fbpx

LETNJI DETOKS PROGRAM 22-26.7.

Iritabilni kolon i FODMAP dijeta

Iritabilni kolon predstavlja funkcionalni poremećaj creva. Ovaj sindrom nije povezan sa strukturnim ili biohemijskim abnormalnostima koji se mogu otkriti uz pomoć trenutnih rutinskih dijagnostičkih alata. Njega karakteriše bol ili nelagoda u stomaku, nepravilna stolica i nadimanje, te se preporučuje praktikovanje FODMAP dijete.

Simptomi mogu biti teži kod mnogih pojedinaca, ali mogu biti blagi ili umereni kod drugih pacijenata. Pored toga, iritabilni kolon je često povezan sa drugim somatskim komorbiditetima (na primer, pojava bola, povećana aktivnost bešike i pojava migrena), psihijatrijska stanja (uključujući depresiju i anksioznost) i visceralna osetljivost.

Na svetskom nivou, rasprostranjenost poremećaja rada creva je visoka (oko 11%), a ovo stanje ima značajne posledice po kvalitet života koje su uporedive sa drugim hroničnim bolestima, kao što su dijabetes melitus i hepatitis.

Podtipovi iritabilnog kolona 

– Iritabilni kolon sa bolovima ili nelagodom i dominantnom konstipacijom (IBS-C),

– iritabilni kolon sa dijarejom (IBS-D),

– mešoviti iritabilni kolon (IBS-M) i

– iritabilni kolon koji ne pripada nijednom od navedenih podtipova (IBS-U).

Pre svega, potrebno je isključiti postojanje druge bolesti (uključujući druge funkcionalne gastrointestinalne bolesti, kao što su funkcionalna dispepsija i gastroezofagealna refluksna bolest), koje mogu izazvati tipične simptome ovog stanja. Iako će značajan deo pacijenata doživeti remisiju tokom vremena, trenutno ne postoji tretman koji leči iritabilni kolon. Savremena medicina tvrdi da je ublažavanje simptoma najviše što se trenutno može postići.

Iako će u daljem tekstu biti reči o faktorima koji utiču na pojavu iritabilnog kolona, kao i preporukama za ishranu, istražite moć energetske medicine. Smatra se da je čak 80% svih hroničnih bolesti posledica stresova i negativnih misli, poput nezadovoljstva, žalosti, straha i brige.

Problemi sa crevima na energetskom nivou imaju veze sa 1. čakrom, koja se dovodi u vezu sa osećajem stabilnosti, sigurnosti, moći manifestacije, mogućnostima, kao i fizičkom vitalnošću, uzemljenjem, osnovnim potrebama, fizičkom i materijalnom sigurnosti. Više o čakrama pročitajte ovde.

Faktori koji utiču na pojavu iritabilnog kolona

Uprkos velikoj rasprostranjenosti, ovaj sindrom još uvek nije u potpunosti shvaćen, ali je poznato da brojni faktori utiču na pojavu ovog sindroma. Mnogi od faktora, u kombinaciji, mogu imati važnu ulogu u nastajanju ovog oboljenja. Svakako, nije nužno da će svi navedeni faktori biti zastupljeni kod svakog pacijenta. Takođe, još uvek nije poznato koji od faktora je glavni ili najčešći okidač za pojavu iritabilnog kolona. U nastavku su navedeni faktori:

Genetska predispozicija 

Jedna studija je pokazala da je bolest prisutna u prethodnim generacijama porodica i to čak do 56% pacijenata.

Promenjena motorika creva 

Stres iz okruženja ili jak emotivni stres preko osovine mozak-creva može dovesti do poremećaja motorike u tankom i debelom crevu. Pacijenti sa iritabilnim kolonom imaju još jači odgovor organizma i digestivnog trakta na stresore u poređenju sa osobama koje nemaju ovu zdravstvenu tegobu.

Preosetljivost creva 

Ova preosetljivost nastaje kao rezultat stimulacije različitih receptora visceralnog aferentnog nerva vlakana u zidu creva, izazvana distenzijom creva, ili kao rezultat nadimanja, i predstavlja moguće objašnjenje simptoma iritabilnog kolona.

Psihički stres i poremećaji 

Simptomi anksioznosti, depresije, paranoje i drugi psihološki simptomi se često susreću kod ovih pacijenata.

Enterična infekcija/upala 

Kod nekih pacijenata primećeno je zapaljenje creva sa iritabilnim kolonom nakon produženog infektivnog enteritisa, odnosno upale tankog creva.

Promena u imunitetu digestivnog trakta

Poremećaji u imunološkom odgovoru creva mogu doprineti hroničnoj upali i preosetljivosti, što je često primećeno kod pacijenata sa iritabilnim kolonom.

