Tri najveća mita o hormonskoj neravnoteži

Da li ste znali da u našem telu postoji preko 50 hormona? Oni su izuzetno važni, jer pomažu organima i žlezdama da obavljaju svoje funkcije. Njihova ravnoteža se može narušiti usled uticaja različitih faktora, što može uzrokovati brojne zdravstvene probleme. Hormonalno zdravlje, između ostalog, zavisi i od ishrane i načina života, ali i naših bioindividualnih karakteristika. Zbog njihove kompleksne funkcije postoje brojni mitovi o hormonima, a ovo su tri najčešća.

3 mita o hormonima

1. Konzumiranje soje nije korisno za hormonalno zdravlje, posebno kod žena

Razne studije fokusirale su se na to kako soja utiče na različite aspekte zdravlja, uključujući i hormone, jer sadrži izoflavone. Izoflavoni soje su fitoestrogeni, koji su hemijski slični estrogenu, i ponašaju se kao hormoni. Međutim, ponašanje izoflavona soje je kompleksno. Iako može da oponaša estrogen u nekim delovima tela, može imati i antiestrogenske efekte. To znači da će inhibirati stvarnu funkciju estrogena vezivanjem za hormonske estrogenske receptore i blokiranjem njihove aktivacije, što može ometati procese koji zahtevaju estrogen. Važno je napomenuti da ovi efekti zavise od postojećeg nivoa estrogena u telu. Dakle, soja je korisna u slučaju da imate manjak ovog hormona.

Za muškarce, estrogen igra ulogu u pravilnom formiranju i održavanju reproduktivnog sistema. Ženama je estrogen neophodan za regulisanje menstrualnog ciklusa i održavanje zdravlja reproduktivnog i urinarnog trakta, te mišićno-skeletnog i kardiovaskularnog sistema.

2. Nemate kontrolu nad svojim hormonima

Postoje brojni prirodni načini na koje možete uspostaviti hormonsku ravnotežu. Način ishrane je jedan od njih.

Industrijski prerađene namirnice koje sadrže rafinisane ugljene hidrate, transmasti i brojne druge veštačke aditive, doprinose pojavi gojaznosti u svetu i različitim drugim hroničnim oboljenjima. S druge strane, hrana u prirodnom obliku, kao što su integralne žitarice, voće, povrće, mahunarke, nemasni proteini, orašasti plodovi i semenke, pozitivno utiču na naše celokupno zdravlje.

Odabirom namirnica utičemo i na hormone, naročito na nivo insulina, grelina i leptina, koji regulišu nivo šećera u krvi i apetit.

Insulin

Insulinska rezistencija može nastati usled unosa prevelike količine rafinisanih ugljenih hidrata, odnosno šećera. U pitanju je metabolički poremećaj koji se javlja kada ćelije u organizmu ne reaguju na insulin. Naime, ćelije ne prihavatju šećer koji im insulin doprema, pa pankreas registruje da je šećer u krvi i dalje visok, te pokušava da povećan nivo šećera nadomesti lučenjem još više insulina. To zapravo znači da organizam ne sagoreva šećer, niti ga pretvara u energiju već u masti, koje se skladište u jetri. Ako se ova akumulacija masti u jetri ne kontroliše, može doći do razvoja bolesti masne jetre i smanjenja njene funkcije. I kod žena i kod muškaraca, insulinska rezistencija je često povezana sa većim ozbiljnim problemima, kao što su metabolički sindrom i dijabetes tipa 2.

Grelin i leptin

Pored toga, grelin i leptin, hormoni sitositi i gladi, igraju važnu ulogu u metabolizmu. Naš organizam ih luči nakon uzimanja hrane i tokom obroka. Porast nivoa leptina obaveštava organizam da je sit i apetit se smanjuje, dok njegov pad šalje signale mozgu da je organizam gladan i apetit se stimuliše. Kada u telu postoji nedostatak leptina ili receptora za leptin javlja se povećana želja za hranom, što uzrokuje debljanje. Grelin luči prazan želudac, koji informiše mozak da u sistemu za varenje nema hrane, što podstiče osećaj gladi. Pod njegovim uticajem apetit se povećava.

Dakle, osim medikamentima, hormonsku neravnotežu možemo da ispravimo i balansiranom ishranom. Odabirom zdravih namirnica i te kako možete da držite određene hormone pod kontrolom.

3. PMS je normalan i jednostavno ga morate izdržati

Predmenstrualni sindrom (PMS) je kombinacija fizičkih i emocionalnih simptoma koji se pojavljuju kod brojnih žena nakon ovulacije i pre početka menstruacije – otprilike 7 do 10 dana pre menstruacije. U fizičke simptome najčešće spadaju grčevi, nadimanje, osetljivost grudi, umor, glavobolja i žudnje za hranom, a emocionlani uključuju promene raspoloženja, razdražljivost, poteškoće u koncentraciji, smanjen libido i slično.

Ovi simptomi imaju tendenciju da se ponavljaju u predvidljivom obrascu, te se mogu kretati u rasponu od umerenih do intenzivnih – mogu biti neprijatni do te mere da remete svakodnevne aktivnosti. Određeni suplementi, čajevi i namirnice mogu da ublaže predmenstrualne tegobe.

Pojedina istraživanja sugerišu da visok unos kalcijuma, vitamina D3, omega 3 masnih kiselina i B6 vitamina može pomoći u ublažavanju simptoma PMS-a. Magnezijum može ublažiti grčeve i glavobolju, jer podstiče opuštanje mišića u telu. Osim kroz namirnice koje ih sadrže, ove nutrijente možete uneti i putem suplemenata. O uvođenju suplemenata konsultujte se sa lekarom.

Više o ublažavanju PMS-a možete da naučite iz moje e-knjige ,,Sredi PMS“.