Zašto ne treba da brojite kalorije
Mnogi od vas su bili na jednoj od onih dijeta ili režima ishrane u kojima brojite kalorije i pratite šta jedete. Iako bi to moglo da funkcioniše na kratke staze, nije realno hraniti se na taj način 365 dana u godini za ceo život.
Brojanje kalorija ne samo da vam ne pomaže u zdravom i uravnoteženom načinu života, već može doprineti i većem stresu, zbunjenosti, te lako možete postati opsednuti hranom.
Šest razloga zašto ne treba da brojite kalorije
1. Brojanje kalorija nije praktično za svakodnevni život
Većinu vremena ne jedemo u situacijama kada je moguće pratiti svaki sastojak, meriti količinu hrane koju unosimo ili čak znati šta se zapravo nalazi u jelu.
Jedemo u restoranima, kod prijatelja ili porodice i vrlo često celovite namirnice koja nisu upakovane, pa ne možemo da izmerimo količinu kalorija u njima. Zbog toga brojanje i praćenje kalorija ne funkcioniše u svakodnevnom životu.
Često će ljudi, koji strogo broje kalorije, pokušati da u potpunosti izbegnu pomenute socijalne situacije ili se uzdrže od jedenja kako bi sprečili da „skrenu sa puta“.
2. Na taj način zanemarujete nutritivnu vrednost hrane
Još jedan veliki problem brojanja kalorija je taj što se na ovaj način zanemaruje nutritivna vrednost hrane. Količina kalorija nije pokazatelj koliko nutritivnih sastojaka sadrži neka namirnica.
Na ovakom režimu ishrane možete da pojedete 2000 kalorija iz prerađene hrane ili 2000 kalorija iz voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, ribe, mesa, jaja, orašastih plodova i semenki.
Kalorijski imaju istu vrednost, ali nutritivno se razlikuju. Telu su potrebne kalorije za energiju, ali su mu potrebni i vitamini, minerali i antioksidansi. Ukoliko se fokusirate samo na brojanje kalorija, izgubićete iz vida kvalitet hrane koju unosite.
Pored toga, brojanje kalorija može vas navesti da izbegavate nutritivno bogatu hranu jer je ona „veoma kalorična“. Umesto da avokado ili indijske orahe posmatrate kao namirnice koje su bogate hranljivim sastojcima i koje će vas zasititi, možda počnete da ih doživljavate kao visokokaloričnu hranu koju treba izbegavati. To naposletku može dovesti do toga da razvijete nezdrav odnos prema hrani.
3. Brojanje kalorija može vas učiniti opsesivnim i uzrokovati poremećaje u ishrani
Mnogi ljudi koji broje kalorije izgrade nezdrav odnos sa hranom, a u nekim slučajevima iz njega se razviju i brojni poremećaji u ishrani.
Nažalost, u današnje vreme mnoga nezdrava ponašanja u vezi sa ishranom smatraju se društveno prihvatljivim ili „normalnim“.
Evo nekoliko primera lošeg odnosa prema hrani:
Dijete sa jo-jo efektom
Preskakanje obroka (izuzetak intermitentno gladovanje ili post na vodi)
Anksioznost u vezi sa konzumiranjem određenih namirnica
Stroga rutina ishrane ili fitnesa
Ekstremni osećaj krivice
Opsednutost telesnom težinom ili izgledom tela
Osećaj da nemate kontrolu nad hranom
Slepo praćenje svakog trenda u ishrani
Ukoliko brojite kalorije, vrlo lako možete da razvijete loš odnos prema hrani. Naime, fokus na to da unosite određenu količinu kalorija dnevno, može dovesti do toga da neprestano razmišljate o izboru hrane. Takav pristup ishrani može da podstakne prejedanje, jer računate da ćete višak unetih kalorija sagoreti dodatnim vežbanjem. Takođe može se desiti da ukoliko jednim obrokom unesete previše kalorija, sledeći obrok preskočite. Ako upadnete u ovaj začarani krug imaćete osećaj da nemate kontrolu nad hranom, što je veoma loše za celokupno fizičko, ali i mentalno zdravlje.
4. Dovodi do toga da ignorišete potrebe svog tela
Naše telo šalje određene signale kako bi nam ukazalo na to šta mu je potrebno. Ukoliko smo gladni, znači da mu fali energije, a osećaj težine u stomaku je znak da smo uneli preveliku količinu hrane.
