količina magnezijuma može izazvati prestanak rada srca.
Simptomi nervnog sistema i mišića
Hipermagnezemija utiče i na prenos nervnih impulsa i mišićnu funkciju. Kako navodi StatPearls, koncentracije magnezijuma u krvi iznad 12 mg/dL mogu izazvati ozbiljne simptome poput paralize mišića i depresije disanja, dok vrednosti veće od 15 mg/dL mogu dovesti do kome i srčanog zastoja.
- Mišićna slabost – osećaj težine i nemogućnosti normalnog pokreta.
- Duboki tetivni refleksi – njihovo slabljenje ili potpuno izostajanje mogu biti znak ozbiljnog poremećaja.
- Zbunjenost – teškoće sa koncentracijom i poremećaj svesti.
- Problemi sa disanjem – zbog slabosti respiratornih mišića.
- Koma – najteži oblik poremećaja, kada koncentracija magnezijuma dostigne veoma visoke vrednosti.
Ostali simptomi
Osim probavnih, kardiovaskularnih i neuroloških znakova, postoje i drugi simptomi koji mogu ukazivati na hipermagnezemiju. Oni su često nespecifični, ali u kombinaciji sa prethodnim tegobama dodatno potvrđuju postojanje problema.
- Crvenilo lica – osećaj toplote i širenje krvnih sudova.
- Znojenje – posledica pada pritiska i opterećenja organizma.
- Pojačana žeđ – znak narušene ravnoteže elektrolita i dehidratacije.
Koji su faktori rizika hipermagnezemije – previše magnezijuma u organizmu?
Prema podacima iz stručne baze StatPearls, najčešći uzrok hipermagnezemije jesu bolesti bubrega i prekomerna upotreba lekova ili suplemenata sa magnezijumom, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput hipotenzije, respiratorne paralize i srčanog zastoja.
Hipermagnezemija se ne javlja često kod zdravih osoba, jer organizam u normalnim okolnostima višak magnezijuma eliminiše putem bubrega. Ipak, postoje određeni faktori rizika koji značajno povećavaju verovatnoću nastanka ovog stanja. Evo nekih od njih:
Oštećena funkcija bubrega
Bubrezi imaju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže minerala u organizmu. Kada su njihova funkcija i sposobnost filtracije oslabljeni, višak magnezijuma se zadržava u krvi. Osobe sa hroničnom bubrežnom bolešću ili smanjenom bubrežnom funkcijom posebno su izložene riziku, čak i pri umerenim unosima ovog minerala.
Prevelike doze suplemenata
Iako suplementi magnezijuma često donose benefite, nekontrolisano i dugotrajno uzimanje može dovesti do akumulacije. Najveći rizik predstavljaju visoke doze koje premašuju preporučeni dnevni unos, kao i korišćenje više različitih preparata istovremeno. Ovaj rizik je izraženiji kod osoba koje ih uzimaju bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Određeni lekovi
Postoje lekovi koji sadrže magnezijum ili utiču na njegov metabolizam. To su, pre svega, laksativi i antacidi na bazi magnezijuma, koji u većim količinama mogu dovesti do preopterećenja organizma. Takođe, neki lekovi koji utiču na funkciju bubrega ili balans elektrolita mogu posredno doprineti razvoju hipermagnezemije.
Određeni metabolički poremećaji
Metabolička stanja, poput dehidracije, hormonskih disbalansa ili poremećaja u metabolizmu kalcijuma i fosfora, mogu povećati rizik od viška magnezijuma u krvi. U ovim slučajevima telo otežano reguliše ravnotežu elektrolita, što stvara povoljne uslove za razvoj hipermagnezemije.
Koja je preporučena vrednost za unos magnezijuma
Magnezijum je mineral koji učestvuje u više od 300 biohemijskih procesa u organizmu. Zbog toga je neophodan za zdravlje mišića, nerava, srca i kostiju. Da bi se izbegao nedostatak, ali i rizik od prekomernog unosa, važno je znati koja je preporučena dnevna količina.
Prema preporukama stručnih institucija, dnevne potrebe zavise od pola i starosti:
- Odrasli muškarci: 400–420 mg dnevno
- Odrasle žene: 310–320 mg dnevno
- Trudnice: oko 350–360 mg dnevno
- Dojenje: 310–320 mg dnevno
- Deca i adolescenti: vrednosti se kreću od 80 mg kod male dece do 360 mg u adolescenciji
Važno je naglasiti da se ove količine najčešće mogu uneti kroz uravnoteženu ishranu bogatu namirnicama kao što su orašasti plodovi, semenke, integralne žitarice, mahunarke, zeleno lisnato povrće i riba.
S druge strane, gornja tolerisana granica za unos magnezijuma putem suplementacije iznosi oko 350 mg dnevno za odrasle, dok se magnezijum unet putem hrane ne smatra rizičnim, jer se višak prirodno eliminiše iz organizma. Prekoračenje ove granice kroz dodatke ishrani ili lekove može povećati rizik od pojave hipermagnezemije.
Na koji način je moguće uneti magnezijum u organizam
Magnezijum se može uneti na više načina. Kroz ishranu bogatu prirodnim izvorima ovog minerala, upotrebom suplemenata ili lekova kada je to neophodno. Najzdraviji i najbezbedniji način je svakako redovna konzumacija namirnica koje su prirodno bogate magnezijumom, jer se tako pored samog minerala unose i druge hranljive materije koje podržavaju njegovo iskorišćavanje u organizmu.
Prirodni izvori magnezijuma
- Bademi – jedan od najbogatijih izvora ovog minerala, uz to sadrže i zdrave masti i proteine.
