Migrena – vrste, simptomi, suplementi za prevenciju
Da li imate problem sa migrenom? Postoje brojni načini za prevenciju migrene, kao i određeni suplementi koji mogu ublažiti njene simptome.
Simptomi migrene mogu otežati svakodnevni život. Ove intenzivne glavobolje mogu izazvati pulsirajući bol, osetljivost na svetlost ili zvuk i mučninu.
Šta je migrena?
U pitanju je složena bolest, odnosno neurološko oboljenje koje karakterišu intenzivne, često pulsirajuće glavobolje koje mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana. Ova bolest pogađa milione ljudi širom sveta, a njeni simptomi mogu uključivati mučninu, povraćanje, kao i osetljivost na svetlost i zvuk.
Iako su glavobolje simptom poznat od davnina, migrena je kao specifično stanje prepoznata tek u modernoj medicini. Prvi opisi migrene zabeleženi su još u drevnoj Mesopotamiji, a Hipokrat je u 5. veku pre nove ere dao prve detaljne opise simptoma. Međutim, tek u 19. veku lekari su počeli ozbiljnije da istražuju migrenu kao posebnu vrstu glavobolje. Francuski lekar Louis Hyacinthe Thomas prvi je upotrebio izraz „migrena“ u svom radu iz 1873. godine, povezujući je sa poremećajima nervnog sistema. U poslednjih nekoliko decenija, zahvaljujući napretku u neurološkim istraživanjima, migrena nije toliko nepoznata, što je dovelo do razvoja efikasnijih metoda lečenja i prevencije.
Danas, ona ostaje predmet intenzivnog istraživanja, jer njeni uzroci nisu u potpunosti poznati, a simptomi mogu značajno varirati od osobe do osobe.
Koji su glavni simptomi migrene?
Intenzivna glavobolja
Najprepoznatljiviji simptom je intenzivna glavobolja. Ona se obično manifestuje kao pulsirajući bol, često samo na jednoj strani glave, i može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana. Ovaj bol je toliko jak da može ometati svakodnevne aktivnosti.
Osetljivost na svetlost i zvuk
Osobe koje pate od migrene često osećaju izrazitu osetljivost na svetlost (fotofobija) i zvuk (fonofobija). Čak i uobičajeni nivoi mogu izazvati nelagodnost i pogoršati simptome migrene.
Mučnina i povraćanje
Mučnina je još jedan čest simptom migrene. U težim slučajevima, mučnina može biti praćena povraćanjem, što dodatno pogoršava stanje i otežava lečenje.
Zamućen vid
Zamućen vid ili privremeni gubitak vida može se javiti tokom migrene, naročito ako je u pitanju migrena sa aurom. Ovaj simptom može biti zastrašujući, ali obično nestaje nakon što se migrena povuče.
Vrtoglavica
Vrtoglavica, odnosno osećaj nestabilnosti i gubitka ravnoteže, takođe može pratiti migrenu i biti prisutna dok traje napad.
Koji su glavni uzroci za nastanak migrene?
Povišen pritisak
Jedan od mogućih uzroka migrene je povišen krvni pritisak. Ovaj medicinski problem može izazvati napetost u krvnim sudovima glave, što dovodi do bolnih migrenskih napada. Povišen pritisak zahteva medicinsku kontrolu i adekvatno lečenje kako bi se smanjio rizik od migrene.
Anemija
Anemija, ili manjak gvožđa u organizmu, može biti još jedan okidač za migrene. Kada telu nedostaje gvožđe, može doći do smanjenog dotoka kiseonika u mozak, što izaziva glavobolje i migrene. Suplementacija gvožđem ili promene u ishrani mogu pomoći u sprečavanju ovih napada.
Hormonski poremećaji
Hormonski disbalans, naročito kod žena, često je povezan sa migrenama. Promene u nivou hormona, kao što su estrogen i progesteron, mogu izazvati migrene, posebno u periodu pre menstruacije ili tokom menopauze. Regulacija hormonskog statusa može značajno smanjiti učestalost migrena.
Genetski faktori
Genetika igra ključnu ulogu u predispoziciji za migrene. Ako imate članove porodice koji pate od migrene, veće su šanse da i sami razvijete ovaj problem. Iako se geni ne mogu promeniti, poznavanje porodične istorije može vam pomoći u boljoj prevenciji i lečenju migrena.
Koje vrste migrena postoje?
