Ko ne sme da pije magnezijum?
Magnezijum važi za mineral balansa“, ključan u više od 300 enzimskih reakcija, od kontrakcije mišića do regulacije raspoloženja. Ipak, čak i ono što je korisno za većinu može predstavljati rizik za pojedine grupe. U nastavku saznaćete ko bi trebalo da razmisli dvaput pre nego što posegne za suplementom magnezijuma, koje interakcije sa lekovima mogu da budu opasne, ali i kako da bezbedno zadovoljite potrebe organizma.
Šta je magnezijum i zašto je važan?
Magnezijum je mineral koji igra ključnu ulogu u mnogim biološkim procesima u telu. On je neophodan za sintezu i korišćenje ATP‑a, koji je osnovni izvor energije za naše ćelije. Bez magnezijuma, ćelije ne bi mogle efikasno da koriste energiju, što može dovesti do osećaja umora, smanjene izdržljivosti i problema sa mišićnim funkcijama. Takođe, magnezijum je esencijalan za stabilnost DNK i RNK, čime pomaže u očuvanju genetske informacije i popravci oštećenja na ćelijskom nivou.
Pored toga, magnezijum je važan za zdravlje nervnog sistema, jer pomaže u vođenju nervnih impulsa i smanjuje prekomernu nervnu aktivnost koja može dovesti do stresa, anksioznosti i grčeva. On takođe reguliše opuštanje mišića nakon kontrakcije, što je ključno za prevenciju grčeva, posebno kod sportista i ljudi koji se bave fizičkim aktivnostima. Na srce, magnezijum ima umirujući učinak jer pomaže u stabilizaciji srčanog ritma, smanjuje krvni pritisak i poboljšava vaskularni tonus, čime smanjuje rizik od aritmija i drugih kardiovaskularnih problema.
Za odrasle osobe preporučeni unos magnezijuma je između 310 i 420 mg dnevno, zavisno od pola i starosti. Glavni izvori magnezijuma u ishrani su semenke bundeve, bademi, crna čokolada, integralne žitarice i povrće poput spanaća. Međutim, nepravilna ishrana, stres, prekomerni unos alkohola ili čak bolesti poput dijabetesa mogu smanjiti nivo magnezijuma u organizmu. U takvim slučajevima, može doći do simptoma poput mišićnih grčeva, nesanice, umora, a dugoročno može doći do ozbiljnih problema sa srcem i kostima.
Ko ne bi trebalo da pije magnezijum?
U slučaju ozbiljnijih bubrežnih problema
Oslabljena glomerularna filtracija otežava izlučivanje magnezijuma. Akumulacija može dovesti do hipermagnezijemije, usporenih refleksa, respiratorne depresije i, u ekstremnim slučajevima, srčanog zastoja.
U slučaju ozbiljnijih kardiovaskularnim problemima
Iako magnezijum može da stabilizuje srčani ritam, kod pacijenata sa bradikardijom ili blokovima provođenja viška magnezijuma dodatno usporava rad srca. Zbog ovog stanje je potrebno strogo kardiološko praćenje.
U slučaju ozbiljnijih gastrointestinalnim problemima
Hronični enteritis, ulcerozni kolitis ili sindrom kratkog creva menjaju apsorpciju i mogu izazvati neočekivane fluktuacije nivoa elektrolita, uključujući magnezijum.
Osobe na terapiji nekim vrstama lekova
Digitalis, aminoglikozidi, bifosfonati i određeni antibiotici negativno reaguju sa magnezijumom, smanjujući efikasnost leka ili povećavajući rizik od toksičnosti.
U slučaju dijabetesa poseban oprez
Hiperglikemija ubrzava gubitak magnezijuma putem urina, ali brza suplementacija može maskirati nefropatiju u nastajanju. Endokrinolog mora prilagoditi dozu.
U nekim slučajima trudnica i dojilja
Premda često imaju povećanu potrebu za magnezijumom, suplementacija zahteva ginekološki nadzor zbog mogućeg preranog opuštanja materice ili neželjenih efekata na bebu.
Koje su negativne posledice interakcije magnezijuma sa lekovima i suplementima?
Antibiotici i magnezijum
Fluorohinoloni i tetraciklini formiraju kelate sa magnezijumom, drastično umanjujući apsorpciju antibiotika.
Lekovi za krvni pritisak
ACE inhibitori i blokatori kalcijumskih kanala u kombinaciji sa magnezijumom mogu izazvati prekomernu hipotenziju.
Antidijabetici
Metformin i magnezijum ugrožavaju zdravlje, jer zajedno pojačavaju rizik od laktacidoze kod bubrežnih pacijenata.