Promene u mikrobioti digestivnog trakta 

Utvrđeno je da su laktobacili i bifidobakterije najčešće smanjeni kod pacijenata sa iritabilnim kolonom, a njihove aktivnosti su bile ugrožene. Dokazano je da probiotici mogu uticati na crevnu floru i stabilizovati mikrobiotu.

Intolerancija na određene namirnice 

Poslednjih godina primećeno je da unos glutena izaziva stomačne tegobe i simptome slične simptomima iritabilnog kolona kod osoba kojima nike dijagnostikovana celijakija.

Kako se postavlja dijagnoza za iritabilni kolon?

Postavljanje dijagnoze iritabilnog kolona zahteva temeljnu anamnezu i fizički pregled pacijenta. Lekar će zatražiti detaljne informacije o simptomima, njihovoj učestalosti i intenzitetu, a pored toga, može zahtevati i vođenje dnevnika ishrane i simptoma kako bi se identifikovali potencijalni okidači. Da bi se isključile druge bolesti, često se rade laboratorijski testovi, kolonoskopija, endoskopija i drugi dijagnostički postupci. Dijagnoza se postavlja na osnovu praćenja specifičnih simptoma koji moraju biti prisutni tokom najmanje tri meseca kako bi se potvrdilo prisustvo iritabilnog kolona.

Koji vidovi lečenja su dostupni kod pacijenata sa iritabilnim kolonom (nervoznim crevima)?

Iritabilni kolon zahteva individualni pristup lečanja, usmerenog ka ublažavanju simptoma. Najčešće se koristi kombinacija dijetetskih promena, lekova i psihološke podrške. Lekovi mogu uključivati spazmolitike, laksative, antidepresive i probiotike. Psihoterapija, posebno kognitivno-bihevioralna terapija, može biti korisna za pacijente koji imaju izražene psihičke simptome. Takođe, tehnike relaksacije, akupunktura, meditacija, te redovna fizička aktivnost mogu pomoći u smanjenju simptoma.

Koji lekari su vam neophodni?

Za adekvatno lečenje iritabilnog kolona često je potreban sveobuhvatni pristup i saradnja lekara iz više medicinskih oblasti. Pored gastroenterologa, pacijentu može biti potreban nutricionista, psiholog ili psihijatar, kao i lekar opšte prakse. Nutricionista pomaže u planiranju ishrane, psiholog ili psihijatar u rešavanju psiholoških problema, a lekar opšte prakse planira celokupno lečenje i prati opšte zdravstveno stanje pacijenta.

FODMAP dijeta 

Neki od najčešćih načina za ublažavanje simptoma iritabilnog kolona su ishrana bez glutenskih namirnica, kao i FODMAPs dijeta, o kojoj će biti više reči u nastavku.

Dijeta sa niskim sadržajem FODMAP-a (tj. ishrana sa niskim sadržajem oligosaharida, disaharida, monosaharida i poliola (šećernih alkohola) je povezana sa poboljšanjem gastrointestinalnih simptoma kod 50-80% pacijenata, te se jako često preporučuje osobama sa iritabilnim kolonom.

FODMAP, skraćeni naziv nastao od Fermentable Oligo-, Di-, and Mono-Saccharides and Polyols, predstavlja veliku grupu malih nesvarljivih ugljenih hidrata koji se teško apsorbuju u tankom crevu. FODMAP-i se uobičajeno nalaze u velikom broju namirnica, poput voća, povrća, žitarica, mleka i mlečnih proizvoda, mahunarki i zaslađivača. Ovi molekuli deluju na različite načine:

– Povećavaju količinu vode u tankom crevu, kao da su osmotski aktivni,

– Povećavaju nastajanje gasova kroz fermentaciju bakterija,

– Povećavaju nivo proizvodnje bakterijskih metabolita, poput kratkolančanih masnih kiselina.

U nastavku su izlistane dozvoljene i zabranjene namirnice po dijeti sa niskim sadržajem FODMAP-a.

Dozvoljene namirnice

Žitarice: pirinač, ovsene pahuljice, kinoa, tapioka, proso, amarant, heljda, bezglutenski hleb i žitarice

Mleko i mlečni proizvodi: mleko bez laktoze, pirinčano, ovseno, sojino i ostala biljna mleka, jogurt bez laktoze, sojin jogurt

Povrće: šargarepa, bundeva, kineski kupus, celer, kupus, spanać, krompir, paradajz, tikvica, patlidžan, boranija, cvekla, crvena paprika, masline, začinsko bilje

Mahunarke: grašak, proizvodi od soje

Voće: banana, borovnica, jagoda, malina, grejpfrut, kivi, pomorandža, limun, limeta, ananas, marakuja

