Kako se pije probiotik uz antibiotik? (Detaljno objašnjenje)
Kada se uzimaju antibiotici, neizbežno dolazi do promene u ravnoteži mikroflore u organizmu, posebno u crevima. Uz antibiotike se često preporučuje korišćenje probiotika, kako bi se obnovila prirodna mikroflora i održala ravnoteža dobrih bakterija. U ovom tekstu, detaljno ću objasniti kako pravilno koristiti probiotike u kombinaciji sa antibioticima, na šta treba obratiti pažnju i koje su najbolje prakse za očuvanje zdravlja creva tokom antibiotske terapije.
Zašto je važno da uzimate probiotik uz antibiotike?
Antibiotici, iako vrlo efikasni u borbi protiv bakterijskih infekcija, mogu imati i ozbiljan uticaj na ravnotežu mikroflore u ljudskom organizmu. Njihova glavna funkcija je eliminacija patogenih mikroorganizama, ali istovremeno utiču i na korisne bakterije, naročito one koje nastanjuju probavni sistem. Smanjenje broja tih korisnih bakterija može dovesti do problema poput dijareje, nadutosti i drugih probavnih smetnji.
Probiotici sačinjeni od živih mikroorganizama koji podržavaju ravnotežu mikroflore, mogu pomoći u obnovi ove ravnoteže i smanjiti rizik od neželjenih efekata koje antibiotici mogu izazvati. Takođe, probiotici mogu ojačati imuni sistem i doprineti bržem oporavku organizma.
Kad se pije probiotik – pre ili posle antibiotika?
Za maksimalnu efikasnost, preporučuje se korišćenje probiotika nekoliko sati nakon uzimanja antibiotika, a ne istovremeno. Na taj način se umanjuje mogućnost da antibiotik utiče na probiotske mikroorganizme pre nego što dođu do creva. Ako ga ipak uzimate pre antibiotika, postoji rizik da antibiotik ubije i korisne bakterije. Iz tog razloga, idealno bi bilo da se probiotik pije u razmaku od najmanje dva sata od uzimanja antibiotika.
U koliko sati se pije probiotik?
Ovaj dodatak ishrani je najbolje uzimati na prazan stomak, obično pre obroka ili barem dva sata nakon jela. Pijenje probiotika na prazan stomak omogućava lakši prolaz probiotika kroz želudac i ubrzava njihov dolazak do creva. Uzmite probiotik barem dva sata nakon antibiotika, jer će tako imati veće šanse da prežive i obavljaju svoju funkciju.
Koliko dugo je potrebno uzimati probiotik nakon antibiotika?
Preporučuje se nastavak uzimanja probiotika najmanje 1-2 nedelje nakon završetka terapije antibioticima. Dugoročno korišćenje probiotika može poboljšati zdravlje, pomažući u obnavljanju i očuvanju zdrave mikroflore, što je ključno za održavanje optimalnog zdravlja probavnog sistema, kao i za jačanje imunološkog odgovora organizma. Vreme trajanja uzimanja probiotika zavisi od dužine terapije antibioticima, te specifičnih zdravstvenih potreba svakog pojedinca.
Koje namirnice su prirodni probiotici?
Prirodni probiotici su živi mikroorganizmi koji donose brojne zdravstvene koristi kada se unose u organizam u odgovarajućim količinama. Najbolji izvor probiotika su fermentisane namirnice koje su prirodno bogate korisnim bakterijama. Uključivanje ovih namirnica u svakodnevnu ishranu može značajno doprineti zdravlju probavnog sistema, podsticanju ravnoteže probiotika koje možete uključiti u svoju ishranu.
Jogurt – Jedan od najpoznatijih izvora probiotika, jogurt se dobija fermentacijom mleka pomoću specifičnih sojeva bakterija, kao što su Lactobacillus i Bifidobacterium. Da bi jogurt imao probiotske osobine, važno je da sadrži „žive i aktivne kulture“, što je često istaknuto i na etiketi proizvoda. Ove bakterije pomažu u obnovi zdrave mikroflore u probavnom traktu i mogu poboljšati varenje, smanjiti upale i podržati imunološki sistem. Jogurt je i bogat kalcijumom, koji je ključan za zdravlje kostiju, pa je njegov unos dvostruko koristan.
