Iritabilni kolon i FODMAP dijeta

Iritabilni kolon predstavlja funkcionalni poremećaj creva. Ovaj sindrom nije povezan sa strukturnim ili biohemijskim abnormalnostima koji se mogu otkriti uz pomoć trenutnih rutinskih dijagnostičkih alata. Njega karakteriše bol ili nelagoda u stomaku, nepravilna stolica i nadimanje, te se preporučuje praktikovanje FODMAP dijete.

Simptomi mogu biti teži kod mnogih pojedinaca, ali mogu biti blagi ili umereni kod drugih pacijenata. Pored toga, iritabilni kolon je često povezan sa drugim somatskim komorbiditetima (na primer, pojava bola, povećana aktivnost bešike i pojava migrena), psihijatrijska stanja (uključujući depresiju i anksioznost) i visceralna osetljivost.

Na svetskom nivou, rasprostranjenost iritabilnog kolona je visoka (oko 11%) i ovo stanje ima značajne posledice po kvalitet života koje su uporedive sa drugim hroničnim bolestima, kao što su dijabetes melitus i hepatitis.

Podtipovi iritabilnog kolona 

– Iritabilni kolon sa bolovima ili nelagodom i dominantnom konstipacijom (IBS-C),
– iritabilni kolon sa dijarejom (IBS-D),
– mešoviti iritabilni kolon (IBS-M) i
– iritabilni kolon koji ne pripada nijednom od navedenih podtipova (IBS-U).

Pre svega, potrebno je isključiti postojanje druge bolesti (uključujući druge funkcionalne gastrointestinalne bolesti, kao što su funkcionalna dispepsija i gastroezofagealna refluksna bolest), koje mogu izazvati tipične simptome iritabilnog kolona. Iako će značajan deo pacijenata doživeti remisiju tokom vremena, trenutno ne postoji tretman koji leči iritabilni kolon. Savremena medicina tvrdi da je ublažavanje simptoma najviše što se trenutno može postići.

Iako će u daljem tekstu biti reči o faktorima koji utiču na pojavu iritabilnog kolona, kao i preporukama za ishranu, istražite moć energetske medicine. Smatra se da je čak 80% svih hroničnih bolesti posledica stresova i negativnih misli, poput nezadovoljstva, žalosti, straha i brige.

Problemi sa crevima na energetskom nivou imaju veze sa 1. čakrom, koja se dovodi u vezu sa osećajem stabilnosti, sigurnosti, moći manifestacije, mogućnostima, kao i fizičkom vitalnošću, uzemljenjem, osnovnim potrebama, fizičkom i materijalnom sigurnosti. Više o čakrama pročitajte ovde.

Faktori koji utiču na pojavu iritabilnog kolona

Uprkos velikoj rasprostranjenosti, sindrom iritabilnog kolona još uvek nije u potpunosti shvaćen, ali je poznato da brojni faktori utiču na pojavu ovog sindroma. Mnogi od faktora, u kombinaciji, mogu imati važnu ulogu u nastajanju ovog oboljenja. Svakako, nije nužno da će svi navedeni faktori biti zastupljeni kod svakog pacijenta. Takođe, još uvek nije poznato koji od faktora je glavni ili najčešći okidač za pojavu iritabilnog kolona. U nastavku su navedeni faktori:

– Genetska predispozicija – Jedna studija je pokazala da je iritabilni kolon prisutan u prethodnim generacijama porodica kod čak 33% pacijenata.

– Promenjena motorika creva – Stres iz okruženja ili jak emotivni stres preko osovine mozak-creva može dovesti do poremećaja motorike u tankom i debelom crevu. Pacijenti sa iritabilnim kolonom imaju još jači odgovor organizma i digestivnog trakta na stresore u poređenju sa osobama koje nemaju ovu zdravstvenu tegobu.

– Preosetljivost creva – Ova preosetljivost nastaje kao rezultat stimulacije različitih receptora visceralnog aferentnog nerva vlakana u zidu creva, izazvana distenzijom creva, ili kao rezultat nadimanja, i predstavlja moguće objašnjenje simptoma iritabilnog kolona.

– Psihički stres i poremećaji – Simptomi anksioznosti, depresije, paranoje i drugi psihološki simptomi se često susreću kod ovih pacijenata.

– Enterična infekcija/upala – Kod nekih pacijenata primećeno je zapaljenje creva sa iritabilnim kolonom nakon produženog infektivnog enteritisa, odnosno upale tankog creva.

