Pankreatitis: Uzroci, simptomi i lečenje

Pankreatitis, odnosno upala pankreasa, jedno je od oboljenja koje može biti i akutno i hronično, a u težim slučajevima može dovesti i do ozbiljnih komplikacija. Ovaj organ, iako mali, ima ogromnu ulogu u varenju i regulaciji šećera u krvi. Kada ova žlezda oboli, poremeti se varenje masti, proteina i ugljenih hidrata, ali i rad hormona insulina i glukagona. Prepoznavanje simptoma i pravovremeno lečenje ključni su za očuvanje zdravlja.

Šta je pankreatitis (upala pankreasa)?

Pankreatitis je zapaljenje žlezde koja se nalazi iza želuca i ima dvostruku ulogu: proizvodi enzime potrebne za razgradnju hrane i hormone koji regulišu šećer u krvi.

Do upale dolazi kada se digestivni enzimi pankreasa aktiviraju prerano, dok su još u samoj žlezdi, umesto u tankom crevu. To dovodi do oštećenja sopstvenog tkiva, bolova i inflamatornih procesa.

Koje vrste pankreatitisa postoje?

Pankreatitis se može javiti u nekoliko oblika, koji se razlikuju po težini i trajanju bolesti.

Akutni pankreatitis

Akutni pankreatitis nastaje iznenada i obično traje nekoliko dana do nedelja. Najčešći simptomi su jak bol u gornjem delu stomaka, mučnina, povraćanje i povišena temperatura. Većina slučajeva je blaža i povlači se uz pravilan tretman, ali kod nekih pacijenata može dovesti do teških komplikacija koje zahtevaju hospitalizaciju.

Hronični pankreatitis

Hronični pankreatitis je dugotrajna i progresivna upala koja traje godinama. Često nastaje kao posledica ponovljenih epizoda akutnog pankreatitisa. Vremenom dovodi do trajnog oštećenja tkiva i gubitka funkcije pankreasa, što uzrokuje probleme sa varenjem i povećava rizik od dijabetesa.

Nekrotizirajući pankreatitis

Nekrotizirajući pankreatitis je najteži oblik bolesti. Nastaje kada upala dovede do odumiranja (nekroze) tkiva pankreasa. Ovo stanje može izazvati teške infekcije i komplikacije opasne po život. Lečenje je zahtevno i obično podrazumeva intenzivnu terapiju u bolničkim uslovima, a ponekad i hiruršku intervenciju.

Koji su najčešći uzroci pankreatitisa?

Upala pankreasa može nastati iz različitih razloga. Neki uzroci su privremeni i rešavaju se uklanjanjem faktora rizika, dok drugi zahtevaju dugotrajno lečenje i pažljivo praćenje. Evo najčešćih uzroka pankreatitisa:

Kamen u žuči

Žučni kamenci su jedan od vodećih uzroka akutnog pankreatitisa. Kada kamenčić blokira žučni kanal, dolazi do zastoja u oticanju sokova iz pankreasa, što izaziva upalu.

Konzumacija alkohola

Preterano i dugotrajno konzumiranje alkohola može oštetiti pankreas i dovesti do akutnih, a kasnije i hroničnih oblika upale. Alkohol je jedan od glavnih faktora rizika za pankreatitis kod odraslih.

Operacije pankreasa

Hirurški zahvati u predelu pankreasa ili okolnih organa mogu izazvati iritaciju i naknadnu upalu.

Lekovi

Određeni lekovi, poput nekih antibiotika, diuretika i imunosupresiva, mogu izazvati pankreatitis kao nuspojavu.

Nasledni poremećaji

Genetske mutacije koje utiču na enzime pankreasa ili metabolizam masti mogu povećati rizik od razvoja pankreatitisa, čak i kod mlađih osoba.

Infekcije

Virusne i bakterijske infekcije, uključujući zauške i hepatitis, mogu uzrokovati upalu pankreasa.

Autoimune bolesti

Kod autoimunog pankreatitisa, imuni sistem greškom napada sopstveno tkivo pankreasa, izazivajući upalu i oštećenje.

Visoki nivoi triglicerida u krvi

Hipertrigliceridemija (visok nivo triglicerida u krvi) može dovesti do upale pankreasa, naročito ako vrednosti prelaze 1000 mg/dL.

Rak pankreasa

Tumori mogu blokirati kanale i izazvati upalu. U ovim slučajevima pankreatitis se javlja kao posledica osnovnog oboljenja.

