fbpx

LETNJI DETOKS PROGRAM 22-26.7.

Kefir – Napitak koji čuva zdravlje i podmlađuje!

Kefir predstavlja fermentisani mlečni napitak koji se vekovima koristi u narodnoj medicini kao probiotik i zbog drugih zdravstvenih prednosti koje ima na varenje. Ovaj napitak priprema se dodavanjem kefirnih zrna u mleko, čime se pokreće proces fermentacije koji transformiše mleko u gustu, kremastu tečnost bogatu probioticima. Zbog svog bogatog sastava i blagotvornog uticaja na zdravlje, kefir je postao čest izbor napitka.

Šta je kefir i odakle potiče?

Kefir potiče iz planinskih predela Kavkaza, gde su ga lokalni stanovnici tradicionalno koristili za podsticanje dugovečnosti i jačanje otpornosti organizma. Ovaj fermentisani napitak se sastoji od kefirnih zrna, kompleksa proteina, lipida i šećera koji sadrži mnoštvo korisnih bakterija i kvasaca.

Kako se kefir priprema?

Priprema kefira započinje dodavanjem kefirnih zrna u pasterizovano mleko, koje se zatim ostavlja na sobnoj temperaturi da stoji oko 24 sata. Tokom ovog perioda, mikroorganizmi fermentišu laktozu, što rezultira stvaranjem karakteristične kiselo-mlečne teksture i izvor probiotika.

Kakva je razlika između kefira i jogurta?

Iako su i kefir i jogurt fermentisani mlečni proizvodi, kefir se razlikuje po prisustvu bakterija i kvasaca u svojoj mikroflori, što mu daje jača dejstva kao probiotik. Za razliku od jogurta, kefir ima blago gaziranu, kiselu teksturu zbog prisutnosti ugljen-dioksida nastalog u procesu fermentacije.

Mikrobiološki sastav – raznolikost bakterija i kvasaca u kefiru

Bogat je raznovrsnim sojevima bakterija i kvasaca, uključujući Lactobacillus, Lactococcus, Leuconostoc, i Acetobacter. U pitanju su vrste koje značajno doprinose zdravstvenim koristima ovog napitka.

Ukus i tekstura

Kefir karakteriše osvežavajući, blago kiseli ukus i kremasta tekstura. Može varirati u gustini, zavisno od dužine fermentacije.

Koje su glavne zdravstvene prednosti kefira?

Zdravlje probave – probiotici i regulacija crevne flore

Izuzetno je bogat probioticima, što ga čini izvanrednim izborom za podršku zdravlju probavnog sistema. Probiotici u kefiru pomažu u održavanju ravnoteže crevne flore, čime se unapređuje varenje, uravnotežen odnos nutrijenata, te eliminacija toksina iz organizma. Redovno konzumiranje kefira može pomoći u prevenciji i ublažavanju probavnih problema poput dijareje, sindroma iritabilnog creva i drugih upalnih bolesti creva.

Imunitet i alergije – potencijalno poboljšanje odbrane organizma

Aktivni mikrobiološki sastojci kefira doprinose jačanju imunološkog sistema, čineći organizam otpornijim na infekcije, te potencijalno smanjujući simptome alergija i autoimunih stanja.

Zdravlje kostiju

Bogat kalcijumom i vitaminom K2, kefir igra vitalnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju i prevenciji osteoporoze. Vitamin K2 je posebno važan jer pomaže u regulaciji depozita kalcijuma u kostima, a ne u mekim tkivima, čime se unapređuje očuvanost kostiju i smanjuje rizik od preloma.

Antiinflamatorna dejstva

Kefir prirodno poseduje antiinflamatorna svojstva koja mogu ublažiti hronične upale u telu. Ovo je posebno korisno u stanjima kao što su artritis, astma i određene kožne bolesti, jer znatno olakšava težinu simptoma čime unapređuje kvalitet života.

Kontrola šećera u krvi

Konzumacija kefira može pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, što je naročito korisno za osobe sa dijabetesom tipa 2. Probiotici unutar kefira mogu poboljšati metaboličke procese, uključujući i način kako telo obrađuje šećer.

Ublažavanje stresa

Redovna konzumacija kefira može imati pozitivan efekat na mentalno zdravlje, uključujući smanjenje simptoma stresa i anksioznosti. Postoji sve veći broj studija koje ukazuju na vezu između važnosti povezanosti creva, odnosno zdravlja digestivnog trakta i mentalnog zdravlja, a kefir, kao snažan probiotik, može igrati ključnu ulogu u ovom interaktivnom odnosu.

Koje sve vitamine i minerale sadrži kefir?

Ovaj napitak se ističe kao izuzetno nutritivno bogat, koji osim što je poznat po svojim probiotskim svojstvima, pruža i impresivan spektar vitamina i minerala neophodnih za održavanje zdravlja i vitalnosti. U nastavku pišem više o njegovom nutritivnom profilu.

Kalcijum

Kalcijum je esencijalan za održavanje zdravlja kostiju i zuba, kao i za pravilno funkcionisanje mišića i nervnog sistema. Osim što ga sadrži, zahvaljujući prisutnim probioticima, kefir pomaže i u njegovoj boljoj apsorpciji.

Magnezijum

Magnezijum igra ključnu ulogu u preko 300 procesa u organizmu, uključujući proizvodnju energije, regulaciju krvnog pritiska i podršku mišićne i nervne funkcije. Njegova prisutnost u kefiru doprinosi boljem opštem zdravstvenom stanju i smanjenju umora.

Proteini 

Kefir važi za odličan izvor visokokvalitetnih proteina, koji su neophodni za izgradnju i regeneraciju tkiva, kao i za proizvodnju hormona i enzima. Proteini u kefiru takođe mogu pomoći u održavanju sitosti, što je korisno u regulisanju telesne težine.

