Koliko dugo sme da se pije probiotik?
Probiotici su postali nezaobilazan deo modernog pristupa zdravlju, ali jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja jeste koliko dugo ih treba uzimati. Da li su potrebni samo u određenim situacijama, ili ih možemo koristiti kontinuirano? Nastavite da čitate da saznate odgovore na ova pitanja, kao i kako da ih pravilno koristite i izaberete najbolji za vas.
Šta su probiotici i zašto su oni važni za vas?
Probiotici su živi mikroorganizmi koji imaju blagotvoran efekat na ljudsko zdravlje, pre svega na digestivni trakt. Oni pomažu u obnavljanju crevne flore, poboljšavaju varenje, podržavaju imuni sistem i mogu imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje. Ljudsko telo sadrži milijarde bakterija, a balans između „dobrih“ i „loših“ mikroorganizama ključan je za optimalno funkcionisanje organizma.
Koje vrste probiotika postoje?
Postoji mnogo različitih vrsta probiotskih bakterija, ali se najčešće svrstavaju u dve glavne grupe:
Laktobacili – česti u fermentisanim mlečnim proizvodima i efikasni kod problema sa varenjem laktoze i dijareje.
Bifidobakterije – prisutne u debelom crevu, pomažu u smanjenju upala i poboljšanju varenja vlakana.
Osim ovih, postoje i druge probiotske kulture poput Saccharomyces boulardii (koristan kod dijareje koja se javlja kod upotrebe antibiotika) i Streptococcus thermophilus (poznat po podršci varenju laktoze).
Koliko dugo treba uzimati probiotik?
Unos kod akutnih problema
Kod prolaznih digestivnih tegoba, poput proliva, čestog pri upotrebi anitibiotika, ili takozvane putničke dijareje, probiotici se obično uzimaju u trajanju od 7 do 14 dana, ili dok simptomi ne prestanu.
Unos kod hroničnih problema
Osobe koje pate od sindroma iritabilnog creva (IBS), Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa često koriste probiotike dugoročno, u periodima od nekoliko meseci pa čak i stalno, u zavisnosti od preporuka lekara.
Unos iz preventivnih razloga
Mnogi koriste probiotike kontinuirano radi podrške crevnoj flori, naročito tokom stresnih perioda, putovanja ili promena u ishrani. Ovakav pristup može doprineti jačanju imuniteta i opštem osećaju dobrobiti.
Kada su probiotici najpotrebniji?
Nakon terapije antibioticima
Antibiotici uništavaju i korisne bakterije u crevima, što može izazvati disbiozu. Uzimanje probiotika tokom i nakon uzimanja terapije antibiotika može pomoći u obnovi crevne mikroflore.
Kod problema sa probavom
Osobe koje često imaju nadutost, gasove, dijareju ili zatvor mogu imati koristi od probiotskih suplemenata.
Za jačanje imuniteta
Crevna flora igra ključnu ulogu u funkciji imunog sistema, pa probiotici mogu pomoći u sprečavanju infekcija.
Alergije i intolerancije
Postoje dokazi da određeni sojevi probiotika mogu smanjiti simptome alergija i intolerancija na hranu.
Kako da odaberete pravi probiotik za vas?
Prilikom odabira probiotika, važno je obratiti pažnju na sledeće faktore:
Soj bakterija – različiti sojevi imaju različite benefite.
Broj živih bakterija (CFU) – efikasni probiotici sadrže između 5 i 50 milijardi CFU po dozi.
Oblik – kapsule, prah ili fermentisani proizvodi (jogurt, kefir, kimči).
Stabilnost – neki probiotici zahtevaju čuvanje u frižideru.
Ko ne bi trebalo da uzima probiotik?
Iako su probiotici bezbedni za većinu ljudi, postoje određene grupe koje bi trebalo da budu oprezne pri njihovom korišćenju.