Koji su faktori rizika za pankreatitis?

Pored konkretnih uzroka, postoje i faktori rizika koji povećavaju verovatnoću razvoja pankreatitisa. Oni ne znače da će se bolest sigurno javiti, ali značajno utiču na to koliko je osoba podložna upali.

Životni stil: pušenje, alkohol

Pušenje i konzumacija alkohola spadaju među najveće rizike za pojavu pankreatitisa. Alkohol oštećuje ćelije pankreasa i remeti funkciju enzima, dok pušenje dodatno povećava inflamaciju i rizik od hroničnog oblika bolesti. Kombinacija ova dva faktora posebno povećava verovatnoću obolevanja.
Prema analizi iz baze podataka i autoritativnih izvora, žučni kamenci su odgovorni za oko 35-40% slučajeva akutnog pankreatitisa u Sjedinjenim Američkim Državama, dok je konzumacija alkohola uzrok u približno 30 % slučajeva.

Genetika: cistična fibroza, porodična predispozicija

Nasledni faktori takođe imaju veliku ulogu. Osobe sa cističnom fibrozom ili sa porodičnom istorijom pankreatitisa imaju veći rizik od razvoja bolesti. Genetske mutacije mogu uticati na funkciju pankreasa i činiti ga osetljivijim na spoljne faktore.

Zdravstveni problemi: hipertrigliceridemija, prethodne abdominalne operacije

Hipertrigliceridemija (povišeni trigliceridi u krvi) jedan je od najčešćih metaboličkih faktora rizika za pankreatitis. Takođe, osobe koje su imale prethodne operacije u predelu abdomena mogu biti sklonije razvoju upale zbog promena u funkcionisanju organa i kanala.

Koji su simptomi pankreatitisa?

Simptomi pankreatitisa zavise od toga da li se radi o akutnom ili hroničnom obliku bolesti. Akutni pankreatitis se javlja naglo i praćen je intenzivnim tegobama, dok hronični oblik često ima blaže, ali dugotrajnije simptome koji se postepeno pogoršavaju.

Simptomi akutnog pankreatitisa

Akutni pankreatitis obično nastupa iznenada i zahteva hitnu medicinsku pažnju. Najčešći simptomi uključuju:

• Bol koji počinje polako ili iznenada u gornjem delu stomaka – jedan od glavnih znakova bolesti.
• Bol koji se može širiti ka leđima – specifičan simptom koji upućuje na upalu pankreasa.
• Blag ili jak bol – može varirati u intenzitetu, ali najčešće je jak i uporan.
• Bol koji može trajati nekoliko dana – tegobe se ne povlače spontano i traju duže.
• Groznica – povišena temperatura kao znak upale.
• Mučnina i povraćanje – česti prateći simptomi.
• Otečen ili osetljiv stomak – abdomen je bolan na dodir, često nadut.
• Brz puls – posledica upalnog procesa i bola.
  

Simptomi hroničnog pankreatitisa

Hronični pankreatitis se razvija postepeno i može biti bez simptoma u ranim fazama, ali vremenom dovodi do ozbiljnih problema sa varenjem i ishranom. Karakteristični simptomi su:

• Bol u gornjem delu stomaka ili odsustvo bola – kod nekih pacijenata bol je konstantan, dok kod drugih potpuno izostaje.
• Bol koji se širi ka leđima – kao i kod akutnog oblika, često se širi pozadi.
• Bol koji može postati jači nakon jela – posebno nakon unosa masne hrane.
• Dijareja – posledica nedovoljnog lučenja enzima za varenje.
• Mučnina i povraćanje – učestali prateći simptomi.
• Gubitak težine – rezultat loše apsorpcije hranljivih materija.

Hronični pankreatitis može dovesti i do razvoja dijabetesa zbog gubitka sposobnosti pankreasa da proizvodi insulin.

Kako se dijagnostikuje pankreatitis?

Dijagnostikovanje pankreatitisa zahteva kombinaciju kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza i slikovnih metoda. Cilj je da se potvrdi upala pankreasa, proceni njena težina i otkriju mogući uzroci.

1. Anamneza i klinički pregled
Lekar najpre razgovara sa pacijentom o simptomima (bol u stomaku, mučnina, povraćanje), prethodnim oboljenjima, upotrebi alkohola, lekova ili prisustvu žučnih kamenaca. Na pregledu se često primećuje osetljivost i napetost u gornjem delu stomaka.

