Koliko puta dnevno se pije probiotik?
Probiotik je postao nezaobilazan deo razgovora o zdravlju creva, imunološkom sistemu i opštem blagostanju. Ali koliko često bi trebalo da ga konzumiramo da bismo iskoristili njegove prednosti? U ovom tekstu razjašnjavam sve nedoumice o upotrebi probiotika – od učestalosti do najboljih načina za njihovu konzumaciju.
Šta je probiotik i zašto je važan?
Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se konzumiraju u odgovarajućim količinama, pružaju značajne zdravstvene koristi. Najčešće su u pitanju korisne bakterije koje podržavaju ravnotežu crevne mikroflore, ključne za probavu, apsorpciju nutrijenata i jačanje imunološkog sistema. Moderni način života – stres, nepravilna ishrana i upotreba antibiotika – može narušiti ovu ravnotežu, čineći probiotike neophodnim dodatkom ishrani.
Kada je neophodno da uzimate probiotike?
Uloga probiotika u lečenju dijareje i zatvora
Probiotik pomaže u regulaciji crevnog tranzita, smanjujući simptome dijareje i zatvora. Istraživanja pokazuju da određene vrste, poput Lactobacillus rhamnosus i Bifidobacterium lactis, pružaju olakšanje kod akutnih i hroničnih stanja.
Uzimanje probiotika tokom i nakon terapije antibioticima
Antibiotik uništava i dobre i loše bakterije u crevima. Probiotik pomaže u obnavljanju ravnoteže, sprečavajući pojavu dijareje koju često izaziva antibiotik (AAD). Optimalno je početi sa probioticima odmah po započinjanju terapije.
Probiotici za specifične stanja (sindrom iritabilnog creva, infekcije)
Kod osoba sa sindromom iritabilnog creva (IBS), probiotik može smanjiti nadutost i bolove. Takođe, pomaže kod vaginalnih i urinarnih infekcija, uspostavljajući zdrav mikrobiom.
Kolike su preporučene doze prema vrsti probiotika?
Probiotici u kapsulama
Kapsule sadrže precizno izmerene doze bakterija i praktične su za svakodnevnu upotrebu. Većina kapsula se uzima jednom dnevno, ali preporučljivo je pratiti uputstva proizvođača.
Tečni probiotici
Ovakav probiotik se brzo apsorbuje i često sadrži više sojeva bakterija. Preporuka je konzumacija ujutru na prazan stomak radi postizanja maksimalne efikasnosti.
Prirodni probiotici kroz hranu
Jogurt, kefir, kiseli kupus i miso supa su prirodni izvori probiotika. Svakodnevna konzumacija fermentisanih proizvoda može znatno doprineti ravnoteži mikroflore.
Zašto se preporučuje svakodnevno uzimanje probiotika i šta kažu savremena istraživanja?
Probiotik je važan za održavanje zdravog mikrobioma, što se direktno odražava na opšte zdravlje. Savremena istraživanja otkrivaju da redovno uzimanje probiotika doprinosi jačanju imunog sistema, smanjuje rizik od infekcija i značajno podržava mentalno zdravlje zahvaljujući povezanosti creva i mozga. Studije takođe ukazuju na to da probiotici pomažu u apsorpciji ključnih hranljivih materija poput kalcijuma, gvožđa i vitamina B12, što ih čini esencijalnim za svakodnevnu ishranu.
Osim toga, probiotici su pokazali sposobnost smanjenja zapaljenskih procesa u telu, koji su povezani sa razvojem hroničnih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja i autoimunih poremećaja. Ovi benefiti su razlog zašto se sve više ljudi odlučuje za svakodnevnu upotrebu probiotika kao deo preventivne zdravstvene nege.
Kada je bolje piti probiotike – pre ili posle jela?
Optimalno vreme za uzimanje probiotika zavisi od formule proizvoda i načina na koji se apsorbuju. Većina stručnjaka predlaže uzimanje probiotika pre obroka, jer u tom trenutku želudačna kiselina nije na maksimalnom nivou, što omogućava da bakterije prežive i dospu do creva.
Međutim, određeni proizvodi, poput probiotika u kapsulama sa otpornim omotačem, mogu se uzimati i uz obrok ili nakon njega. Ovo pravilo posebno važi za probiotike koje treba čuvati u frižideru, jer su osetljivi na temperature i enzime koje proizvodi želudac.
Za optimalne rezultate, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu izabranog probiotika, ili se posavetujte sa farmaceutom ili lekarom.
Koliko često uzimati probiotike prema starosnom dobu?
Deca: Probiotici za decu se obično preporučuju jednom dnevno, i to u obliku formulacija prilagođenih njihovom uzrastu. Pre uvođenja probiotika u dečiju ishranu, važno je konsultovati se sa pedijatrom, naročito ako dete ima specifične zdravstvene probleme.
Odrasli: Za zdrave odrasle osobe, savetuje se doza od jedne do dve kapsule dnevno, u zavisnosti od koncentracije probiotika i ciljeva, bilo da su to preventivna nega, oporavak crevne flore koju je narušio antibiotik, ili podrška imunitetu.
Starije osobe: S obzirom na smanjeni imuni odgovor i povećan rizik od osteoporoze, starijim osobama se predlaže fokus na probiotike koji podržavaju imunitet i zdravlje kostiju, sa redovnom upotrebom jednom dnevno, ali opet u konsultaciji sa farmaceutom ili lekarom.
Da li se preporučuje uzimanje probiotika u trudnoći?
Trudnoća je period kada je potrebna posebna pažnja očuvanju zdravlja, te uzimanje probiotika može igrati značajnu ulogu. Njihova upotreba je povezana sa smanjenjem rizika od gestacijskog dijabetesa, urinarnih i vaginalnih infekcija, kao i regulacijom crevne flore, što može pomoći u prevenciji zatvora – česte pojave tokom trudnoće.
Iako su probiotici generalno bezbedni trudnice uvek treba da se posavetuju sa svojim lekarom pre uvođenja bilo kakvih suplemenata, uključujući probiotike. Važno je birati proizvode sa jasnim specifikacijama o sojevima i bez štetnih dodataka.
Ko ne bi trebalo da uzima probiotike?
Postoje određene grupe ljudi koje bi trebalo da budu oprezne:
Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom: Pacijenti koji se leče od raka, osobe sa HIV-om ili oni koji koriste imunosupresive trebalo bi da izbegavaju probiotike bez prethodnog odobrenja lekara. Kod ovih osoba postoji povećan rizik od razvoja bakterijskih ili gljivičnih infekcija izazvanih probioticima.
Pacijenti sa teškim gastrointestinalnim oboljenjima: Ljudi sa stanjima poput akutnog pankreatitisa ili otvorenih rana u gastrointestinalnom traktu treba da se konsultuju sa specijalistom pre uzimanja probiotika.
Osobe alergične na određene sastojke: Neki probiotici sadrže dodatke poput mlečnih proteina ili glutena, koji mogu izazvati alergijske reakcije.
Uvek je važno pažljivo čitati etikete i, u slučaju nedoumice, konsultovati se sa lekarom kako biste izbegli potencijalne nuspojave.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