Kefir – Fermentisano mleko koje sadrži širok spektar probiotskih sojeva. Zbog svoje bogate mikrobiološke raznolikosti, kefir je efikasan u obnavljanju crevne flore i smanjenju simptoma koji se javljaju usled poremećaja rada probave. Kefir je lakši za varenje od običnog mleka, jer tokom procesa fermentacije laktoza postaje delimično razgrađena. Osim probiotika, kefir sadrži i vitamin B12, kalcijum i proteine, što ga čini odličnim dodatkom svakodnevnoj ishrani.
Kiseli kupus – Kiseli kupus je jedan od najstarijih i najpoznatijih izvora probiotika. Ovaj fermentisani kupus je bogat bakterijama poput Lactobacillus koje pomažu u održavanju ravnoteže mikroflore u probavnom sistemu. Osim toga, kiseli kupus je izuzetno bogat vlaknima i vitaminom C, što doprinosi opštem zdravlju i jačanju imuniteta. Konzumacija kiselog kupusa može poboljšati probavu, smanjiti nadutost i obezbediti potrebne nutrijente.
Kimči – Kimči je tradicionalni korejski fermentisani kupus koji se priprema sa začinima poput ljutih paprika, belog luka, đumbira i soli. Osim što je bogat probiotskim bakterijama, kimči je i odličan izvor vlakana i antioksidanata, koji pomažu u smanjenju upala i poboljšanju zdravlja srca. Poznato je da kimči ima i zaštitnu ulogu protiv određenih probavnih smetnji, a takođe pomaže u balansiranju pH vrednosti u stomaku.
Tempeh – Tempeh je proizvod od fermentisane soje koji je bogat proteinima i probiotskim bakterijama. Osim što je izvrstan izvor biljnih proteina, tempeh sadrži i probiotike koji poboljšavaju ravnotežu crevne flore, smanjujući prisutnost loših bakterija. Tempeh se često koristi u veganskoj i vegetarijanskoj ishrani kao zamena za meso, a bogat je i vlaknima, vitaminima i mineralima.
Miso – Miso je japanska pasta koja se pravi od fermentisanih sojinih zrna. Osim što je bogata probiotskim sojevima, miso sadrži i proteine, vitamine B kompleksa, kao i minerale poput kalcijuma i gvožđa. Miso je odličan za zdravlje, jer poboljšava probavu, jača imunitet i balansira crevnu floru, a koristi se u pripremi supa, začina i marinada.
Kombuča – Kombuča je fermentisani napitak na bazi crnog ili zelenog čaja, koji sadrži specifične sojeve kvasaca i bakterija. Ovaj napitak je poznat po svojim probiotskim svojstvima i korisno je sredstvo za detoksikaciju organizma. Kombuča pomaže u regulaciji varenja, smanjuje stres i balansira pH vrednost u stomaku, dok istvremeno pruža i energetski podsticaj. Osim probiotika, kombuča je bogata i antioksidansima koji štite organizam od slobodnih radikala i unapređuju opšte zdravlje organizma.
Uključivanjem fermentisanih namirnica u svakodnevnu ishranu, možete poboljšati varenje, ojačati imunološki sistem i unaprediti opšte zdravlje.
Koji probiotik je najbolje piti uz antibiotike?
Izbor probiotika zavisi od specifičnih potreba. Neki probiotici sadrže širok spektar sojeva bakterija, dok drugi sadrže samo jedan soj. Najbolji probiotici za upotrebu uz antibiotike obično sadrže sojeve bakterija kao što su Lactobacillus rhamnosus i Saccharomyces boulardii, koji su dokazano efikasni u očuvanju ravnoteže mikroflore tokom antibiotske terapije. Svakako, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom pre nego što se odlučite za suplementaciju, kako biste najlakše odredili koji proizvod je najbolje koristiti za vaše specifične potrebe.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