– Promena u imunitetu digestivnog trakta

– Promene u mikrobioti digestivnog trakta – Utvrđeno je da su laktobacili i bifidobakterije najčešće smanjeni kod pacijenata sa iritabilnim kolonom, a njihove aktivnosti su bile ugrožene. Dokazano je da probiotici mogu uticati na crevnu floru i stabilizovati mikrobiotu.

– Intolerancija na određene namirnice – Poslednjih godina primećeno je da unos glutena izaziva stomačne tegobe i simptome slične simptomima iritabilnog kolona kod osoba kojima nike dijagnostikovana celijakija.

FODMAP dijeta 

Neki od najčešćih načina za ublažavanje simptoma iritabilnog kolona su ishrana bez glutenskih namirnica, kao i FODMAPs dijeta, o kojoj će biti više reči u nastavku.

Dijeta sa niskim sadržajem FODMAP-a (tj. ishrana sa niskim sadržajem oligosaharida, disaharida, monosaharida i poliola) je povezana sa poboljšanjem gastrointestinalnih simptoma kod 50-80% pacijenata, te se jako često preporučuje osobama sa iritabilnim kolonom.

FODMAP, skraćeni naziv nastao od Fermentable Oligo-, Di-, and Mono-Saccharides and Polyols, predstavlja veliku grupu malih nesvarljivih ugljenih hidrata koji se teško apsorbuju u tankom crevu. FODMAP-i se uobičajeno nalaze u velikom broju namirnica, poput voća, povrća, žitarica, mleka i mlečnih proizvoda, mahunarki i zaslađivača. Ovi molekuli deluju na različite načine:

– Povećavaju količinu vode u tankom crevu, kao da su osmotski aktivni,
– Povećavaju nastajanje gasova kroz fermentaciju bakterija,
– Povećavaju nivo proizvodnje bakterijskih metabolita, poput kratkolančanih masnih kiselina.

Tabela u nastavku prikazuje dozvoljene i zabranjene namirnice po dijeti sa niskim sadržajem FODMAP-a.

Dozvoljene namirnice

Žitarice: pirinač, ovsene pahuljice, kinoa, tapioka, proso, amarant, heljda, bezglutenski hleb i žitarice
Mleko i mlečni proizvodi: mleko bez laktoze, pirinčano, ovseno, sojino i ostala biljna mleka, jogurt bez laktoze, sojin jogurt
Povrće: šargarepa, bundeva, kineski kupus, celer, kupus, spanać, krompir, paradajz, tikvica, patlidžan, boranija, cvekla, crvena paprika, masline, začinsko bilje
Mahunarke: grašak, proizvodi od soje
Voće: banana, borovnica, jagoda, malina, grejpfrut, kivi, pomorandža, limun, limeta, ananas, passion fruit
Koštunjavi plodovi: badem, lešnik, orah
Zaslađivači: stevija, javorov sirup

Zabranjene namirnice

Žitarice: hleb i peciva, biskviti, kroasani, testenina, pšenično brašno, ječam, raž, kuskus, musli
Mleko i mlečni proizvodi: kravlje i kozje mleko, jogurt sa laktozom, mladi sirevi, puter, sladoled, pavlaka
Povrće: špargle, karfiol, crni i beli luk, pečurke, praziluk, komorač, artičoke, prokelj, brokoli, rotkva
Mahunarke: pasulj, leblebija, sočivo i soja
Voće: Jabuka, kruška, lubenica, mango, kajsija, avokado, višnje, breskva, šljiva, persimon, liši, voćni sokovi
Koštunjavi plodovi: Pistaći, indijski orah
Zaslađivači: agavin sirup, med, maltitol, ksilitol, fruktoza, sorbitol

Dijeta sa niskim sadržajem FODMAP-a se sastoji od:

– prve faze eliminacije zabranjene hrane, koja traje od 4 do 8 nedelja, i
– sledeće faze postepenog ponovnog uvođenja jedne kategorije ugljenih hidrata.

Ovo omogućava pacijentu, kojeg mora pratiti stručan nutricionista, da identifikuje vrstu i količinu namirnica na koje je osetljiv ili intolerantan i da pronađe adekvatne zamenske namirnice. Ovaj pristup omogućava lekaru da prilagodi ishranu svakom pojedinačnom pacijentu.

Takođe, obezbeđuje dugoročnu primenu dijete, uspostavljajući prilagođenu dijetu sa niskim sadržajem FODMAP-a, čime se rizici od moguće neadekvatne ishrane svode na minimum.

Angažovanje kvalifikovanog nutricioniste je obavezno. Ovo je važno zato što pouzdanost informacija koje su pacijenti prijavili u vezi sa hranom koja sadrži FODMAP može biti upitna, čak i u gastroenterološkom okruženju.