2. Laboratorijske analize

• Amilaza i lipaza – enzimi pankreasa koji se značajno povećavaju kod akutnog pankreatitisa.
• Krvna slika i biohemija – bele krvne ćelije, elektroliti, glukoza i funkcija jetre se prate da bi se procenilo opšte stanje organizma.
• Trigliceridi – povišen nivo može biti uzrok pankreatitisa.

3. Slikovne metode

• Ultrazvuk abdomena – koristi se za otkrivanje žučnih kamenaca i promene na pankreasu.
• CT (kompjuterizovana tomografija) – pomaže u proceni težine upale i otkrivanju komplikacija poput nekroze ili pseudocisti.
• MR (magnetna rezonanca) i MRCP (magnetna rezonanca žučnih i pankreasnih kanala) – omogućavaju detaljniji prikaz žučnih kanala i pankreasa.
  

4. Endoskopske metode

• ERCP (endoskopska retrogradna holangiopankreatografija) koristi se za dijagnostiku i lečenje. Omogućava uklanjanje žučnih kamenaca i otvaranje zapušenih kanala.

Rano i precizno postavljanje dijagnoze je ključno kako bi se započelo adekvatno lečenje i smanjio rizik od komplikacija.

Kako se leči pankreatitis?

Lečenje pankreatitisa zavisi od oblika bolesti, njenog uzroka i težine simptoma. Cilj terapije je da se smanji upala, ublaži bol, spreče komplikacije i omogući pankreasu da se oporavi ili da se nadoknade njegove funkcije ako su trajno oštećene.

Lečenje akutnog pankreatitisa

Akutni pankreatitis se obično razvija naglo i zbog rizika od komplikacija zahteva bolničko lečenje. Terapija se u početku zasniva na:

• Intravenoznoj hidrataciji (infuzijama): jer dehidracija može ubrzati pogoršanje simptoma. Infuzija pomaže i cirkulaciji i funkciji organa.
• Kontroli bola: jak bol je jedan od vodećih simptoma, pa se pacijentima daju analgetici, a u težim slučajevima i jači lekovi.
• Odmoru pankreasa: pacijent prvih dana ne unosi hranu na usta. Tek kada se stanje stabilizuje, uvodi se tečna, a zatim i lagana ishrana.
• Kontroli komplikacija: antibiotici se koriste samo ako postoji sumnja na infekciju, dok se kod nekroze ili pseudocisti razmatra endoskopsko ili hirurško lečenje.
• ERCP proceduri ili hirurgiji: ako je uzrok žučni kamen, neophodno je njegovo uklanjanje da bi se sprečila ponovna upala

U većini slučajeva, blagi akutni pankreatitis prolazi za nekoliko dana do nedelja. Međutim, teži oblici mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija i zahtevaju intenzivnu terapiju i nadzor.

Lečenje hroničnog pankreatitisa

Hronični pankreatitis traje mesecima ili godinama i postepeno oštećuje tkivo pankreasa. Cilj lečenja je da se smanje simptomi, poboljša kvalitet života i spreče dalja oštećenja. Terapija uključuje:

• Izbegavanje alkohola i prestanak pušenja: ova dva faktora su najčešći uzroci progresije bolesti i njihovo uklanjanje je osnovni korak.
• Poseban režim ishrane: mali i česti obroci sa smanjenim unosom masti. Hrana treba da bude lako svarljiva i nutritivno bogata.
• Terapiju enzimima pankreasa: kako bi se nadoknadila smanjena proizvodnja enzima i omogućilo pravilno varenje. Ovi enzimi dolaze u obliku kapsula koje se uzimaju uz obrok.
• Suplementaciju vitamina: naročito vitamina A, D, E i K, koji se slabije apsorbuju zbog problema sa varenjem masti.
• Kontrolu bola: lekovi protiv bolova ili u težim slučajevima blokatori nervnih puteva.
• Kontrolu šećera u krvi: zbog rizika od razvoja dijabetesa, pacijenti često moraju uzimati insulin ili oralne antidijabetike.
• Hirurške intervencije: kod ozbiljnih komplikacija, poput blokade kanala ili pseudocisti, može se primeniti hirurgija.

Važno je naglasiti da lečenje pankreatitisa zahteva timski pristup. Gastroenterolog, nutricionista, endokrinolog i hirurg često zajednički rade na planu terapije. Pacijent, sa druge strane, ima veliku odgovornost da sprovodi preporuke o ishrani, da redovno ide na kontrole i da se pridržava zdravih životnih navika.