Migrene s aurom
Migrene sa aurom predstavljaju specifičnu vrstu migrene gde napadu glavobolje prethodi aura – senzorne promene koje mogu uključivati vizuelne smetnje, trnjenje ruku i nogu, ili poteškoće u govoru. Aura se obično javlja 20-60 minuta pre nego što počne glavobolja i može biti zastrašujuća, ali je uglavnom privremena.
Migrene bez aure
Migrene bez aure su najčešći tip i karakterišu se intenzivnom, pulsirajućom glavoboljom bez prethodnih senzorskih promena. Ove migrene mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, a često su praćene mučninom i osetljivošću na svetlost i zvuk.
Migrene sa produženom aurom
Migrene sa produženom aurom predstavljaju redak oblik migrene gde simptomi i bol traju duže od jednog sata, a ponekad i nekoliko dana. Ovaj tip migrene može biti izuzetno iscrpljujući i zahteva posebnu pažnju lekara.
Kako se migrena leči?
Terapija medikamentima
Terapija medikamentima uključuje upotrebu specifičnih lekova za ublažavanje ili prevenciju migrene. Ovi lekovi mogu uključivati analgetike, triptane, beta-blokatore, antiepileptike i antidepresive. Važno je da terapiju prepiše lekar, jer neki lekovi mogu izazvati neželjene efekte ili interakcije sa drugim medikamentima.
Promena načina života
Promena načina života može biti efikasna strategija za borbu protiv migrena. Ovo uključuje redovnu fizičku aktivnost, pravilnu ishranu, dovoljno sna i izbegavanje poznatih okidača migrena, kao što su određene namirnice, stresne situacije ili previše stimulansa poput kofeina.
Akupunktura
Akupunktura, drevna kineska tehnika, postaje sve popularnija kao alternativni tretman za migrene. Ova metoda uključuje ubadanje tankih igala u specifične tačke na telu kako bi se uspostavila energetska ravnoteža. Neka istraživanja sugerišu da akupunktura može pomoći u borbi protiv migrena kod određenih osoba.
Suplementi za prevenciju migrene
Nekoliko lekova na recept koriste se u prevenciji i lečenju migrene, ali oni mogu imati neželjene efekte. Dobra vest je da postoje brojne prirodne alternative koje možete isprobati. Određeni vitamini i nutrijenti mogu smanjiti učestalost ili intenzitet migrene.
Međutim, veoma često strategije za lečenje migrene koje deluju na jednu osobu, ne deluju na drugu. Kod nekih osoba isti način lečenja čak može pogoršati migrenu. Zbog toga je važno da se prilikom uvođenja bilo kakve terapije konsultujete sa lekarom.
Nije naučno dokazano da bilo koji suplement pomaže u prevenciji migrene kod svih ljudi. To je delimično zato što su glavobolje svake osobe različite i imaju jedinstvene okidače.
Ipak, efikasnost ovih 5 suplemenata za prevenciju migrene naučno je dokazana, pa vredi pokušati.
1. Vitamin B2 ili riboflavin
Istraživanja još uvek nisu pokazala kako ili zašto vitamin B2, poznat i kao riboflavin, pomaže u sprečavanju migrene. To može biti povezano sa efektom koji ovaj vitamin ima na način na koji ćelije metabolišu energiju.
U okviru jednog istraživanja zaključeno je da riboflavin može igrati ulogu u smanjenju učestalosti i trajanja napada migrene, bez ozbiljnih neželjenih efekata.
Ako se odlučite za ovaj suplement, pre upotrebe konsultujte sa lekarom. Preporučena dnevna doza B2 za prevenciju migrene iznosi 400 mg.
2. Magnezijum
Prema Američkoj fondaciji za migrenu dnevne doze od 400 do 500 mg magnezijuma mogu pomoći u sprečavanju migrene kod nekih ljudi. Smatra se da je magnezijum posebno efikasan za migrene povezane sa menstruacijom i one sa pratećom aurom ili vizuelnim promenama.
U okviru jednog istraživanja zaključeno je da je napad migrene kod nekih ljudi povezani sa nedostatkom magnezijuma. Naučnici su otkrili da davanje magnezijuma intravenozno može pomoći u smanjenju akutnih napada migrene, a da magnezijum koji se konzumira oralno može smanjiti učestalost i intenzitet migrene.
Ako se odlučite za suplement magnezijuma, imajte na umu količinu koju sadrži svaka tableta. Ukoliko jedna tableta sadrži samo 200 mg magnezijuma, potrebno je da uzmete dve dnevno. U svakom slučaju savetujem vam da se konsultujete sa lekarom.