1. Osobe sa oslabljenim imunim sistemom
Ljudi koji su podvrgnuti hemoterapiji, transplantaciji organa ili imaju ozbiljne autoimune bolesti poput HIV-a, mogu biti pod većim rizikom od infekcija izazvanih probiotskim bakterijama. U retkim slučajevima, kod imunokompromitovanih pacijenata, probiotici mogu dovesti do bakterijemije (prisutnosti bakterija u krvi) ili fungemije (prisutnosti gljivica u krvi). Zbog toga je neophodna konsultacija sa lekarom pre upotrebe.
2. Osobe sa SIBO sindromom (sindrom prekomernog rasta bakterija u tankom crevu)
SIBO je stanje u kojem dolazi do abnormalnog povećanja broja bakterija u tankom crevu, što može izazvati nadutost, dijareju, gasove i bolove u stomaku. Budući da probiotici dodatno unose korisne bakterije, kod osoba sa SIBO sindromom mogu pogoršati simptome. U takvim slučajevima, prebiotici ili specifični probiotički sojevi mogu biti bolja alternativa.
3. Osobe sa pankreatitisom ili ozbiljnim gastrointestinalnim problemima
Iako su probiotici često preporučeni za poboljšanje probavnog zdravlja, kod osoba sa akutnim pankreatitisom ili teškim inflamatornim stanjima creva mogu imati negativne efekte. Istraživanja su pokazala da kod pojedinaca sa teškim oblikom pankreatitisa probiotici mogu povećati rizik od komplikacija.
4. Osobe sa alergijama na određene sastojke probiotika
Neki probiotički suplementi mogu sadržavati tragove mlečnih proizvoda, soje ili glutena, što može predstavljati problem za osobe sa intolerancijama ili alergijama. Uvek je važno pažljivo pročitati sastav proizvoda i odabrati opciju koja ne sadrži alergene.
Da li se probiotik može uzimati u trudnoći?
Probiotici su generalno bezbedni tokom trudnoće i mogu imati brojne zdravstvene koristi za trudnicu i bebu, ali je važno da trudnice biraju odgovarajuće sojeve i pre nego što ih uvedu u svoju rutinu, konsultuju se sa lekarom. Probiotici mogu pomoći u poboljšanju varenja i smanjenju zatvora, što je česta tegoba tokom trudnoće zbog hormonalnih promena koje usporavaju probavu. Takođe, mogu smanjiti rizik od vaginalnih i urinarnih infekcija, jer sojevi poput Lactobacillus rhamnosus i Lactobacillus reuteri pomažu u održavanju zdrave vaginalne flore.
Osim toga, probiotici podržavaju imunološki sistem, što je važno jer se tokom trudnoće imuni sistem menja, čineći trudnicu podložnijom infekcijama. Korišćenje probiotika može smanjiti učestalost respiratornih i gastrointestinalnih infekcija. Neka istraživanja sugerišu da unos probiotika tokom trudnoće može smanjiti rizik od ekcema i alergija kod novorođenčeta, naročito ako ih majka uzima u trećem tromesečju, podržavajući razvoj zdrave mikrobiote kod bebe. Takođe, određeni sojevi probiotika mogu smanjiti rizik od gestacijskog dijabetesa poboljšanjem osetljivosti na insulin i regulacijom nivoa šećera u krvi.
Kada biraju probiotik, trudnice bi trebalo da odaberu proizvode sa klinički ispitanim sojevima kao što su Lactobacillus rhamnosus GG, Bifidobacterium lactis i Lactobacillus reuteri, i da izbegavaju proizvode sa nepotrebnim dodacima poput veštačkih zaslađivača i konzervansa. Pre upotrebe, predlaže se konsultacija sa lekarom, kako bi se odredila optimalna doza i trajanje korišćenja probiotika. Probiotici mogu biti vrlo korisni tokom trudnoće, ali je važno da se pažljivo odaberu i koriste po preporuci struke.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
