Migrena – vrste, simptomi, suplementi za prevenciju

Da li imate problem sa migrenom? Postoje brojni načini za prevenciju migrene, kao i određeni suplementi koji mogu ublažiti njene simptome. 

Simptomi migrene mogu otežati svakodnevni život. Ove intenzivne glavobolje mogu izazvati pulsirajući bol, osetljivost na svetlost ili zvuk i mučninu.

Šta je migrena?

U pitanju je složena bolest, odnosno neurološko oboljenje koje karakterišu intenzivne, često pulsirajuće glavobolje koje mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana. Ova bolest pogađa milione ljudi širom sveta, a njeni simptomi mogu uključivati mučninu, povraćanje, kao i osetljivost na svetlost i zvuk. 

Iako su glavobolje simptom poznat od davnina, migrena je kao specifično stanje prepoznata tek u modernoj medicini. Prvi opisi migrene zabeleženi su još u drevnoj Mesopotamiji, a Hipokrat je u 5. veku pre nove ere dao prve detaljne opise simptoma. Međutim, tek u 19. veku lekari su počeli ozbiljnije da istražuju migrenu kao posebnu vrstu glavobolje. Francuski lekar Louis Hyacinthe Thomas prvi je upotrebio izraz „migrena“ u svom radu iz 1873. godine, povezujući je sa poremećajima nervnog sistema. U poslednjih nekoliko decenija, zahvaljujući napretku u neurološkim istraživanjima, migrena nije toliko nepoznata, što je dovelo do razvoja efikasnijih metoda lečenja i prevencije. 

Danas, ona ostaje predmet intenzivnog istraživanja, jer njeni uzroci nisu u potpunosti poznati, a simptomi mogu značajno varirati od osobe do osobe.

Koji su glavni simptomi migrene?

Intenzivna glavobolja

Najprepoznatljiviji simptom je intenzivna glavobolja. Ona se obično manifestuje kao pulsirajući bol, često samo na jednoj strani glave, i može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana. Ovaj bol je toliko jak da može ometati svakodnevne aktivnosti.

Osetljivost na svetlost i zvuk

Osobe koje pate od migrene često osećaju izrazitu osetljivost na svetlost (fotofobija) i zvuk (fonofobija). Čak i uobičajeni nivoi mogu izazvati nelagodnost i pogoršati simptome migrene.

Mučnina i povraćanje

Mučnina je još jedan čest simptom migrene. U težim slučajevima, mučnina može biti praćena povraćanjem, što dodatno pogoršava stanje i otežava lečenje.

Zamućen vid

Zamućen vid ili privremeni gubitak vida može se javiti tokom migrene, naročito ako je u pitanju migrena sa aurom. Ovaj simptom može biti zastrašujući, ali obično nestaje nakon što se migrena povuče.

Vrtoglavica

Vrtoglavica, odnosno osećaj nestabilnosti i gubitka ravnoteže, takođe može pratiti migrenu i biti prisutna dok traje napad.

Koji su glavni uzroci za nastanak migrene?

Povišen pritisak

Jedan od mogućih uzroka migrene je povišen krvni pritisak. Ovaj medicinski problem može izazvati napetost u krvnim sudovima glave, što dovodi do bolnih migrenskih napada. Povišen pritisak zahteva medicinsku kontrolu i adekvatno lečenje kako bi se smanjio rizik od migrene.

Anemija

Anemija, ili manjak gvožđa u organizmu, može biti još jedan okidač za migrene. Kada telu nedostaje gvožđe, može doći do smanjenog dotoka kiseonika u mozak, što izaziva glavobolje i migrene. Suplementacija gvožđem ili promene u ishrani mogu pomoći u sprečavanju ovih napada.

Hormonski poremećaji

Hormonski disbalans, naročito kod žena, često je povezan sa migrenama. Promene u nivou hormona, kao što su estrogen i progesteron, mogu izazvati migrene, posebno u periodu pre menstruacije ili tokom menopauze. Regulacija hormonskog statusa može značajno smanjiti učestalost migrena.

Genetski faktori

Genetika igra ključnu ulogu u predispoziciji za migrene. Ako imate članove porodice koji pate od migrene, veće su šanse da i sami razvijete ovaj problem. Iako se geni ne mogu promeniti, poznavanje porodične istorije može vam pomoći u boljoj prevenciji i lečenju migrena.

Koje vrste migrena postoje?

Migrene s aurom

Migrene sa aurom predstavljaju specifičnu vrstu migrene gde napadu glavobolje prethodi aura – senzorne promene koje mogu uključivati vizuelne smetnje, trnjenje ruku i nogu, ili poteškoće u govoru. Aura se obično javlja 20-60 minuta pre nego što počne glavobolja i može biti zastrašujuća, ali je uglavnom privremena.

Migrene bez aure

Migrene bez aure su najčešći tip i karakterišu se intenzivnom, pulsirajućom glavoboljom bez prethodnih senzorskih promena. Ove migrene mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, a često su praćene mučninom i osetljivošću na svetlost i zvuk.

Migrene sa produženom aurom

Migrene sa produženom aurom predstavljaju redak oblik migrene gde simptomi i bol traju duže od jednog sata, a ponekad i nekoliko dana. Ovaj tip migrene može biti izuzetno iscrpljujući i zahteva posebnu pažnju lekara.

Kako se migrena leči?