Lekovi za osteoporozu
Bifosfonati vezuju magnezijum, smanjujući iskoristljivost i preparata i minerala.
Diuretici i magnezijum
Tiazidi podstiču gubitak magnezijuma, a neki diuretici mogu izazvati neočekivanu akumulaciju ako se nadoknada pretera.
Magnezijum i kalcijum
Visoke doze oba minerala “takmiče“ se za transportne proteine, što dovodi do disbalansa i poremećaja srčanog ritma, te ugrožavanja zdravstvenog stanja.
Gvožđe i zeleni čaj
Polifenoli čaja plus magnezijum ometaju redukciju Fe³⁺ u Fe²⁺, smanjujući apsorpciju gvožđa i pospešujući anemiju.
Vitamin C i B12
Askrobinska kiselina u visokim dozama smanjuje pH creva, menjajući rastvorljivost magnezijuma i degradirajući vitamin B12.
Koji su neželjeni efekti uzimanja magnezijuma?
Problemi sa varenjem
Doze iznad 350 mg elementarnog magnezijuma dnevno često izazivaju dijareju ili nadimanje.
Nizak krvni pritisak
Vazodilatatorni efekat magnezijuma može dovesti do vrtoglavice.
Neravnoteža elektrolita
Preterana suplementacija izaziva pad kalcijuma i kalijuma, što remeti neuromišićnu funkciju i narušava zdravlje.
Alergijske reakcije
Iako retke, manifestuju se osipom, urtikarijom i bronhospazmom, najčešće su na vezivne soli u suplementu.
Hipermagnezijemija
Serumske vrednosti >2,6 mmol/L uzrokuju stanja kao što su mišićna slabost, usporen rad srca i konfuzija.
Koje su situacije kada je preporučljivo izbegavati magnezijum suplement?
Preoperativni period
Magnezijum opušta glatke mišiće i može produžiti efekat neuromišićnih blokatora tokom anestezije.
Osobe na dijeti sa strogo regulisanim unosom elektrolita
Pacijenti na hemodijalizi ili sa kongestivnim popuštanjem srca često imaju tačno definisane granice za unos magnezijuma.
Kako sigurno uzimati magnezijum?
Preporučene dnevne doze magnezijuma
Odrasli muškarci: 400–420 mg
Odrasle žene: 310–320 mg
Trudnice: do 360 mg uz konsultaciju lekara
Najbolje doba dana za unos magnezijuma
Veče je optimalno za opuštanje mišića i mirniji san, dok se sportistima preporučuje jutarnji unos suplemenata radi prevencije grčeva tokom treninga.
Alternativni izvori magnezijuma u ishrani
Badem, bundevino seme, heljda, kakao prah i mineralna vode sa preko 50 mg/L magnezijuma predstavljaju prirodnu i sigurnu alternativu tabletama.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
Često postavljanja pitanja (FAQ)
Da li magnezijum može da bude štetan po zdravlje?
Koji su simptomi prekomernog unosa magnezijuma?
- Letargija i slabost: osećaj teškog umora, usporenih misli i tromosti.
- Hipotenzija: nagli pad krvnog pritiska praćen vrtoglavicom i promenama vida.
- Mučnina i povraćanje: gastrointestinalna nelagodnost nastaje jer višak magnezijuma deluje kao osmotski laksativ.
- Usporeni refleksi: neuromišićna transmisija se usporava; refleksni odgovor može gotovo da iščezne.
- Aritmije: poremećaj srčanog ritma, naročito kod osoba sa već postojećim kardiološkim problemima.
Kako magnezijum utiče na bubrege?
- Hipermagnezijemije – prekomernog nivoa magnezijuma u serumu.
- Disbalansa elektrolita – pada kalcijuma i kalijuma, što negativno utiče na nervno‑mišićnu provodljivost i rad srca.
Da li magnezijum može da snizi krvni pritisak previše?
Da li trudnice i dojilje smeju da uzimaju magnezijum?
Koji lekovi ne smeju da se kombinuju sa magnezijumom?
- Fluorohinoloni i tetraciklini – keliraju se sa magnezijumom, smanjujući apsorpciju antibiotika.
- Bifosfonati – vežu magnezijum, umanjujući njihovu iskoristljivost.
- Petljasti i tiazidni diuretici – mogu povisiti ili sniziti nivo magnezijuma do kritične granice.
- Digitalis (digoksin) – hipermagnezijemija povećava rizik od toksičnosti i poremećaja srčanog ritma.