- Spanać – zeleno lisnato povrće koje osim magnezijuma sadrži i gvožđe, kalijum i vlakna.
- Indijski orah – idealan međuobrok bogat magnezijumom, ali i zdravim mastima koje doprinose energiji.
- Kikiriki – lako dostupan izvor magnezijuma, naročito kada se konzumira u sirovom ili pečenom obliku bez dodatka soli.
- Integralne žitarice ili hleb – integralne žitarice i proizvodi od celog zrna sadrže magnezijum i vlakna.
- Sojino mleko – biljna alternativa koja obogaćuje ishranu, posebno pogodna za osobe koje ne konzumiraju kravlje mleko.
- Crni pasulj – odličan izvor magnezijuma, ali i proteina i vlakana, što ga čini nutritivno veoma vrednom namirnicom.
- Puter od kikirikija – praktičan način da se obezbedi dodatna količina magnezijuma, posebno kada se konzumira u kombinaciji sa integralnim hlebom.
Suplementi
Kada ishrana ne obezbeđuje dovoljne količine magnezijuma, mogu se koristiti suplementi kao dodatni izvor ovog minerala. Najčešće se preporučuju osobama koje imaju povećane potrebe. Na primer, to su trudnice, sportisti, osobe pod hroničnim stresom ili sa određenim zdravstvenim problemima.
Na tržištu možete pronaći magnezijum u suplementima u različitim oblicima, a razlikuju se po brzini i efikasnosti apsorpcije:
- Magnezijum citrat – dobro se apsorbuje i često se koristi kod problema sa zatvorom.
- Magnezijum glicinat – blagog dejstva na digestivni sistem i preporučuje se osobama sa osetljivim želucem.
- Magnezijum oksid – najčešći oblik, ali sa slabijom apsorpcijom; koristi se i kao laksativ.
- Magnezijum malat – često se preporučuje kod hroničnog umora i bolova u mišićima.
Važno je napomenuti da se suplementi uzimaju prema preporuci lekara ili farmaceuta, jer prevelike doze mogu dovesti do pojave nuspojava kao što su dijareja, mučnina ili, u ekstremnim slučajevima, hipermagnezemija. Redovno praćenje doze i prilagođavanje individualnim potrebama najbolji su način da suplementacija bude korisna i bezbedna.
Kada se obratiti lekaru zbog previše magnezijuma
Iako se blagi višak magnezijuma često ne primećuje odmah, postoje situacije kada je neophodno potražiti stručnu pomoć. Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne komplikacije i omogućiti brzo i efikasno lečenje.
Lekaru se treba obratiti ako se jave:
- uporna mučnina, povraćanje ili dijareja, naročito nakon korišćenja suplemenata ili lekova sa magnezijumom,
- iznenadna slabost mišića, otežano disanje ili osećaj „težine u telu“,
- poremećaji srčanog ritma, ubrzan, preskačući ili usporen rad srca,
- nizak krvni pritisak praćen vrtoglavicom i nesvesticom,
- zbunjenost, problemi sa koncentracijom ili nagli poremećaj svesti.
Osobe koje imaju hroničnu bolest bubrega, metaboličke poremećaje ili uzimaju lekove i suplemente bogate magnezijumom treba redovno da kontrolišu nivoe ovog minerala u krvi. U slučaju bilo kakve sumnje ili pojave simptoma, najbolje je odmah konsultovati lekara, čak i ako se čini da tegobe nisu ozbiljne.
Kako se leči problem sa previše magnezijuma u organizmu?
Lečenje hipermagnezemije zavisi od njenog uzroka, stepena povišenja nivoa magnezijuma u krvi i prisutnih simptoma. Najčešće se prvo uklanja ono što je uzorkovalo da magnezijum bude u većoj dozi nego što bi trebalo, a zatim primenjuju mere koje pomažu organizmu da ga eliminiše i vrati elektrolitsku ravnotežu.
Prestanak konzumiranja magnezijuma iz suplementa
Prvi korak u lečenju je obustavljanje upotrebe svih dodataka ishrani ili lekova koji sadrže magnezijum. Kod osoba koje su višak magnezijuma dobile isključivo kroz nekontrolisanu suplementaciju, prestanak konzumiranja je često dovoljan da se vrednosti normalizuju, naročito ako bubrezi funkcionišu pravilno.
Ostali tretmani: intravenske tečnosti, diuretici, dijaliza
Kada je nivo magnezijuma značajno povišen ili kada su prisutni ozbiljni simptomi, primenjuju se dodatni medicinski tretmani:
- Intravenske tečnosti (IV infuzije) – pomažu u razblaživanju koncentracije magnezijuma u krvi i ubrzavaju njegovo izlučivanje putem mokraće.
- Diuretici – lekovi koji pospešuju mokrenje, čime se ubrzava eliminacija viška ovog minerala. Obično se koriste kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega.
- Dijaliza – kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega ili kada drugi tretmani nisu efikasni, dijaliza je najpouzdaniji način za brzo uklanjanje magnezijuma iz organizma.
Pravovremeno prepoznavanje simptoma i brzo reagovanje ključni su da bi se sprečile komplikacije poput srčanih i respiratornih problema. Zato se lečenje hipermagnezemije uvek sprovodi pod nadzorom lekara, uz redovno praćenje nivoa elektrolita u krvi.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, kreator i organizator dva popularna programa ishrane – “5 dana detoks program” i “Green Method“ program.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju značajnih informacija i znanja u oblasti nutricionizma, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, a potom sam u januaru 2014. godine osnovala Totally Wellness. Moja misija je da pomognem ljudima da uz zdravu ishranu unapređuju stil života.