3. Vitamin D
Istraživači tek počinju da istražuju ulogu koju vitamin D može igrati u prevenciji i lečenju migrene. Naime, jedno istraživanje sugeriše da suplement vitamina D može pomoći u smanjenju učestalosti napada migrene. U toj studiji učesnicima je dato 50 000 internacionalnih jedinica vitamina D nedeljno.
Pre nego što počnete da uzimate suplemente, proverite sa svojim lekarom koliko vitamina D je potrebno vašem telu.
4. Melatonin
Jedno istraživanje pokazalo je da hormon melatonin, koji se često koristi za regulaciju ciklusa spavanja, može pomoći u smanjenju učestalosti migrene.
Studija je pokazala da se melatonin generalno bolje podnosi i u mnogim slučajevima je efikasniji od leka amitriptilina, koji se često propisuje za prevenciju migrene, ali može imati neželjene efekte. Doza melatonina korišćena u studiji bila je 3 mg dnevno.
5. Koenzim Q10
Koenzim Q10 je supstanca koja ima važne funkcije u čovekovom organizmu, kao što je pomoć u stvaranju energije u ćelijama i zaštita ćelija od oksidativnog oštećenja. Pošto se pokazalo da ljudi sa određenim bolestima imaju niži nivo koenzima Q10 u krvi, istraživači su zainteresovani da saznaju da li suplement ove supstance može imati zdravstvene koristi.
Iako nema mnogo dokaza o efikasnosti koenzima Q10 za prevenciju migrene, postoje naznake da može pomoći u smanjenju učestalosti migrenskih glavobolja. Naime, u vodiču Američkog društva za glavobolju koenzim Q10 klasifikovan je kao „moguće efikasno rešenje”. Potrebne je još istraživanja kako bi se doneo konačan zaključak.
Tipična doza koenzima Q10 iznosi do 100 mg tri puta dnevno. S obzirom na to da ovaj suplement može da stupi u interakciju sa određenim lekovima ili drugim suplementima, obratite se lekaru pre nego što ga upotrebite.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, kreator i organizator dva popularna programa ishrane – “5 dana detoks program” i “Green Method“ program.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju značajnih informacija i znanja u oblasti nutricionizma, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, a potom sam u januaru 2014. godine osnovala Totally Wellness. Moja misija je da pomognem ljudima da uz zdravu ishranu unapređuju stil života.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Šta je migrena?
Koje su glavne vrste migrena?
– Migrena bez aure: Ovo je najčešći tip migrene, kod kojeg se javlja jaka pulsirajuća glavobolja, obično bez prethodnih senzorskih promena ili upozoravajućih znakova (aure).
– Migrena sa aurom: Ovaj tip migrene je karakterističan po pojavi aure pre glavobolje. Aura uključuje vizuelne smetnje kao što su bljeskovi svetlosti, cik-cak linije ili privremeni gubitak vida. Aura može takođe uključivati osećaj trnjenja ili slabost u ekstremitetima, poteškoće u govoru i druge neurološke simptome.
– Hronična migrena: Kada osoba ima glavobolje 15 ili više dana mesečno, od čega su najmanje osam dana mesečno napadi migrene, dijagnostikuje se hronična migrena. Ovaj oblik migrene može značajno uticati na kvalitet života.
– Bazilarna migrena: Ova vrsta migrene je ređa i zahvata zadnji deo mozga. Simptomi mogu uključivati vrtoglavicu, dvostruki vid, gubitak ravnoteže i probleme sa govorom.
– Hemiplegična migrena: Ovo je retka forma migrene kod koje osoba doživljava privremenu paralizu jedne strane tela pre ili tokom migrene. Ovi simptomi mogu biti slični simptomima moždanog udara, ali su reverzibilni.
Koji su uobičajeni simptomi migrene?
– Intenzivna glavobolja: Obično je pulsirajuća i često zahvata jednu stranu glave. Bol može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.
– Fotofobija i fonofobija: Osobe sa migrenom često su veoma osetljive na svetlost i zvuk, što može dodatno pogoršati stanje.
– Mučnina i povraćanje: Ovi simptomi su veoma česti i mogu biti izuzetno neugodni.
– Vizuelne smetnje: Vizuelne smetnje kao što su bljeskovi, cik-cak linije ili privremeni gubitak vida mogu se javiti pre početka migrenskog napada, naročito onog sa aurom.
– Vrtoglavica i nesvestica: Osećaj nestabilnosti, gubitka ravnoteže ili čak nesvestica mogu pratiti migrenu, posebno kod određenih vrsta, kao što je bazilarna migrena.