Riboflavin (vitamin B2)

Riboflavin je vitalan za proizvodnju energije i metabolizam gvožđa. Pomaže u održavanju zdravlja kože, očiju i nervnog sistema. Njegova prisutnost u kefiru doprinosi boljem oporavku i sveukupnoj vitalnosti organizma.

Vitamin B12

Vitamin B12 je ključan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, održavanje zdravlja nervnog sistema, te funkcije metabolizma. Posebno je važan za ljude koji ne konzumiraju meso, što čini kefir odličnim izvorom ovog vitamina za vegetarijance i vegane.

Vitamin D

Vitamin D je ključan za apsorpciju kalcijuma i fosfora, kao i za održavanje imunološke funkcije. Optimalan nivo ovog vitamina može pomoći u prevenciji različitih hroničnih bolesti, uključujući osteoporozu i određene oblike karcinoma. Iako kefir prirodno sadrži manje količine vitamina D, često se dodatno obogaćuje ovim vitaminom u samom procesu proizvodnje, pojačavajući njegove korisne efekte.

Ko ne bi trebalo da pije kefir?

Osobe sa intolerancijom na laktozu ili alergijama na mleko trebale bi da izbegavaju kefir ili da potraže alternativne varijante koje su prikladne za njihovu ishranu.

Kako uključiti kefir u ishranu?

Kefir se može konzumirati samostalno, kao dodatak salatama poput raznih preliva. Takođe se može koristiti u pripremi obroka, kao zamena za puter ili jogurt.

Zašto se kaže da je kefir piće dugovečnih?

Zbog svojih bogatih probiotičkih svojstava i potencijala za poboljšanje zdravlja probavnog sistema, te jačanje imuniteta, kefir važi za ključnu komponentu ishrane koja podstiče vitalnost organizma i dugovečnost.

Ko sam ja?

Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, kreator i organizator dva popularna programa ishrane – “5 dana detoks program” i “Green Method“ program.

Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju značajnih informacija i znanja u oblasti nutricionizma, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, a potom sam u januaru 2014. godine osnovala Totally Wellness. Moja misija je da pomognem ljudima da uz zdravu ishranu unapređuju stil života.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Šta je kefir?
U pitanju je fermentisani mlečni proizvod, sličan jogurtu, ali bogatiji mikrobioflorom koja uključuje različite vrste bakterija i kvasaca. Poreklo mu se veže za planinske predele Kavkaza, gde se godinama koristi za bolje varenje i generalno unapređenje zdravlja. Ovaj napitak predstavlja odličan izbor za one koji imaju intoleranciju na laktozu, jer sadrži probiotske bakterije koje pomažu u razgradnji laktoze, što ga čini lakšim za varenje.
Kako se priprema kefir?
Za pripremu kefira potrebno je zrna dodati u pasterizovano mleko koje se ostavlja na sobnoj temperaturi da fermentiše naredna 24 sata, čime se razvija specifična tekstura i ukus kefira.
Kada je najbolje piti kefir?
Kefir se može piti u bilo koje doba dana, ali je idealno konzumirati ga sa doručkom ili između obroka kako bi se maksimalno povećala apsorpcija nutrijenata i iskoristili benefiti koje ima kao probiotik.
Da li kefir ima isti ukus kao jogurt?
Ne, kefir ima blago kiseli ukus koji može varirati u intenzitetu, zavisno od dužine fermentacije. Takođe, ova dva proizvoda se razlikuju i po teksturi.
Koliko često treba piti kefir?
Može se konzumirati svakodnevno, kako bi se iskoristile sve njegove probiotske prednosti. Svakako, količina može varirati u zavisnosti od individualnih zdravstvenih potreba i ciljeva.
Koji su probiotici prisutni u kefiru?
Sadrži širok spektar probiotika, uključujući vrste kao što su Lactobacillus, Bifidobacterium, Acetobacter i Saccharomyces, koji skupa doprinose boljoj probavi i jačanju imuniteta.
Može li se kefir praviti od drugih vrsta mleka (ovca, koza)?
Da, može se uspešno pripremiti od različitih vrsta mleka, uključujući kravlje, ovčije i kozije, što može uneti različitost u ukus i nutritivni profil finalnog proizvoda.
Kakva je razlika između fermentisanog mleka i kefira?
Iako su u pitanju fermentisani mlečni proizvodi, glavna razlika između fermentisanog mleka, poput jogurta, i kefira leži u vrsti i količini prisutnih mikroorganizama. Kefir sadrži bakterije i kvasce, što mu daje širi spektar probiotičkih svojstava, dok fermentisano mleko obično sadrži samo bakterije.
Koja se hrana najbolje kombinuje uz kefir?
Hrana kao što su integralne žitarice, odnosno ovsena kaša, se odlično slaže uz ovaj napitak, te tom kombinacijom obezbeđujete nutritivno bogat i uravnotežen obrok za doručak. Može se kombinovati sa voćem, poput bobičastog ili banana, a ukoliko više volite slane kombinacije, probajte ga koristiti u pripremi hladnih potaža ili kao preliv za salate, gde svojim specifičnim ukusom doprinosi kremastoj teksturi i blagoj kiselosti oroka.
Kliknite da ocenite!
[Ukupno ocena: 5 Prosečna ocena: 4.4]

SVAKE SREDE U 9h u vaŠem inboxu

prijavite se na newsletter

Zajednica od

117 000+ pratilaca

Pratite sadržaj koji svakodnevno kreiram za vas, uz holistički pristup zdravlju, ishrani i životnim navikama.