Celijakija (celijačna bolest) – Sve što treba da znate o ovom stanju
Celijakija, poznata i kao celijačna bolest, ozbiljno je autoimuno oboljenje koje zahteva doživotnu pažnju i striktno pridržavanje bezglutenske ishrane. Ovo stanje nastaje kada organizam prepoznaje gluten kao štetnu supstancu i pokreće imunološku reakciju koja oštećuje sluzokožu tankog creva. Takvo oštećenje onemogućava pravilnu apsorpciju hranljivih materija, što može dovesti do brojnih zdravstvenih komplikacija.
U ovom tekstu ćete saznati šta je celijakija, kako se manifestuje, koji su simptomi, koji testovi su najpouzdaniji za dijagnostiku, kao i kako se leči i koje namirnice su bezbedne za upotrebu. Takođe ćemo obratiti pažnju na najugroženije grupe i dati smernice za ispravno čitanje deklaracija na proizvodima.
Šta je celijakija (celijačna bolest)?
Celijakija je autoimuni poremećaj koji nastaje kao odgovor organizma na prisustvo glutena – proteina koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu. Kod osoba sa celijakijom, konzumacija glutena izaziva upalnu reakciju u tankom crevu, koja dovodi do oštećenja resica – struktura koje apsorbuju hranljive materije.
Ova bolest je trajna i neizlečiva, ali se uspešno kontroliše isključivanjem glutena iz ishrane. Bez adekvatne terapije, može uzrokovati malapsorpciju, anemiju, osteoporozu, pa čak i maligne promene.
Šta je gluten?
Gluten je proteinski kompleks koji se sastoji od gliadina i glutenina, a nalazi se u žitaricama kao što su pšenica, raž, ječam i ovas (u zavisnosti od kontaminacije). On je odgovoran za elastičnost testa i karakterističnu teksturu pekarskih proizvoda.
Iako gluten sam po sebi nije štetan za većinu ljudi, kod osoba sa celijakijom izaziva ozbiljne autoimune reakcije i oštećenja tankog creva.
Celijakija simptomi – Kako se manifestuje netolerancija na gluten?
Bolovi i grčevi stomaka
Jedan od najčešćih simptoma celijakije su intenzivni bolovi u stomaku, koji mogu biti praćeni jakim grčevima. Ovi bolovi mogu biti vrlo slični onima koji se javljaju kod sindroma iritabilnog creva (IBS), što može otežati dijagnostiku. Osobe sa celijakijom često osećaju nelagodnost odmah nakon konzumiranja glutena, dok kod IBS-a simptomi mogu biti prisutni i bez jasno definisanog okidača. U svakom slučaju, ukoliko osoba pati od stalnih bolova u stomaku i grčeva, poseta lekaru je neophodna kako bi se utvrdio tačan uzrok.
Anemija
Anemija je česta pojava kod osoba sa celijakijom, jer bolest ometa apsorpciju gvožđa i folne kiseline u crevima. Ovo dovodi do smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca i smanjenja nivoa hemoglobina u krvi. Simptomi anemije uključuju bledilo kože, osećaj umora, vrtoglavicu, slabost i malaksalost. Bez odgovarajuće dijagnoze i lečenja, anemija može pogoršati kvalitet života i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Dijareja, masna, ili krvava stolica
Dijareja je čest simptom celijakije i obično je vrlo obilna, a može biti i masna ili čak krvava. Ovo je posledica oštećenja sluzokože tankog creva koja ometa pravilnu apsorpciju masti, što dovodi do prisustva neapsorbovanih masti u stolici (steatoreja). U nekim slučajevima, krvava stolica može ukazivati na ozbiljnije probleme, kao što su upalne promene u crevima izazvane celijakijom.
Nadutost
Osobe sa celijakijom često pate od nadutosti i osećaja težine u stomaku. Ovaj simptom može izazvati značajnu nelagodnost, pa čak i socijalnu anksioznost, jer se nadutost često javlja nakon obroka koji sadrže gluten. Pored toga, nadutost može ukazivati na poremećaj u normalnoj crevnoj mikroflori, što je česta pojava kod osoba sa celijakijom.