Terapija medikamentima

Terapija medikamentima uključuje upotrebu specifičnih lekova za ublažavanje ili prevenciju migrene. Ovi lekovi mogu uključivati analgetike, triptane, beta-blokatore, antiepileptike i antidepresive. Važno je da terapiju prepiše lekar, jer neki lekovi mogu izazvati neželjene efekte ili interakcije sa drugim medikamentima.

Promena načina života

Promena načina života može biti efikasna strategija za borbu protiv migrena. Ovo uključuje redovnu fizičku aktivnost, pravilnu ishranu, dovoljno sna i izbegavanje poznatih okidača migrena, kao što su određene namirnice, stresne situacije ili previše stimulansa poput kofeina.

Akupunktura

Akupunktura, drevna kineska tehnika, postaje sve popularnija kao alternativni tretman za migrene. Ova metoda uključuje ubadanje tankih igala u specifične tačke na telu kako bi se uspostavila energetska ravnoteža. Neka istraživanja sugerišu da akupunktura može pomoći u borbi protiv migrena kod određenih osoba.

Suplementi za prevenciju migrene

Nekoliko lekova na recept koriste se u prevenciji i lečenju migrene, ali oni mogu imati neželjene efekte. Dobra vest je da postoje brojne prirodne alternative koje možete isprobati. Određeni vitamini i nutrijenti mogu smanjiti učestalost ili intenzitet migrene.

Međutim, veoma često strategije za lečenje migrene koje deluju na jednu osobu, ne deluju na drugu. Kod nekih osoba isti način lečenja čak može pogoršati migrenu. Zbog toga je važno da se prilikom uvođenja bilo kakve terapije konsultujete sa lekarom.

Nije naučno dokazano da bilo koji suplement pomaže u prevenciji migrene kod svih ljudi. To je delimično zato što su glavobolje svake osobe različite i imaju jedinstvene okidače.

Ipak, efikasnost ovih 5 suplemenata za prevenciju migrene naučno je dokazana, pa vredi pokušati.

1. Vitamin B2 ili riboflavin

Istraživanja još uvek nisu pokazala kako ili zašto vitamin B2, poznat i kao riboflavin, pomaže u sprečavanju migrene. To može biti povezano sa efektom koji ovaj vitamin ima na način na koji ćelije metabolišu energiju.

U okviru jednog istraživanja zaključeno je da riboflavin može igrati ulogu u smanjenju učestalosti i trajanja napada migrene, bez ozbiljnih neželjenih efekata.

Ako se odlučite za ovaj suplement, pre upotrebe konsultujte sa lekarom. Preporučena dnevna doza B2 za prevenciju migrene iznosi 400 mg.

2. Magnezijum

Prema Američkoj fondaciji za migrenu dnevne doze od 400 do 500 mg magnezijuma mogu pomoći u sprečavanju migrene kod nekih ljudi. Smatra se da je magnezijum posebno efikasan za migrene povezane sa menstruacijom i one sa pratećom aurom ili vizuelnim promenama.

U okviru jednog istraživanja zaključeno je da je napad migrene kod nekih ljudi povezani sa nedostatkom magnezijuma. Naučnici su otkrili da davanje magnezijuma intravenozno može pomoći u smanjenju akutnih napada migrene, a da magnezijum koji se konzumira oralno može smanjiti učestalost i intenzitet migrene.

Ako se odlučite za suplement magnezijuma, imajte na umu količinu koju sadrži svaka tableta. Ukoliko jedna tableta sadrži samo 200 mg magnezijuma, potrebno je da uzmete dve dnevno. U svakom slučaju savetujem vam da se konsultujete sa lekarom.

3. Vitamin D

Istraživači tek počinju da istražuju ulogu koju vitamin D može igrati u prevenciji i lečenju migrene. Naime, jedno istraživanje sugeriše da suplement vitamina D može pomoći u smanjenju učestalosti napada migrene. U toj studiji učesnicima je dato 50 000 internacionalnih jedinica vitamina D nedeljno.

Pre nego što počnete da uzimate suplemente, proverite sa svojim lekarom koliko vitamina D je potrebno vašem telu.

4. Melatonin

Jedno istraživanje pokazalo je da hormon melatonin, koji se često koristi za regulaciju ciklusa spavanja, može pomoći u smanjenju učestalosti migrene.

Studija je pokazala da se melatonin generalno bolje podnosi i u mnogim slučajevima je efikasniji od leka amitriptilina, koji se često propisuje za prevenciju migrene, ali može imati neželjene efekte. Doza melatonina korišćena u studiji bila je 3 mg dnevno.

5. Koenzim Q10

Koenzim Q10 je supstanca koja ima važne funkcije u čovekovom organizmu, kao što je pomoć u stvaranju energije u ćelijama i zaštita ćelija od oksidativnog oštećenja. Pošto se pokazalo da ljudi sa određenim bolestima imaju niži nivo koenzima Q10 u krvi, istraživači su zainteresovani da saznaju da li suplement ove supstance može imati zdravstvene koristi.

Iako nema mnogo dokaza o efikasnosti koenzima Q10 za prevenciju migrene, postoje naznake da može pomoći u smanjenju učestalosti migrenskih glavobolja. Naime, u vodiču Američkog društva za glavobolju koenzim Q10 klasifikovan je kao „moguće efikasno rešenje”. Potrebne je još istraživanja kako bi se doneo konačan zaključak.

Tipična doza koenzima Q10 iznosi do 100 mg tri puta dnevno. S obzirom na to da ovaj suplement može da stupi u interakciju sa određenim lekovima ili drugim suplementima, obratite se lekaru pre nego što ga upotrebite.

Ko sam ja?

Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.

Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam. 

Često postavljana pitanja (FAQ)