Dakle, ukoliko se ne ponašate u skladu sa signalima koje vam telo šalje, može se desiti da se prejedete ili da ne unesete dovoljnu količinu hrane, koja je telu neophodna za optimalno funkcionisanje.
Da biste izgradili zdrav odnos prema hrani, potrebno je da slušate svoje telo, te da se fokusirate na jačanje veze između tela i uma. To će vam omogućiti da shvatite šta najbolje utiče na vaše telo, te da prihvatite da ono što pomaže nekom drugom da se oseća sjajno, ne mora da deluje isto i na vas.
Zbog toga ima toliko mnogo dijeta, režima ishrane i trendova u ishrani koji ne funkcionišu. Oni uglavnom predstavljaju kratkoročna rešenja i podrazumevaju niz smernica ili pravila koja nisu prilagođena potrebama svakog tela.
Važno je da se u pristupu ishrani vodite principom bioindividualizma. Dakle, svaki organizam je drugačiji, stoga ima i jedinstvene potrebe.
5. Ne rešava osnovni problem
Iako vam brojanje kalorija može pomoći da privremeno prilagodite težinu, neće rešiti osnovni problem zbog kojeg želite da se udebljate ili smršate. Potrebno je da se pre svega usmerite na rešavanje uzroka, pa tek onda na rešenje.
Tri najčešća razloga zbog kojih ljudi žele da smršaju ili udebljaju su sledeći:
1. Nemate prehrambene i životne navike koje podržavaju vaše individualne potrebe
2. Imate neki zdravstveni problem koji utiče na telesnu masu, poput Hašimotovog sindroma ili slično.
3. Imate iskrivljenu sliku o svom telu.
Važno je prvo da detektujete uzrok, te da radite na njegovom uklanjanju, a ne da se okrećete brzim rešenjima, koja nisu održiva na duže staze.
6. Ne uživate u hrani
Svakog dana kuvam obroke koji ne samo da neguju moje telo, već me čine srećnom i ispunjenom.
Hrana je odličan način da unesete radost u svoj život, ali nažalost, ima mnogo strogih režima ishrane u kojima se potpuno zanemaruje element uživanja u hrani.
Oni mogu učiniti da hranu gledate kao sredstvo za postizanje cilja ili da učine da željno isčekujete trenutak kada sledeći put „možete“ da jedete hranu koju ste ograničili. Ovo nesumnjivo uzrokuje stres, te na taj način usmeravate mnogo više energije na to šta ne treba da jedete.
Kako da se hranite zdravo bez brojanja kalorija
1. Izgradite pozitivan odnos prema hrani
Jednostavno rečeno, nije moguće stvoriti zdrave i održite prehrambene navike kada imate nezdrav odnos prema hrani. Način razmišljanja usredsređen na kratkoročna rešenja, poput brojanja kalorija ili bilo koje druge vrste režima ishrane, sprečava vas da donesete najbolje odluke za sebe.
Prvo, potrebno je da aktivno radite na preoblikovanju načina na koji razmišljate o hrani. Bitno je da utvrdite svrhu hrane u svom životu i kako ona podržava vaše zdravlje.
2. Jedite izbalansirane obroke
Trudite se da praktikujete balansiranu ishranu, koja se sastoji prvenstveno od namirnica u njihovom prirodnom obliku, kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi i semenke, a ako jedete meso onda u ishranu slobodno ukljičite organsku piletinu, ćuretinu ili ribu, kao i jaja.
Prilikom osmišljavanja Green Method programa uzela sam u obzir potrebu svojih klijenata da obroci koje će konzumirati budu nutritivno izbalansirani i napravljeni od sastojaka vrhunskog kvaliteta, kao što su ulja, mahunarke, žitarice, povrće i voće. Oni su pravi primer kako balansirani veganski, bezglutenski i bezmlečni obroci treba da izgledaju.
3. Slušajte svoje telo
Uzimajte u obzir i količinu sastojaka u receptima. Na taj način možete da pratite kako izgledaju veličine porcija, te koliko jedete. Veličine porcija su individualne za svaku osobu. Razumevanje veličine porcija podrazumeva usklađivanje sa potrebama vašeg tela.
Odvojite vreme da odredite koje veličine porcija vam odgovaraju u skladu sa vašim zdravstvenim i drugim ciljevima.
Da biste pronašli jedinstvenu veličinu porcije za bilo koji obrok, morate naučiti kako da slušate signale gladi i sitosti, koje vam telo šalje.