Afte u ustima
Pojava afti, ranica u ustima, je još jedan simptom koji može pratiti celijakiju. Ove rane su bolne i mogu otežati jedenje, pijenje, pa čak i govor. Afte su posledica hronične upale u telu, a kod osoba sa celijakijom mogu se javljati redovno, naročito u fazama kada su simptomi bolesti izraženiji.
Oštećena zubna gleđ
Celijakija može uticati i na zdravlje zuba, jer smanjena apsorpcija kalcijuma i vitamina D ometa mineralizaciju zubne gleđi. Ovo može dovesti do slabosti zuba, povećane sklonosti ka karijesu i oštećenju gleđi. Osobe sa celijakijom mogu primetiti da se njihovi zubi lakše kvare, a gleđ se stanjuje.
Slabost i gubitak težine
Nepotpuna apsorpcija hranljivih materija, poput proteina, ugljenih hidrata i masti, može dovesti do naglog gubitka telesne mase i opšte slabosti organizma. Gubitak težine je često jedan od prvih simptoma celijakije, jer telo ne može da iskoristi nutrijente iz hrane, zbog oštećenja crevnih resica.
Koji su najpouzdaniji testovi na celijakiju (celijačnu bolest)?
Serološka testiranja
Serološki testovi su ključni u dijagnostici celijakije. Oni detektuju prisustvo antitela u krvi, koja se stvaraju kao odgovor na gluten. Najvažniji testovi uključuju test na antitela protiv transglutaminaze (tTG) i deaminisanog gliadina (DGP). Pozitivan rezultat ovih testova ukazuje na moguću celijakiju, ali za potvrdu dijagnoze često je potrebna i biopsija creva.
Genetička testiranja
Genetička testiranja mogu potvrditi da osoba ima genetsku predispoziciju za celijakiju. Testiranje na HLA-DQ2 i HLA-DQ8 gene može pokazati da li osoba nosi gene povezane sa celijakijom. Međutim, ovo testiranje samo po sebi nije dovoljno za dijagnozu, jer mnogi ljudi koji poseduju ove gene nikada ne razviju bolest.
Koje grupe su u većem riziku od celijakije?
Članovi porodice
Genetska komponenta celijakije je vrlo snažna, pa su članovi porodice osoba sa dijagnozom celijakije u većem riziku. Ako neko iz porodice ima celijakiju, drugi članovi porodice treba da se testiraju, jer postoji veća verovatnoća da i oni razviju ovu bolest.
Pacijenti sa drugim autoimunim oboljenjima
Osobe koje već imaju neka autoimuna oboljenja, poput dijabetesa tipa 1 ili autoimunog tiroiditisa, imaju povećan rizik od razvoja celijakije. U ovim slučajevima, imunološki sistem napada sopstvene ćelije, što može povećati šanse za razvoj drugih autoimunih poremećaja, uključujući celijakiju.
Osobe sa hromozomskim poremećajima
Hromozomski poremećaji poput sindroma Dauna i Tarnerovog sindroma značajno povećavaju verovatnoću da osoba razvije celijakiju. Ove osobe su podložnije razvoju različitih autoimunih bolesti, uključujući celijakiju, pa je posebno važno pratiti njihove simptome i pravovremeno testirati za ovu bolest.
Celijakija kod dece – Šta je potrebno raditi?
Celijakija kod dece može biti teže prepoznatljiva, jer simptomi često nisu specifični i mogu podsećati na druge bolesti. Zato je pravovremeno prepoznavanje simptoma ključno za prevenciju ozbiljnih zdravstvenih problema. Kod dece, najčešći simptomi uključuju:
– Zaostajanje u rastu: Jedan od prvih znakova celijakije može biti usporen rast, jer bolest ometa apsorpciju nutrijenata potrebnih za normalan razvoj.