Može li se pankreatitis sprečiti?

Iako se pankreatitis ne može uvek u potpunosti sprečiti, posebno kada je posledica genetskih poremećaja ili određenih bolesti, veliki broj slučajeva može se izbeći usvajanjem zdravih životnih navika i kontrolom faktora rizika.

Promene životnih navika

Usvajanje zdravog stila života ima ključnu ulogu u prevenciji. Redovno vežbanje, uravnotežena ishrana i održavanje zdrave telesne težine pomažu u smanjenju rizika od pojave pankreatitisa, naročito hroničnog oblika.

Kontrola triglicerida

Povišeni nivoi triglicerida u krvi (hipertrigliceridemija) značajno povećavaju rizik od pankreatitisa. Redovno praćenje krvne slike, zdrava ishrana sa smanjenim unosom rafinisanih šećera i masti, kao i terapija koju propiše lekar, mogu držati trigliceride pod kontrolom.

Izbegavanje alkohola i masne hrane

Jedan od najvažnijih koraka u prevenciji jeste potpuno izbegavanje alkohola, jer on direktno oštećuje pankreas i jedan je od glavnih uzroka bolesti. Takođe, preteran unos masne i pržene hrane opterećuje ovu žlezdu i može izazvati upalu. Uravnotežena ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima čuva zdravlje i smanjuje rizik od oboljenja.

Koja je uloga ishrane kod pankreatitisa?

Ishrana sama po sebi ne može da izleči pankreatitis, ali predstavlja jedan od ključnih elemenata u oporavku, kontroli simptoma i praćenju stanja kod pacijenata sa ovom bolešću. Pravilno planirana dijeta pomaže da se pankreas maksimalno rastereti, ublažavaju bolovi i probavne smetnje, te smanjuje rizik od komplikacija poput malapsorpcije, naglog gubitka telesne mase ili razvoja dijabetesa.

Cilj ishrane kod pankreatitisa jeste da se obezbedi dovoljno energije i hranljivih materija bez dodatnog opterećenja na pankreas. To znači da se biraju namirnice koje su lako svarljive, niskomasne i bogate vlaknima, vitaminima i mineralima. Kod hroničnog pankreatitisa, ovakav režim postaje dugoročna podrška organizmu i važan deo svakodnevne terapije.

Namirnice koje se preporučuju

• Voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke – ove namirnice su lagane za probavu, bogate vlaknima i hranljivim materijama, pa se često preporučuju kao osnova dijete kod pankreatitisa.
• Niskomasni proteinski izvori poput ribe, nemasnog mesa, belanaca i nemasnih mlečnih proizvoda pomažu u obnavljanju tkiva i jačanju organizma, a ne opterećuju pankreas.
• Mali i učestali obroci – preporučuje se četiri do šest manjih obroka dnevno umesto tri obilna, kako bi se izbegao preveliki stres na pankreas i olakšalo varenje.
• Kod hroničnog pankreatitisa posebnu pažnju treba obratiti na unos vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E, K). Njihova apsorpcija može biti otežana, pa se često preporučuje suplementacija uz konsultaciju lekara.
  

Namirnice koje treba izbegavati

• Hrana bogata zasićenim mastima, pržena i masna jela – ovakve namirnice značajno opterećuju pankreas i mogu izazvati pogoršanje simptoma. Zbog toga se savetuje njihovo potpuno izbegavanje.
• Alkohol i gazirani/zaslađeni napici – alkohol direktno oštećuje pankreas i spada u najčešće uzroke pankreatitisa. Kod hroničnog oblika posebno je važno da se alkohol u potpunosti eliminiše iz ishrane, a zaslađeni i gazirani napici dodatno otežavaju varenje.
• Namirnice bogate prostim šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima – poput belog hleba, kolača i slatkiša mogu doprineti naglim skokovima šećera u krvi i pogoršanju simptoma pankreatitisa.
  

Pravilna ishrana tako postaje jedan od najvažnijih načina za podršku lečenju pankreatitisa i sprečavanje njegovih komplikacija. Više praktičnih saveta i primera jelovnika možete pronaći na stranici Ishrana kod bolesti pankreasa.

Ko sam ja?

Tatjana Popović je sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor sedam knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – „5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.

Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena je zdravom načinu života. Njen potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te je u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdamu u „Kushi” Institut, a u Beogradu nutricionizam.

Često postavljana pitanja (FAQ)