Šta kada telo traži šećer?
Rafinisani šećer – što ga više jedete, organizam će ga više tražiti. Iako postoje mnogi fizički faktori koji doprinose žudnji za šećerom poput hormonske neravnoteže ili nedostatka vitamina i minerala, navike u ishrani, ali i mentalna i emocionalna stanja takođe utiču na to koliko telo žudi za šećerom. Kako da identifikujete faktore koji utiču na vašu žudnju za slatkišima, te kako da prekinete začarani krug konzumiranja šećera, pročitajte u nastavku.
Šta su žudnje za šećerom i šta ih može uzrokovati?
Šećer (glukoza) je vitalni izvor energije za čovekov organizam i bez njega ne bismo mogli da funkcinoišemo. Naravno, nisu svi šećeri isti. Postoje prirodni šećeri poput fruktoze, koji se nalaze u voću i povrću, te dodati šećeri, koji se nalaze u prerađenoj hrani. Prirodni se sporije metabolišu u organizmu i dobri su za nas, dok dodati, a naročito u velikim količinama, mogu negativno uticati na zdravlje. Što više jedete prerađeni šećer, sve više ćete žudeti za njim.
Žudnje za bilo kojim ukusom, pa tako i žudnje za slatkim, mnogo govore o stanju organizma. Da biste spoznali šta uzrokuje vašu želju za šećerom, prisetite se koncepta primarne i sekundarne hrane, na koji se iznova vraćam. Dakle, primarna hrana je ono što nam je servirano u tanjiru, dok se sekundarna odnosi na sve ono što ”hrani” našu dušu – ispunjenost u ljubavnom životu, redovna fizička aktivnost, ostvarenost na polju karijere, kao i duhovna praksa, koja se ogleda kroz rad na sebi. Kada je primarna hrana uravnotežena i kada živimo ono što zaista želimo, hrana koju jedemo postaje sekundarna.
Naime, disbalans primarne i sekundarne hrane može biti uzrok žudnje za šećerom. Mnogi ljudi koji su pod stalnim stresom ili su nezadovoljni iz nekog razloga, negativne emocije pokušavaju da ublaže i prevaziđu slatkom hranom. To se zove emotivno prejedanje. Takođe, uzrok žudnje za poslasticama mogu biti različita fizička stanja poput neravnoteže određenih hormona i dr.
Kako šećer utiče na organizam?
Šećer se razgrađuje i apsorbuje u tankom crevu. Određeni enzimi razlažu molekule šećera na tri jednostavnija šećera: glukozu, galaktozu i fruktozu. Jetra i mišići skladište deo glukoze kao glikogen, koji organizam koristi kao gorivo za proizvodnju energije.
Međutim, kada glukoza uđe u krvotok, nivo glukoze u krvi raste. Kao odgovor, pankreas luči insulin kako bi pomogao glukozi da stigne do ćelija u telu. Ako konzumirate velike količine industrijski proizvodenog šećera, ćelije mogu vremenom postati otporne na insulin – što predstavlja faktor rizika za sistemsku upalu, insulinsku rezistenciju, dijabetes tipa 2 i druga hronična stanja.
Da li jedete previše šećera?
Ako ne unosite dovoljno voća i povrća, te ne konzumirate uravnotežene obroke koji se sastoje od nemasnih proteina, zdravih masti i nerafinisanih ugljenih hidrata, verovatno umesto toga jedete industrijski prerađene namirnice pune šećera.
Ne samo da to može uzrokovati nedostatak određenih vitamina, minerala i biljnih vlakana, već i brojne druge simptome. A to su:
– povećan apetit
– dobijanje na težini
– razdražljivost
– nizak nivo energije
– žudnja za poslasticama
– visok krvni pritisak
– akne
– bore
– bolovi u zglobovima
– neadekvatan san
– problemi sa probavom
– karijes
Šta jesti umesto šećera?
Jednom kada utvrdite osnovni uzrok žudnje za šećerom, postoji mnogo načina da ih kontrolišete, smanjite unos šećera, a da se pri tome ne odreknete slatkiša u potpunosti. Takođe, dajte prioritet oblastima svog života kojima je potrebno više pažnje.
Pre kupovine ili konzumiranja prehrambenih industrijskih proizvoda važno je da obratite pažnju na njihove deklaracije i pročitate sastojke koje oni sadrže. Šećeri su često prikriveni imenima koja možda ne prepoznajete i nalaze se u namirnicama za koje ni ne mislite da sadrže šećer, kao na primer jogurt, puter od kikirikija i dr. O ovoj temi sam opširnije pisala u svojoj knjizi ”Vodič za kupovinu hrane”, koju možete da pronađete na ovom linku.
Zdrave alternative šećeru su:
– Jedite voće da bi vaše telo naviklo na prirodno slatki ukus.
– Jedite slatko povrće poput kukuruza, batata, šargarepe i bundeve.
– Pijte vodu umesto gaziranih sokova, a najbolja alternativa njima su sveži ceđeni voćni sokovi ili mineralna voda s dodatkom limuna.
– U toku kuvanja i spremanja kolača, torti ili nekih drugih poslastica koristite prirodne zaslađivače. Javorov sirup, sirovi organski med, agava sirup i stevija su odlični izbori.
– Kada žudite za ugljenim hidratima, opredelite se za integralne žitarice.