– Umor i iscrpljenost: Kada napad migrene prođe, mnogi ljudi osećaju izražen umor i iscrpljenost, što može trajati i nekoliko dana.
Kako se dijagnostikuje migrena?
– Medicinska anamneza: Lekar će vas pitati o učestalosti, trajanju i vrsti glavobolja koje imate, kao i o dodatnim simptomima kao što su mučnina, povraćanje, fotofobija i fonofobija. Takođe će vas pitati o porodičnoj istoriji migrena.
– Fizički i neurološki pregled: Lekar može obaviti detaljan fizički i neurološki pregled kako bi isključio druge potencijalne uzroke glavobolje.
– Dnevnik glavobolja: Lekar može tražiti da vodite dnevnik glavobolja kako bi se pratio obrazac vaših simptoma, jačina bola, koliko se učestalo napad desi, kao i koji su potencijalni okidači i kakva efikasnost lečenja.
– Dijagnostički testovi: U nekim slučajevima, lekar može preporučiti dodatne testove, kao što su snimanje mozga (CT ili MRI) ili analiza krvi, kako bi isključio druge ozbiljne uzroke glavobolja.
Koji su najčešći okidači migrene?
1. Emocionalni stres je jedan od glavnih okidača migrena.
2. Promene u nivou hormona, naročito estrogena kod žena, mogu izazvati migrene. To se često dešava pre menstruacije, tokom trudnoće ili menopauze.
3. Određene namirnice i pića, kao što su čokolada, crno vino, kofein, sir i hrana bogata aditivima (npr. nitrati i aspartam), mogu biti okidači migrene.
4. Nedostatak sna ili promena u obrascima spavanja može izazvati migrene.
5. Nagle promene u vremenu, uključujući promene temperature, vlažnosti ili pritiska, mogu izazvati migrene kod nekih ljudi.
6. Jaka svetlost, blještava svetla ili glasni zvuci mogu izazvati migrene kod osetljivih osoba.
7. Intenzivna fizička aktivnost ili napor mogu ponekad izazvati migrenu.
Koje su metode prevencije migrene?
1. Vođenje dnevnika glavobolja može vam pomoći da identifikujete specifične okidače i izbegavate ih koliko je to moguće.
2. Održavanje zdrave ishrane, izbegavanje preskakanja obroka i unošenje dovoljne količine vode može smanjiti rizik od migrena.
3. Održavanje doslednog rasporeda spavanja, sa dovoljno sati sna svake noći, može pomoći u prevenciji migrena.
4. Umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, plivanje ili joga, može smanjiti napetost i pomoći u prevenciji migrena.
5. Tehnike relaksacije, kao što su meditacija, duboko disanje, progresivno opuštanje mišića i kognitivno-bihevioralna terapija, mogu pomoći u smanjenju stresa i prevenciji migrena.
6. Uzimanje određenih suplemenata, kao što su magnezijum, riboflavin (vitamin B2), koenzim Q10 i melatonin, može pomoći u prevenciji migrenskih napada kod određenih osoba.
U slučajevima učestalih i ozbiljnih migrena, lekar može prepisati preventivne lekove kao što su beta-blokatori, antiepileptici, antidepresivi ili botoks injekcije.
Koji suplementi mogu pomoći u prevenciji migrene?
Kako stres utiče na migrene?
Koje promene u ishrani mogu smanjiti učestalost migrena?
2. Preskakanje obroka može izazvati pad nivoa šećera u krvi, što može izazvati migrene. Preporučuje se redovno konzumiranje obroka kako bi se održala stabilna energija tokom dana.
3. Magnezijum može pomoći u prevenciji migrena, pa je važno uključiti u ishranu namirnice bogate magnezijumom, kao što su spanać, bademi, semenke bundeve, avokado i crna čokolada.
4. Dehidratacija je čest okidač migrena, pa je važno piti dovoljno vode tokom dana. Preporučuje se unos 8 do 10 čaša vode dnevno, ili više ukoliko ste fizički aktivni.
5. Alkohol, posebno crno vino i pivo, može biti okidač za migrene kod mnogih ljudi. Ograničavanje unosa alkohola može smanjiti učestalost napada.
6. Održavanje zdrave, balansirane ishrane koja uključuje voće, povrće, integralne žitarice, nemasne proteine i zdrave masti može poboljšati opšte zdravstveno stanje i smanjiti rizik od migrena.