– Razdražljivost i promene u ponašanju: Deca sa celijakijom često postaju nervozna, razdražljiva ili čak depresivna. To može biti rezultat bola i nelagodnosti izazvanih bolešću, kao i smanjene apsorpcije esencijalnih nutrijenata.
– Problemi sa varenjem: Pored bolova u stomaku, deca mogu imati učestale dijareje, nadutost i gubitak apetita.
Jedini način da se kontrolišu simptomi celijakije kod dece i očuva njihovo zdravlje je stroga bezglutenska dijeta. To znači potpuno izbegavanje svih namirnica koje sadrže gluten, uključujući pšenicu, ječam, raž i ovas. Deca sa celijakijom moraju pratiti ovu dijetu tokom celog života, jer čak i male količine glutena mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Roditelji moraju biti edukovani kako bi prepoznali simptome i bili oprezni u vezi sa ishranom.
Kako se leči celijakija (celijačna bolest)?
Trenutno ne postoji lek za celijakiju, ali jedini efikasan tretman jeste doživotna bezglutenska dijeta. Glavni cilj lečenja je sprečavanje oštećenja creva i ublažavanje simptoma. Dijeta treba da bude stroga i dosledna, a to znači potpuno izbegavanje svih izvora glutena u ishrani. Da bi se ovo postiglo, pacijenti moraju pažljivo čitati deklaracije na svim prehrambenim proizvodima i izbegavati čak i najmanje kontaminirane proizvode. Gluten se može naći u mnogim procesuiranim proizvodima, pa je važno da osobe sa celijakijom uvek budu oprezne.
Koje su preporučljive namirnice bez glutena?
Osobe sa celijakijom moraju se pridržavati strogih pravila kada je u pitanju ishrana, a preporučuje se unos namirnica koje ne sadrže gluten.
– Sveže voće i povrće: Ove namirnice su prirodno bez glutena, bogate su vlaknima, vitaminima i mineralima, i predstavljaju osnovu zdrave ishrane.
– Meso, riba i jaja: Ove namirnice su odlični izvori proteina i ne sadrže gluten, pod uslovom da nisu obrađivane ili kontaminirane glutenom.
– Mahunarke i orašasti plodovi: Pasulj, grašak, leblebije, bademi, orasi i kestenje su dobri izvori biljnih proteina i vlakana, a prirodno ne sadrže gluten.
– Žitarice poput pirinča, kukuruza i heljde: Ove žitarice su osnovne alternative pšenici i mogu se koristiti za pripremu raznih obroka. Pirinač i kukuruz su izuzetno korisni za obolele, dok heljda, iako često korišćena kao bezglutenska žitarica, može sadržavati tragove glutena u procesu obrade, pa je važno birati sigurne proizvode.
Kako izgledaju deklaracije na proizvodima kao smernice za osobe sa celijakijom?
Čitanje deklaracija na proizvodima je obavezno za sve osobe sa celijakijom. Birajte proizvode označene oznakom „bez glutena“, jer to garantuje da su sigurni za osobe sa ovom bolešću.
– Oznaka „bez glutena“: Ovo je najvažniji pokazatelj da proizvod ne sadrži gluten i da je siguran za osobe sa celijakijom. Međutim, treba imati na umu da proizvodi sa ovom oznakom moraju biti testirani na prisustvo glutena i ispunjavati stroge regulative.
– Sastojci: Ako proizvod nema oznaku „bez glutena“, obavezno proverite listu sastojaka. Gluten se može skrivati u mnogim proizvodima, pa je važno obratiti pažnju na sve potencijalne izvore glutena, kao što su pšenica, ječam, raž i ovas.
– Proizvodnja i kontaminacija: Neki proizvodi koji ne sadrže gluten mogu biti kontaminirani glutenom u procesu proizvodnje, pa je važno proveriti ako postoji obaveštenje o riziku od kontaminacije.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