Koštunjavi plodovi: badem, lešnik, orah

Zaslađivači: stevija, javorov sirup

Zabranjene namirnice

Žitarice: hleb i peciva, biskviti, kroasani, testenina, pšenično brašno, ječam, raž, kuskus, musli

Mleko i mlečni proizvodi: kravlje i kozje mleko, jogurt sa laktozom, mladi sirevi, puter, sladoled, pavlaka

Povrće: špargle, karfiol, crni i beli luk, pečurke, praziluk, komorač, artičoke, prokelj, brokoli, rotkva

Mahunarke: pasulj, leblebija, sočivo i soja

Voće: Jabuka, kruška, lubenica, mango, kajsija, avokado, višnje, breskva, šljiva, persimon, liši, voćni sokovi

Koštunjavi plodovi: Pistaći, indijski orah

Zaslađivači: agavin sirup, med, maltitol, ksilitol, fruktoza, sorbitol

Dijeta sa niskim sadržajem FODMAP-a se sastoji od:

– prve faze eliminacije zabranjene hrane, koja traje od 4 do 8 nedelja, i

– sledeće faze postepenog ponovnog uvođenja jedne kategorije ugljenih hidrata.

Ovo omogućava pacijentu, kojeg mora pratiti stručan nutricionista, da identifikuje vrstu i količinu namirnica na koje je osetljiv ili intolerantan i da pronađe adekvatne zamenske namirnice. Ovaj pristup omogućava lekaru da prilagodi ishranu svakom pojedinačnom pacijentu.

Takođe, obezbeđuje dugoročnu primenu dijete, uspostavljajući prilagođenu dijetu sa niskim sadržajem FODMAP-a, čime se rizici od moguće neadekvatne ishrane svode na minimum.

Angažovanje kvalifikovanog nutricioniste je obavezno. Ovo je važno zato što pouzdanost informacija koje su pacijenti prijavili u vezi sa hranom koja sadrži FODMAP može biti upitna, čak i u gastroenterološkom okruženju.

Koje promene u životnom stilu su potrebne kod lečenja nervoznih creva?

Promene u životnom stilu mogu značajno doprineti ublažavanju simptoma iritabilnog kolona. Preporučuje se redovna fizička aktivnost, koja pomaže u regulisanju motorike creva i smanjenju stresa, kao i tehnike opuštanja, poput molitve i meditacije, koje mogu pomoći u smanjenju psihičkog stresa. Takođe, važno je pridržavati se pravilne ishrane i izbegavati hranu koja izaziva simptome. Unos dovoljne količine tečnosti, pravilno žvakanje hrane i redovni obroci su podjednako važni za održavanje zdravlja creva.

Ko sam ja?

Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, kreator i organizator dva popularna programa ishrane – “5 dana detoks program” i “Green Method“ program.

Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju značajnih informacija i znanja u oblasti nutricionizma, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, a potom sam u januaru 2014. godine osnovala Totally Wellness. Moja misija je da pomognem ljudima da uz zdravu ishranu unapređuju stil života.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Koji su najčešći uzroci nastanka sindroma iritabilnih creva?
Uzroci sindroma iritabilnih creva nisu u potpunosti poznati, ali se veruje da kombinacija genetskih faktora, promenjene motorike creva, preosetljivosti creva, psihičkog stresa, infekcija i promena u mikrobioti igra ključnu ulogu.
Koji su najuobičajeniji simptomi kod iritabilnog kolona?
Najčešći simptomi uključuju bol ili nelagodu u stomaku, neredovnu stolicu (konstipaciju ili dijareju), nadimanje, gasove i osećaj nepotpunog pražnjenja creva.
Koje namirnice su najbolje u FODMAP dijeti?
Namirnice koje su dozvoljene u FODMAP dijeti uključuju pirinač, ovsene pahuljice, mleko bez laktoze, šargarepu, borovnice i bademe.
Koje namirnice se moraju izbegavati?
Namirnice koje treba izbegavati uključuju pšenično brašno, mleko sa laktozom, crni luk, pasulj, jabuke, pistaće i med.
Koje su dostupne metode lečenje, osim promena u ishrani?
Pored promena u samom načinu ishrane, lečenje može uključivati i lekove (spazmolitike, laksative, antidepresive), psihoterapiju, tehnike relaksacije, akupunkturu i redovnu fizičku aktivnost.
Kliknite da ocenite!
[Ukupno ocena: 8 Prosečna ocena: 4.6]

SVAKE SREDE U 9h u vaŠem inboxu

prijavite se na newsletter

Zajednica od

117 000+ pratilaca

Pratite sadržaj koji svakodnevno kreiram za vas, uz holistički pristup zdravlju, ishrani i životnim navikama.